Можда је то знак да треба да будемо сложни како бисмо дошли до чланства. Сложни у својој кући, да бисмо се и у ЕУ осећали као код куће и осетили припадност и ван граница наше земље. „Ја сам слободан, живим у демократској земљи. Шта ћу онда добити са овим слободама?” – упитаће се неко. Изнад сваке слободе постоји још једна већа слобода. Неке се слободе односе на нас саме, као појединце, а неке су везане за нешто сасвим друго, али ће нам индиректно донети више слободе. Слободно кретање робе није твоја лична слобода, али она омогућава да нема царина, тако да ћеш имати већу слободу избора када будеш ишао у куповину. Као грађанин ЕУ, слободу циркулације капитала ћеш осетити тако што можеш у било којој земљи, чланици ЕУ да отвориш рачун у банци, инвестираш или купиш стан или кућу. А можеш и да узмеш зајам или да се осигураш у земљи ЕУ у којој желиш. Оно што највише говори о твојој личној слободи је слобода кретања људи. Као грађанин ЕУ можеш да студираш, да се запослиш или станујеш у било којој земљи ЕУ. Захваљујући слободи пружања услуга, моћи ћеш да користиш интернет и да телефонираш у било којој земљи ЕУ по цени ових услуга која је у твојој земљи.

И даље се питаш: шта је то већа слобода изнад слободе? То није само слобода коју ћемо имати зато што је важна да се одржи мир и просперитет у целој Европи, већ зато што ће нам помоћи у решавању неких питања која ми, као мала земља, не можемо сами да решимо, а то су климатске промене и кретање ка свету будућности – свету глобализације, робота, вештачке интелигенције, нанотехнологије, биотехнологије, квантних рачунара, где се рађа слобода у отклањању баријера између климе и људи и између машина и људи.

У том дугом и напорном процесу сарадње, интеграције и придруживања ЕУ, Србија спроводи план економских и политичких реформи у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању, јер је то основи правни документ на коме се овај процес заснива. Споразум је Србији донео многобројне користи: трговина са ЕУ је највећим делом ослобођена царина, а у областима као што су трговина, транспорт, телекомуникације, енергетика, инвестиције, истраживање и развој, она се убрзано интегрише у ЕУ. На том путу ЕУ је постала најважнији партнер Србије у трговини, јер више од пола свог увоза и извоза са светом, Србија обавља са њом. Уз њену помоћ, Србија треба да уведе нове технолоије, да повећа конкурентност производа и услуга и продуктивност, а са екомонским растом ће се побољшати и животни стандард нас који у Србији живимо.

По висини бесповратне помоћи из ЕУ, по глави становника, Србија је у врху листе, што потврђује да је посвећеност Уније Србији чврста и дугорочна. ЕУ је у протеклих 18 година донирала Србији 3,688 милијарди евра бесповратне помоћи, одобрила 4,3 милијарди евра кредита, а ове године је, због пандемије Ковида, дала помоћ од 15 милиона евра.

Питаш се сигурно: које су предности Србије када уђе у ЕУ? Као прво, свакој земљи која постане члан ЕУ расте углед и утицај. Даље, неће бити визног режима, добијаће помоћ у новцу, биће ниже каматне стопе на кредите, више страних инвестиција, укидање царина, слободно кретање робе, радника, капитала, полтичка сигурност. Грађани могу променити место рада и живота, без обзира на земљу из које долазе. ЕУ је мировни пројекат, зато би се Србија осећала безбедније, била би заштићенија. Дошло би до модернизације привреде, повећања стопе раста бруто друштвеног производа и стандарда, ојачан економски положај земље, тржишни услови пословања, конкурентност привреде, нова радна места, повећање плата. Европска унија има око 500 милиона потрошача и преко 21 милион предузећа. Чланство у ЕУ представља и облик подршке и усвајања ширих европских вредности у областима заштите људских права, демократизације и заштите мањина.

Европска унија жели да осигура уравнотежен и одржив развој, спровођењем енергетске политике, заштитом животне средине и борбом против климатских промена. Зато у њој постоје стандарди и прописи који се односе на заштиту природе, на чистоћу вода, третман отпада, квалитет ваздуха, киселе кише, заштиту озонског омотача, са циљем смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, а повећања обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности.

Европска унија нуди много програма који су везани за истраживање, образовање и културу и зато је значајна за студенте, истраживаче, научнике, уметнике. Истраживања се односе на „друштвене изазове“, а области су: здравље, демографија, храна, клима, животна средина, транспорт, енергетика... Велики програм Erasmus Plus који обухвата образовање, обуку, размену студената, младе и спорт, замењен је мањим програмима: Erasmus, Leonardo da Vinci, YIA, Comenius и другим. У области културе спроведен је програм Креативна Европа, који је трајао до 31. 12. 2020. године и имао четири дела: пројекти европске сарадње, књижевни преводи, мреже и платформе.

И ма колико све ово деловало бајковито, мене ипак плаши будућност Европе. Плаши ме несигурност света у коме живимо и изазови са којима се Европа сусреће: појава нових, до сада непознатих болести, као што је Ковид 19, миграције које не може да контролише, појава тероризма, сукоби у региону, финансијке кризе, климатске промене, брз пораст становништва у неразвијеним деловима света, али ограничени природни ресурси, промене у животу људи и привреди због брзог технолошког прогреса у информатици, вештачкој интелигенцији, биоинжењерингу и нанотехнологији. Изазов је и стварање европског идентитета, да појединац надогради свој национални идентитет и прихвати да је „Европљанин”, „европски грађанин”, јер је тешко људе одвојити од њихових националних оквира.

На крају размишљам: где у будућности видим себе и своје другаре? Моји другари из гимназије и ја течно говоримо енглески језик, савладали смо најважније компјутерске вештине и спремамо се за полагање Кембриџ испита из неколико предмета. Научили смо да свирамо и певамо химну ЕУ: „Ода радости”. Ми смо спремни за Европу. Да ли је Европа спремна за нас? Да ли неће хтети да нас прими само зато што смо из Србије? Зато треба да схватимо да за будућност Србије и њен улазак у ЕУ нису криви само они који управљају Србијом. Криви смо и ти и ја ако ћутимо и стојимо у месту. Зато хајде да већ данас направимо нови корак, да Европу приближимо Србији, а Србију Европи и кажемо гласно: „Ми то можемо!”.