O Vrnjačkoj Banji

(izvor informacije: https://www.vrnjacka-banja.co.rs/vrnjacka-banja)

Vrnjačka Banja – Turističko saobraćajni položaj

Vrnjačka Banja se nalazi u Centralnoj Srbiji, na šumovitim padinama Goča, na i 230 metara nadmorske visine. Udaljena je 200 km od Beograda. Do Vrnjačke Banje se dolazi magistralnim putem preko Kraljeva i autoputem preko Pojata.

Prirodni lekoviti faktori Vrnjacke Banje

Sedam izvora u Vrnjačkoj Banji je podeljeno na izvore tople (36,5°C) i hladne (14°C, 17°C i 25,7°C) mineralne vode:

• Topla voda
• Snežnik
• Slatina
• Jezero
• Beli Izvor,
• Borjak
• Vrnjačko Vrelo.

Izvor Jezero Vrnjacka Banja

Dve vode se flaširaju u kao stone mineralne vode, Voda Vmjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo.

U Vrnjačkoj Banji se leče sledeće bolesti:

• šecerna bolest
• stanje posle preležane žutice
• bolesti žučne kese i žučnih puteva
• oboljenja pankreasa
• čir želuca i dvanaestopalačnog creva
• neinfektivna oboljenja tankog i debelog creva
• oboljenja organa za varenje
• stanje posle hirurškog odstranjivanja žucne kese
• stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva
• hronična ginekološka oboljenja i sterilitet
• infekcije bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokraćnih puteva
• kamenčići u mokraćnim putevima

Posebni programi u lečenju su:

• „Linea“- lečenje gojaznosti savremenim medicinskim principima, pod kontrolom endokrinologa
• „Brza dijagnostika“- provera zdravstvenog stanja za pet dana, timskim ispitivanjem stručnjaka subspecijalista i specijalista, uz korišcenje najsavremenije dijagnostike
• „Škola za dijabetes“- u toku lečenja, oboleli od šecerne bolesti i članovi porodice upoznaju se sa prirodom bolesti, načinom adekvatnog lečenja, ishranom, samokontrolom bolesti i uslovima za odlaganje nastanka komplikacije bolesti.

Osim terapija i klasičnih pansionskih usluga gostima su na raspolaganju saune, kuglane, otvoreni i zatvoreni bazeni, fitnes centri. U Vrnjačkoj banji ima nekoliko kongresnih dvorana od koji najveća, u hotelu „Zvezda“, ima kapacitet 1.200 sedišta.

Dopunski sadržaji u Vrnjackoj Banji

Vrnjačka Ваnја ima dugu tradiciju kao turistički i zdravstveni centar. Na samom izvoru tople mineralne vode Vrnjci Rimljani su podigli svoj centar za lečenje i rehabilitaciju, AQVAE ORCINAE.

Među arheološkim nalazima su bazen, Rimski izvor mineralne vode (Fons Romanus) i brojni novčići koji su tu bacani iz kultnih razloga. Danas Vrnjačka Banja i njena okolina predstavljaju najinteresantnije turističkо područje u Srbiji.

Prošlost i sadašnjost se ovde neprestano prepliću. Srednjevekovni spomenici u okolini Vrnjačke Banje se smatraju pravim kultunim blagom. Neki od najvrednijih srpskih manastira se nalaze duž Ibarske kotline:

• Studenica (1196)
• Žiča
• prva srpska Arhiepiskopija (1210)
• Gradac
• zadužbina Jelene Anžujske (1272)
• Đurdevi Stupovi (1168)
• Sopoćani
• crkva Sv. Apostola Petra i Pavla

i mnogi drugi.

Pored manastira i crkava tu su i stara vojna utvrđenja:

• Ras (VIII vek)
• Maglić
• Brvenik
• Koznik (XIII vek)

U dolini Morave se nalaze i drugi manastiri, a među njima su najpoznatiji:

• Ljubostinja
• Kalenić
• Lazariса
• Veluće
• Naupara

Visoko u planinama su zimski sportski centri, najznačajniji se nalazi na Kopaoniku. Na planini Goč se nalaze lepo uređene skijaške padine i ski lift.

U samoj Vrnjačkoj Banji se nalaze senoviti parkovi, trim staze koje vode kroz borove šume, do okolnih brežuljaka, što je sve idealno za rekreaciju, uključujući lov i ribolov na obližnjoj reci Moravi.

Preko сеle godine, a naročito leti, posetiocima Vrnjačke Banje se nudi izuzetno bogat i raznovrsan kultuno-zabavan program.

U Kultumom centru, poznatom pod nazivom „Zamak kulture“ održavaju se likovne, grafičke, vajarske, arheološke i istorijske izložbe, kao i koncerti domaćih i stranih muzičara. Gradsku biblioteku godišnje poseti oko osamdeset hiljada gostiju. Tu se održavaju poetske i književne večeri.

Pored toga, ima i drugih kulturnih događaja:

• Veliki poetski susret
• pozorišne predstave
• Letnji filmski maraton
• Festival filmskog scenarija
• Karneval u Vrnjackoj Banji

Tokom leta, Vrnjačka Banja je jedan od najvećih kulturnih centara u Srbiji.

Tekst o Vrnjačkoj Banji, objavljen u knjizi: „Vrnjačka Banja – Vrnjci„, koju je izdalo „Društvo prijatelja Vrnjačke Banje“ 1938. godine:

Vrnjacka Banja

R. St. Mičić

Kaže se za neko mesto ili predeo, koji svojim prirodnim raskošnim lepotama i bogatstvom očaravaju putnike i namernike, da ih je Bog onda stvarao, kada se odmarao… I Bog je u svojoj velikoj milosti, darovao Vrnjačkoj Banji mnogobrojne krasote: bistru, kao suza, planinsku reku; doline i ravni; plodne njive i cvetne livade; brežuljke i bregove sa krasnim gajevima, a u neposrednoj blizini visoku planinu Goč, obraslu gustom šumom, sa mestimičnim manjim i većim proplancima, dostupnih zracima toploga sunca i čistoga vazduha koji krepi i dušu i telo.

A povrh svih tih krasota, Bog je Vrnjcima darovao na daleko čuvenu mineralnu vodu toplu i hladnu. Lekovitost i jedne i druge vode je nesumnjiva, i malo joj, u tom pogledu, ima ravne u celome svetu. Indikacije o lečenju raznih bolesti u ovoj banji, izložene su od naših najstručnijih lekara balneologa u izdanjima „Duštva prijatelja Vrnjačke Banje“, te ja o tome kao nestručnjak, neću ni govoriti.

Vrnjačka Banja nije više ono, što je bila pre svetstoga rata — banja Srbijanskih popova, učitelja, seljaka, zanatlija i sitnijih trgovaca, pokojeg oduševljenog intelektualca i bogatih „Lala“ iz Vojvodine. Ne, danas su Vrnjci najveća i najposećenija banja u Srbiji, a njeni posetioci građani iz cele Srbije iz svih društvenih redova, od pastira pa do najviših državnih funkcionera, književnika, umetnika, industrijalaca, trgovaca, zanatlija i drugih.

Pametno je što Vrnjačka Banja nije više banja tuberkuloznih i teško kataralnih lica uopšte, jer se više takvi u njih ne primaju, već ih banjski lekari upućuju u šumske predele i naročite sanatorijume, podešene za njihovo lečenje, te je ovo sada i banja razonode, pravog odmora i uživanja.

Česti izleti njenih posetilaca, u prekrasnu bližu i dalju okolinu, punu značajnih istorijskih i kulturnih spomenika, na koje ukazuje profesor našeg Univerziteta, G. Dr. Vlad, R. Petković u svome napisu: „Stari srpski spomenici u okolini Vrnjačke Banje“ objavljenom u 3 knjizi izdanja „Društva prijatelja Vrnjačke Banje“; gostovanje pozorišta, umetnika, naučnika i mnogobrojnih turista, najrečitije govore o lepom provodu i raspoloženju njenih posetilaca.

Rekordna godina posetilaca ove banje pre rata bila je 1912. g. Tada ih je bilo nešto više od 7000, a broj posetilaca ove 1938 godine prebacio je 35.000. Te, 1912 g. najduži red banjskih posetilaca, koji su pili toplu vodu, bio je do vile Dr. Arnovljevića, čaše su punile i dodavale samo dve devojčice, a sada, vrlo često, prilaze vrelu pet redova, a pune i dodaju čaše deset devojčica, u čistim belim ogrtačima i povezačima glave sa znacima Crvenog krsta.

U Novom kupatilu ima za sada 48 najmodernijih kada. U njima se može dnevno okupati preko hiljadu pacijenata; a u dva moderna bazena, jedno za muške, a drugo za ženske pacijente, može se jednovremeno okupati do 80 lica, po utvrđenom rasporedu. Dva snažna izvora „Snežnik“ i „Slatina“, hladne lekovite kisele vode, u stanju su do podmire potrebu i stotine hiljada posetilaca…

Inače je Vrnjačka banja u punom poletu izgrađivanja, baš kao naš lepi ponosni Beograd. Parkovi su promenili svoju raniju fizionomiju, — sada su smeša englesko- francuskih parkova sa dosta sunca, hlada i očaravajućih cvetnih aleja, kakvih ima u Parizu (Luksemburška bašta), Versaju i drugim parkovima velikih svetskih gradova. Vrnjačka reka regulisana je u dužini od 1609, a Lipovačka reka u dužini od 945 metara.

Na taj način su osigurani ne samo banja i njeni glavni objekti, već i pijaca i mnoge zgrade i imanja privatnih lica od bujica i poplava, koje su se ranije, ne retko, dešavale. Vrnjačku reku krase i njenih osam mostova (od kojih četiri stalna, a četiri polustalna). I s jedne i druge strane Vrnjačke reke, uređene su po dve široke asfaltirane staze za pešački a u sredini za kolski saobraćaj, čak gore do iznad izvora hladne vode „Snežnik“. Te su staze zasađene dvoredom lipa, koje bujno napreduju, i kad odrastu biće ne samo ukras, već ponos i dika Vrnjačke Banje. Tim stasama vri svet, banjske sezone, u gustim redovima, idući na hladnu kiselu vodu preko celoga dana, naročito ujutru i uveče. Takve staze urediće se i pored Lipovačke reke. Iznad regulisanog dela Vrnjačke reke kod „Kolobuka“, privatnom inicijativom, napravljen je veliki bazen, sa dovoljnim brojem kabina za kupanje u čistoj planinskoj hladnoj vodi. Time je podmirena i nasušna potreba jednog dela banjskih posetilaca, za koje nije kupanje u toploj mineralnoj vodi, a to samoj banji još više podiže njenu vrednost.

U reonu banjskom ima preko 400 numerisanih vila, hotela, pansiona i drugih kuća za ugodno stanovanje banjskih posetilaca. Ima priličan broj luksuanih monumentalnih vila, hotela i pansiona, da mogu zadovoljiti i najosetljiviji ukus u pogledu komfora.

U vile, hotele i sve druge kuće, uvedeno je električno osvetljenje i čuvena vodovodna pijaća voda sa Goča planine. Ima nekoliko i javnih česama, a želeti je da ih bude još više. Za žaljenje je što je bez vode česma, pok. đenerala Belimirkovića, koju je on podigao još 1896. godine i namenio „Žednima“, a banjska Uprava ju obnovila 1925 god., a tako je potrebno, da i ona ne bude bez vode, jer se nalazi u jednom delu parka i bez druge česme u blizini. Nadati se da će Uprava banje učiniti. da i ta česma bude stalni istočnik života: „Žednim“, tim pre što je zadužbina jednoga velikog vojskovođe, junaka i patriote pretkumanovske Srbije.

I u higjenskom pogledu, Vrnjačka Banja je koraknula unapred. Izvršena je kanalizacija i uveden vodovod u celoj banji. Na čistoću hotela, drugih javnih lokala i stanova, obraća se velika pažnja. Za polivanje staza u parku i pristupnih puteva, Uprava je nabavila dovoljan broj autopolivača, te je sada u mogućnosti, da banju stalno osvežava, kada to bude potrebno.

Pijaca je prebogata svima potrebnim životnim namirnicama, što čini da život u banji nije skup. U mnogim stanovima udešeno je, da sami posetioci mogu sebi pripremati hranu; a ima i vrlo umerenih pansiona u kojima se mogu dobiti higijenski spravljena jela, o svemu po preporuci lekara. A i za izletnike gurmane ima u Vrnjačkoj Banji svega za jelo i piće, što im srce želi. Uopšte, Vrnjci su i sada, a u budućnosti biće još i više, izvor materijalnog blagostanja svojoj bližoj i daljoj okolini,

Za ukazivanje lekarske pomoći posetiocima ove čuvene lekovite banje, ima više od dvadeset iskusnih banjskih lekara, među kojima ima sjajnih internista i specijalista svih vrsta.

Za specijalno lečenje, naročitu negu i potpuno idealan život u Vrnjcima, ima nekoliko dobro uređenih sanatoriuma, kao:

• Sanatorium, dr. Živadinovića, jednog od najboljih poznavalaca Vrnjačke Banje;
• Sanatorium invalida,
• Zadužbina Obrena Jankovića,
• Sanatorium državnih službenika Saobraćajvog osoblja i dr.

U njima se može i preko zime stanovati i uspešno lečiti.

Za ovako značajan napredak Vrnjačke Banje, za poslednjih nekoliko godina, u mnogome ima zasluga „Društvo prijatelja Vrnjačke Banje“, osnovano u Beogradu pre nepunih pet godina. Društvu je, cilj da se Vrnjačka Banja: „podigne na stepen svetske banje“. U upravi su istaknuti naši intelektualni stručnjaci i poznavaoci Vrnjačke Banje i njenih potreba. Usmenim i pismenim pretstavkama, javnim predavanjima i publikacijama — banjskoj Upravi i drugim državnim nadležnim organima, Uprava društva uspela je, da se točak napretka brže kreće.

Mora se priznati, da su svi članovi Uprave u najvećoj meri odgovarali svojim dužnostima, ali je nesumnjivo, da najveća zahvalnost za dosadanji napredak društva pripada neumornom pretsedniku društvenom, g. Berislavu B. Todoroviću, pukovniku u penziji. To mu je u tradiciji, jer je sin: spremnog, vrednog, savesnog i retko istrajnog javnog radnika, pok. Borka B. Todorovića, profesora i vaspitača mnogobrojnih mladih generacija pretkumanovske Srbije, kojega se njegovi učenici, po dobru, do groba sećaju — dostojan naslednik i zamenik svoga čestitog roditelja, — jer su sposobnost, ljubav prema rodu, savesnost u svakom preduzetom poslu – vrline i Borkovog sina g. Berislava.

Vrnjačka Banja istorija banjskog lečenja

Proučavanje istorije Vrnjačke Banje mesta upućuje nas na zaključak o dugoj tradiciji korišćenja banjskih voda u lečenju ljudi.

Prvi arheološki tragovi sežu u doba starih Rimljana, koji su na ovim prostorima bili prisutni u periodu od 1 do 4. veka nove ere i koji su vodu sa banjskih izvora koristili za piće i kao deo balneoterapije. Rimski izvor pronađen 1924. godine sa sigurnošću potvrđuje ovu tezu, kao i pisanje velikog naučnika Feliksa Kanica.

Poreklo sadašnjeg imena Banja nalazi se u imenu sela Vrnjci, na čijem području su pronađeni mineralni izvori. Banja je tokom svog razvoja imala periode procvata i stagnacije, što je bilo uslovljeno istorijskim i društvenim zbivanjima u tom kraju. Presudna tačka u njenom razvoju bila je formiranje Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo-vruće vode u Vrnjcima, sa ciljem da brine o uređenju i korišćenju mineralnih izvora. Nakon toga usledio je niz aktivnosti koje su otvorile put razvoju Vrnjačke Banje u moderno i prestižno lečilište: kaptaža izvora mineralnih voda, izgradnja zidanog kupatila, Kursalona i drugih banjskih i ugostiteljskih objekata, a nešto kasnije i urbanističko uređenje centralne banjske zone i parkova, izgradnja mreže puteva i postavljanje modernog vodovoda i kanalizacije.

Razvoj Vrnjačke Banje pratio je razvoj nove građanske klase sa novim mogućnostima i interesovanjima za bogat društveni i kulturni život. Period ratova neminovno je dovodio do stagnacije u razvoju, ali je Banja tokom poslednjih decenija uspela da postepeno vrati nekadašnji sjaj i prestiž, uklapajući se u moderne standarde zdravstvenog i rekreativnog turizma.

Jedinstvenost Vrnjačke Banje nalazi se u činjenici da ona na relativno malom prostoru poseduje čak sedam izvora mineralnih voda različitih po sastavu, temperaturi, radioaktivnosti i lekovitim svojstvima, kao i da svi oni zadovoljavaju visoke naučne standarde. Neke od ovih voda se koriste za balneoterapiju, a neke za piće, a raspon njihove temperature kreće se od 14 do preko 36 stepeni C. Vode sa svih ovih izvora imaju blagotvorno dejstvo na ljudski organizam, i efikasne su u lečenju mnogih bolesti savremenog čoveka, kao što su dijabetes, bubrežna, urološka i ginekološka oboljenja.

Nastavljajući bogatu tradiciju organizovanja kulturnih aktivnosti, Vrnjačka Banja danas nudi posetiocima niz manifestacija i programa koji se odvijaju tokom cele godine. Neke od ovih manifestacija imaju međunarodni karakter, sve su postale tradicionalne i izuzetno kvalitetne. Ovde su nabrojane samo neke od njih:

• Međunarodni festival klasične muzike,
• Festival likovnog stvaralaštva,
• Književno leto,
• Festival filmskog scenarija,
• kao i Međunarodni Vrnjački Karneval, najmasovnija od ovih manifestacija, koja je Vrnjacku Banju uvrstila u Federaciju evropskih karnevalskih gradova.