Присвојне заменице

Присвојне заменице означавају припадност неког појма одговарајућем лицу (првом, другом или трећем). Одговарају на питање ЧИЈИ?

Ове заменице стоје уз именице и одређују коме припада оно што именица означава (моја - оловка; твој - змај; њена - хаљина).

По својим граматичким особинама сличне су придевима, и зато припадају ПРИДЕВСКИМ ЗАМЕНИЦАМА.

Присвојне заменице имају облике за мушки, женски и средњи род (мој змај, моја капа, моје дрво). Имају облике за једнину и множину (мој змај - моји змајеви).

Мењају се по падежима (моје дрво; са мог дрвета, на мом дрвету...)

Облик заменице зависи од облика именице уз коју стоји. Присвојна заменица мора се слагати са именицом у роду, броју и падежу.

Присвојне заменице у реченици имају функцију атрибута или именског дела предиката (исто као и придеви):

- Мој задатак биће објављен у часопису. (атрибут)

- Овај пас је био мој. (именски део предиката)

Када појам о коме је реч припада субјекту реченице, уз њега се употребљава присвојна заменица за сва лица свој:

- Ја читам своју књигу.

- Ти читаш своју књигу.

- Она чита своју књигу.

- Сви ученици читају своје књиге.

И ова заменица има облике за сва три рода, оба броја и мења се по падежима.