Наставница Ана Родић предаје одељењу 7/3 .

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Наставница Ива Лазовић)

• поновити период ренесансе из претходног разреда и музичке лествице)

• преписати лекцију Музика барока - рођење опере у свеску и научити

МУЗИКА БАРОКА - рођење опере

Барок у музици је период који је трајао од 17. до прве половине 18. века. Овај период карактеришу нова изражајна средства, а долази и до развоја новог облика – опере која је означила крај ренесансе и почетак барока.

У италијанском граду Фиренца настала је Фирентинска камерата (друштво) коју су чинили музичари и књижевници чији циљ је био да оживе грчку трагедију. Ти покушаји довели су до развоја опере – једне од најпопуларнијих музичких форми. Реч опера долази од израза opera in musica што значи радња у музици.

Прва написана опера звала се Дафне, изведена је 1597. године, а компоновао ју је Јакопо Пери. Текст за оперу зове се либрето, а у почетку су теме опере биле митолошке, тј. величале су људске врлине.

Опера је музичко – сценско дело, јер осим текста, музике, певача, хора, оркестра и солиста у припреми опере учествују и сценограф, кореограф, костимограф, корепетитор, редитељ и диригент. Опере су се прво изводиле на дворовима, а затим су почела да се граде позоришта за њихово извођење. Један од најзначајнијих композитора овог музичког облика је Клаудио Монтеверди.

Ово је и за ученике који прате наставу на даљину и за ученике који похађају наставу у школи.

За ученике наставнице Ане Родић

Назив лекције: Музички облици и инструменти у бароку.Преписати лекцију и научити.

МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ

ОПЕРА (opera per musicа = музичко дело) је вокално-инструментално дело са драмском радњом. Настала је у Италији 1594. као резултат покушаја оживљавања грчке трагедије.

ОРАТОРИЈУМ (orаtorium = простор за молитву, orare = молити се) је вокално-инструментално дело слично опери, али без драмске радње. Религиозног је, епског карактера за солисте, хор и оркестар.

ПАСИЈА (passio = патња) је вокално-инструментално дело слично ораторијуму, а текстови су преузети из делова Библије који говоре о мукама и страдањима Исуса Христа.

КАНТАТА (cantare = певање) је вокално-инструментално дело у више ставова, лирског карактера за солисте, хор и оркестар.

ФУГА (fuga = бекство) је инструментална композиција, али може да буде и вокална, која се заснива на имитацији (попут канона).

СВИТА (suite = низ) је инструментално дело састављено из низа игара које су биле популарне током барока (алеманда, сарабанда, жига…).

КОНЦЕРТ (concertare = надметати се) је инструментално дело у коме су се прво надметале две групе свирача (кончерто гросо), а касније солиста са оркестром.

МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Већина инструмената, какве их данас познајемо, потичу из периода барока. То су инструменти из породице виолина, харфа, дрвени дувачки инструменти флаута, обоа и фагот, лимени дувачки инструменти тромбон, хорна и труба, инструмената са диркама, чембало и оргуље, доживљавају експанзију, а појављује се и клавир.

У складу са развојем музичких инструмената, све више се развија и инструментална музика. Појављују се чак три врсте инструменаталне музике.

СОЛИСТИЧКА (соло = сам) је инструментална музика за само један инструмент.

КАМЕРНА (camera = соба, камерна = собна) је инструментална музика за малу групу инструмената (музицирање у мањим просторијама, попут собе).

ОРКЕСТАРСКА је инструментална музика за већу групу свирача.

У бароку креће формирање оркестра састављеног од инструмената из различитих група из кога ће кроз неколико векова касније (у XIX веку) произаћи велики симфонијски оркестар.

Барокни оркестар су чиниле виолине, виоле, виолончела, контрабас, флаута, обоа, тромбон и чембало. Свирач на чембалу је имао улогу диригента.

За ученике наставнице Иве Лазовић

• обновити претходну лекцију

• преписати лекцију Вокално - инструментални облици музике барока у нотну свеску и научити

ВОКАЛНO - ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ МУЗИКЕ БАРОКА

У бароку упоредо са настанком опере такође се негују и друга вокално – инструментална дела која за разлику од опере немају сенску поставку, тј. изводе се концертно. Писани су на текстове духовног карактера, али има и облика насталих на световним текстовима.

И вокалне и инструменталне деонице се самостално развијају. Најзначајнији вокално – инструментални облици барока су кантата, ораторијум и пасија.

Ораторијум је вокално – инструментални облик чији је текст религијског карактера и састоји се из низа нумера које могу бити солистичке, могу бити дуети уз смењивање солисте и хора са пратњом оркестра.

Кантата је вокално - инструментални облик из више нумера чије потише од итал. глагола cantare (певати) и писана је на текстове духовног или световног карактера.

Пасија (passio = патња) је вокално-инструментално дело слично ораторијуму, а текстови су преузети из делова Библије који говоре о мукама и страдањима Исуса Христа.

За ученике наставнице Иве Лазовић

• обновити претходне лекције

• преписати лекцију Инструментални облици музике барока у свеску и научити

• послушати композицију ,,Јесен'' А. Вивалдија (из циклуса ,,Четири годишња доба'') и у свескама илустровати неки мотив који подсећа на јесен

ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ МУЗИКЕ БАРОКА

Инструментални облици барока су:

ФУГА (fuga = бекство) је инструментална композиција, али може да буде и вокална, која се заснива на имитацији (попут канона).

СВИТА (suite = низ) је инструментално дело састављено из низа игара које су биле популарне током барока (алеманда, сарабанда, жига…).

КОНЦЕРТ (concertare = надметати се) је инструментално дело у коме су се прво надметале две групе свирача (кончерто гросо), а касније солиста са оркестром.

МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Већина инструмената, какве их данас познајемо, потичу из периода барока. То су инструменти из породице виолина, харфа, дрвени дувачки инструменти флаута, обоа и фагот, лимени дувачки инструменти тромбон, хорна и труба, инструмената са диркама, чембало и оргуље, доживљавају експанзију, а појављује се и клавир.

У складу са развојем музичких инструмената, све више се развија и инструментална музика. Појављују се чак три врсте инструменаталне музике:

СОЛИСТИЧКА (соло = сам) је инструментална музика за само један инструмент.

КАМЕРНА (camera = соба, камерна = собна) је инструментална музика за малу групу инструмената (музицирање у мањим просторијама, попут собе).

ОРКЕСТАРСКА је инструментална музика за већу групу свирача.

У бароку креће формирање оркестра састављеног од инструмената из различитих група из кога ће кроз неколико векова касније (у XIX веку) произаћи велики симфонијски оркестар.

Барокни оркестар су чиниле виолине, виоле, виолончела, контрабас, флаута, обоа, тромбон и чембало. Свирач на чембалу је имао улогу диригента.

Најзначајнији представници епохе барока су Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих Хендл.

Слушање музике:

А. Вивалди - ,,Јесен'' (из циклуса ,,Четири годишња доба)

За ученике наставнице Ане Родић

Ово је обавештење за ученике који нису били у школи на претходна два часа.У књизи од 80. до 84. стране прочитати о композиторима Јохану Себастијану Баху и Георгу Фридриху Хендлу.У свесци записати само кратку биографију оба композитора.

За ученике одељења 7/3 - наставница Ана Родић

Радна недеља: 30.11. - 4.12. 2020. Број часова у недељи -1

ИНСТРУМЕНТИ СА ЖИЦАМА

Симфонијски оркестар је највећи музички ансамбл са преко стотину извођача,распоређених према групама инструмената које свирају.Тај оркестар још називамо и филхармонија.То је реч грчког порекла ,настала од две речи, филос и хармонија ,што значи љубитељ склада.

Најбројнија група инструмената у симфонијском оркестру су инструменти са жицама.Они се деле на гудачке и трзалачке инструменте.

Гудачки инструменти су они код којих се звук добија превлачењем гудала преко жица.То су: виолина,виола,виолончело и контрабас.

Трзалачки инструменти су они код којих се тон добија трзањем жица прстима или трзалицом.То су: харфа,гитара,тамбура,мандолина,балалајка...

Гудачки квартет је камерни састав у чији састав улазе две виолине,виола и виолончело.( кварта значи четири)

Гудачки оркестар је оркестар у чији састав улазе само гудачки инструменти.

Виола је инструмент који је веома сличан виолини.Нешто је већа од виолине ( 10-так центиметара) и има дубљи тон.Делови су исти као код виолине.Мање је виртуозна од виолине,а боја тона јој је тамнија.Виола је претежно оркестарски и камерни инструмент,а веома ретко солистички.Настала је од инструмента који се звао виола да брачо.

Горњу лекцију преписати у свеске и научити.

У књизи на страни 106. дата су два примера за слушање музике,послушајте их.

-Хауард Шор: ''Господар прстенова'' (The Shire) -одломак

Стив Јаблонски : Трансформери – ''The Score – Arrival To Earth'' – почетни одломак

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Наставница Ива Лазовић)

Радна недеља: 30.11. - 4.12.2020

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 1

Лекција: Трзалачки инструменти

Рок за слање: 8.12.2020

Задатак:

• Преписати доњи текст у свеску

• Написати о сваком доле у тексту написаном инструменту пар реченица (карактеристике инструмента, како изгледају, од чега су направљени, на који начин се свирају...) и илустровати све инструменте.

• Преписан текст, написане и илустроване инструменте послати на мејл.

ТРЗАЛАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Трзалачки инструменти спадају у инструменте са жицама. Код ових инструмената звук се добија трзањем (окидањем) жице прстима или трзалицом.

Ову групу инструмената чине: харфа, гитара, тамбура и мандолина, лаута, цитра, балалајка.

За ученике одељења 7/3 - наставница Ана Родић

Радна недеља 07.12. - 11. 12.2020. Број часова у недељи - 1

Тема - Гудачки инструменти - виолончело и контрабас

Виолончело је инструмент који је доста већи од виолине и виоле.Због своје величине има и тамнији звук.Делови инструмента су исти као код виолине,само додајемо још један део који се зове ножица.Она служи виолончелу за ослонац о под,јер се инструмент свира седећи баш због своје величине.Има веома пријатну боју звука, па га композиторе користе као солистички инструмент.Осим солистички,користи се у камерним и симфонијским оркестрима.Порекло води од старог инструмента који се зове виола да гамба.

Контрабас је инструмент који је у овој групи највећи.Зати има и најдубљи тон.Делови су му исти као код виолончела (значи да и он има ножицу за ослонац о под,само је она сада краћа и масивнија јер је и контрабас већи инструмент).Контрабас није солистички инструмент,већ искључиво оркестарски баш због своје тромости која је условљена величином инструмента.Поред класичне музике,контрабас се често користи и у џезу.За разлику од осталих гудачких инструмената који увек имају 4 жице,контрабас може имати и 5 жица за свирање најдубљих тонова.

Задатак је да се горња лекција препише у свеске и послушају примери које ћу поставити испод лекције.

Ученици који желе да поправе оцену треба да ураде презентацију о неком од 4 гудачка инструмента која смо радили (виолина,виола,виолончело и контрабас) и пошаљу на мејл до петка 11. 12. 2020. до 12 часова.

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Наставница Ива Лазовић)

Радна недеља: 7.12. - 11.12. 2020

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 2

Лекција: Гудачки инструменти

Задатак:

• преписати лекцију у свеску и илустровати инструменте

• није потребно слање на мејл

ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Најбројнија група инструмената у симфонијском оркестру су инструменти са жицама. Они се деле на гудачке и трзалачке инструменте. Гудачки инструменти су они код којих се звук добија превлачењем гудала преко жица. То су: виолина, виола, виолончело и контрабас.

Виолина је најмањи гудачки инструмент који има богат и моћан звук који се добија различитим свирачким техникама, а подједнако је заступљена у солистичкој, оркестраској и камерној музици. Гудало виолине служи за прављење тона. Главни делови гудала су штап и струне. Струне се праве од препрађене коњске длаке, док се штап израђује од специјалне врсте ружиног дрвета. Виолина има 18 делова, а најзначајнији су : кутија или резонатор (тело виолине), врат, хватник, 4 чивије, пуж, мостић или кобилица, кордар, жице и подбрадак.

Виола је инструмент нешто већи од виолине, има дубљи тон и тамнију боју у односу на виолину. Претежно је оркестарски и камерни инструмент.

Виолончело је инструмент који је доста већи од виолине и виоле. Због своје величине има и тамнији звук. Делови инструмента су исти као код виолине, само додајемо још један део који се зове ножица.Она служи виолончелу за ослонац о под, јер се инструмент свира седећи баш због своје величине. Има веома пријатну боју звука, па га композитори користе као солистички инструмент. Осим солистички, користи се у камерним и симфонинијским оркестрима. Порекло води од старог инструмента који се зове виола да гамба.

Контрабас је највећи инструмент међу гудачким инструментима. Зато има и најдубљи тон. Делови су му исти као код виолончела (значи да и он има ножицу за ослонац о под, само је она сада краћа и масивнија, јер је и контрабас већи инструмент). Контрабас није солистички инструмент, већ искључиво оркестарски баш због своје тромости која је условљена величином инструмента. Поред класичне музике, контрабас се често користи и у џезу. За разлику од осталих гудачких инструмената који увек имају 4 жице, контрабас може имати и 5 жица за свирање најдубљих тонова.

Гудачки квартет је камерни састав у чији састав улазе две виолине, виола и виолончело (кварта значи четири).

Гудачки оркестар је оркестар у чији састав улазе само гудачки инструменти.

За све ученике свих одељења седмог разреда

Радна недеља: 14.12. - 18.12. 2020

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 3

Лекција: Слушање музике

Драги седмаци,

желимо вам срећан распуст и да се лепо одморите. Ваш једини задатак је да уживате у музици по избору у надолазећим празницима! Видимо се у другом полугодишту.

Ваше наставнице Ива Лазовић и Ана Родић

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6

Радна недеља: 18.01.-22.01.2021

Редни број часа: 17

Лекција: Обичајне и обредне песме

Задатак:

• преписати лекцију у нотну свеску и научити (важи за све ученике)

• послати преписану лекцију на мејл (важи за ученике који прате наставу на даљину)

Обичајне и обредне песме

О музици првобитне друштвене заједнице нема писаних трагова, већ већ уз помоћ цртежа из пећина и разних предмета из тог времена можемо сазнати како је живео праисторијски човек. Сви остаци културе прачовека говоре да су људи често играли, певали, играли и користили разне инструменте.

Други извор сазнања о овом периоду је и посматрање неких племенских заједница у којима људи још увек живе на сличан начин и да је музика део свакодневног живота човека.

Праисторијски човек није познавао природу и све појаве у њој је приписивао ,,вишим силама'' које је делио на добре и лоше. Људи су разним ритуалима и обредима изражавали захвалност природи. Они су имали веома важну улогу у јачању и ширењу заједнице. У ритуалима је учествовало више људи, а најважнију улогу су имали музика и плес. У извођењу музике у првобитној заједници учествовали су сви чланови племена и изводили су обредне песме.

Фолклорна музичка традиција у Србији такође припада далекој прошлости. То су такође обредне песме које су настале пре него што су наши преци примили хришћанство. У обредним песмама славе се годишње промене у природи: рађање, сазревање, старење и на крају умирање,а неке су се под утицајем хришћанства прилагодиле црквеним празницима: Божићу, Ускрсу, Лазаревој суботи итд. У ове песме спадају коледарске, додолске, лазаричке, крстоношке и краљичке песме.

Коледарске песме су песме које потичу још од паганских времена и старих ритуала и да су певане за здравље и напредак од Божића до Богојављења.

Додолске песме су типичне обредне, ритуалне песме, које за разлику од осталих обредних лирских песама нису везане за одређени дан у години или празник, већ су се изводиле током великих летњих суша.

Лазаричке песме су песме које су се певале за плодност, срећу и напредак усева. Певале су их лазарице, група девојака које су ишле од куће до куће и изводиле обредну игру повезану с празником васкрсења Лазаревог.

Крстоношке песме су песме које су се такође певале за време сушних дана, да су их певали младићи предвођени барјактаром, који се назива крстоноша.

Краљичке песме су песме које су се певале поводом празника Свете Тројице. Певале су их само девојке, међу којима је једна представљала краљицу и у руци је држала дрвени мач. Девојке су ишле од куће до куће и домаћина поздрављале са жељом да му година буде родна и берићетна, а деца здрава и напредна.

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6

Радна недеља: 25.01.-29.01.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 18

Лекција: Реконструкција музичких догађаја везаних за народне обичаје

Задатак:

• обновити градиво везано за обичајне и обредне песме и пронаћи на интернету музичке примере за сваку од песама (важи за све ученике)

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6

Радна недеља: 01.02. - 05.02.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 19

Лекција: Извођење музике

Задатак:

• обновити ноте и њихово читање солмизацијом и абецедом (важи за све ученике)

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6

Радна недеља: 08.02. - 12.02.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 20

Лекција: Слушање инструменталне музике

Задатак:

• пронаћи на интернету и послушати музичке примере гудачких инструмената по избору (важи за све ученике)

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6

Радна недеља: 15.02. - 19.02.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 20

Лекција: Гудачки инструменти (обнављање)

Задатак:

• обновити градиво о гудачким инструментима: подела, грађа, гудачки квартет...(важи за све ученике)

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6

Радна недеља: 15.03. - 19.03.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 24

Лекција: Музичка изражајна средства и основне карактеристике музичког стваралаштва у класицизму (представници)

Задатак:

• преписати лекцију у свеску и научити (важи за све ученике)

• преписану лекцију послати на мејл до петка до 20 часова (важи за све ученике)

Музичка изражајна средства у делима класицизма и основне

карактеристике музичког стваралаштва у класицизму (представници)

Класицизам је правац у уметности који обухвата 18. и 19. век и стил који је тежио идеалу лепог. У њему се јавља велико интересовање за стару уметност, а уметници су подржавали класичне форме чије су инспирације биле у узорима из периода антике.

Класицизам у музици је обухватао период од друге половине 18. и почетак 19. века. У овој епохи долази до значајних промена када се развијају симфоније, сонате, камерна и концертна музика и опера. Све музичке форме одликују уравнотежени облици, грациозне мелодије и ритмови, као и хармонија. Доминира хомофонија.

Карактеристичне форме класицизма

су симфонија, гудачки квартет, солистички концерт, соната, опера, миса и реквијем.

Симфонија се пише за симфонијски оркестар, најчешће има 4 става: брзи, лагани, менует (скерцо) – брзи.

Гудачки квартет је камерни ансамбл који чине две виолине, виола и виолочело, а под тим термином се означавају и дела писана за овај састав.

Солистички концерт је писан за соло инструмент уз пратњу оркестра. Потиче од италијанске речи concertare што значи надметати се. Има 3 става: брзи – лагани – брзи.

Соната је композиција састављена од 3 или 4 става, чији је распоред исти као код симфоније. Дела у облику сонате су најчешће писана за клавир или за инструменте уз пратњу клавира.

Опера је музичко – свенско дело које се и даље развијало у овом периоду. Осим опере серије (опера seria – озбиљна опера) развија се нови тип комичне опере – опера буфа.

Развијају се миса и реквијем у црквеној форми. Реквијем је миса за мртве, као што је опело у Православној цркви.

Најзначајнији представници ове епохе су Вофганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Јозеф Хајдн.

Обавештење за ученике одељења 7/3 наставница Ана Родић

Понедељак 22.03.2021.-1. час путем постављања материјала на школску платформу/мејлова

Среда 24.03.2021. - 4.час Хор и оркестар -путем постављања материјала на школску платформу

Обавештење за ученике одељења 7/1 и 7/5 за радну недељу од 22.03. - 26.03.2021 (Наставница Ива Лазовић)

Петак, 26.03.2021

одељење 7/1- 2. час путем постављања материјала на школску платформу/мејлова/вибера

одељење 7/5- 3. час путем постављања материјала на школску платформу/мејлова/вибера

За ученике одељења 7/3 наставница Ана Родић

Радна недеља: 22.03. - 26.03.2021.

Број часова у недељи - 1

Лекција - Основне карактеристике класицизма

Задатак: Поставићу три слике са објашњењем какав је музички правац класицизам,ко су представници тог стила и који су музички облици тада коришћени.Ово је уводни део области о којој ћемо наставити на наредним часовима.

Ваш задатак је да препишете текст са све три слике и научите.Не треба ништа да шаљете на мејл.

За ученике 7/3 наставница Ана Родић

Хор и оркестар - 24.03.2021. - 4.час

Радна недеља од 22.03. - 26.03.2021.

Број часова у недељи - 1

Задатак:

• преписати музичку осмосмерку (или одштампати и залепити у свеску) и пронаћи одговарајуће решење од преосталих слова

За ученике одељења 7/1 и 7/5 (Наставница Ива Лазовић)

Петак, 26.03.2021

Радна недеља: 22.03. - 26.03.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број лекције: 25

Лекција: Слушање репрезентативних дела класицизма

Задатак:

• послушати постављене музичке примере најпознатијих дела класицизма у наставку (важи за све ученике)

• Ученици који немају оцену добиће обавештење и инструкције у току дана путем мејла шта је потребно за оцењивање!

За ученике одељења 7/2 (Наставница Ива Лазовић)

Понедељак, 29.03.2021

Радна недеља: 29.03. - 02.04.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број лекције: 25

Лекција: Слушање репрезентативних дела класицизма

Задатак:

• послушати изнад постављене музичке примере најпознатијих дела класицизма (важи за све ученике)

• Цело одељење добило је поруку преко одељењског старешине шта је потребно урадити за оцену!

За ученике одељења 7/4 и 7/6 (Наставница Ива Лазовић)

Уторак, 29.03.2021

Радна недеља: 29.03. - 02.04.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број лекције: 25

Лекција: Слушање репрезентативних дела класицизма

Задатак:

• послушати изнад постављене музичке примере најпознатијих дела класицизма (важи за све ученике)

• За све ученике одељења 7/6 (Цело одељење добило је поруку преко одељењског старешине шта је потребно да се уради за оцену (презентација о једном од 3 понуђена композитора: В. А. Моцарт, Л. ван Бетовен или Ј. Хајдн). Рок за слање презентације је четвртак, 01.04.2021 до 17 часова! Слање радова после рока утицаће на оцену!

За ученике одељења 7/3 наставница Ана Родић

Радна недеља: 05.04. - 10.04.2021.

Понедељак 05.04.2021. одељење 7/3 - 1. час

Број часова у недељи - 1

Лекција - Композитори класицизма

Задатак: Прошлог часа смо говорили о музичком правцу 18. века по имену класицизам.Споменули смо да су најзначајнији кмпозитори били тројица бечких класичара - Јозеф Хајдн,Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен.Ваш задатак је да урадите презентацију о једном од ова три композитора по вашем избору.Презентација треба да садржи биографију композитора, карактеристике његовог начина компоновања,најзначајнија дела и неке занимљивости из његовог живота ( обавезно је презентацију употпунити сликама).

Презентацију ми шаљете путем мејла до петка 10.04.2021. до 18 часова. За урађену презентацију добијате оцене, зато се потрудите да испоштујете горе дата упутства за рад.

Обавештење за све ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 у којима предаје наставница Ива Лазовић!

Oд понедељка, 05.04.2021 до даљњег музичку културу ће предавати колегиница на замени, наставница Елена Вукобратовић. За сва будућа питања, нејасноће и слање задатака биће задужена наставница Вукобратовић којој можете писати путем мејла: еlena.g.vukobratovic@gmail.com

За ученике одељења 7/2 (Елена Вукобратовић)

Понедељак, 12.04.2021

Радна недеља: 12.03. - 17.04.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број лекције: 26

Лекција: Музички облици класицизма.

Задатак: Пажљиво прочитајте изнад постављену лекцију, отворите наведене линкове, одговорите на постављена питања и пошаљите одговоре е-поштом до петка до 20 часова (лекцију није потребно преписивати у свеску) Важи за сва одељења!

За ученике одељења 7/4 - Хор и оркестар (Елена Вукобратовић)

Радна недеља: 12.04. - 17.04.2021

Редни број часа: 27

Лекција: Вежбање ритма. Триола.

Задатак: Прочитајте лекцију. Отворите наведене линкове.

1.снимак . Ритмичка фигура (триола). Послушајте и провежбајте ритам. (тапшите длан од длан или тапкајте оловком по столу у ритму.)

2. снимак. Провежбајте ритам уз мелодију.

3. снимак .Послушајте Марш на Дрину (оригинал).

Ништа не треба слати на имаил.

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 , који нису послали одговоре за лекцију " Музички облици класицизма ", задњи рок је данас до 18.00 elena.g.vukobratovic@gmail

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Елена Вукобратовић)

Радна недеља: 19.04. - 23.04.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 28

Лекција: Развој Српске црквене музике.

Задатак: Прочитајте лекцију. Отворите наведене линкове. Одговорите на постављена питања. (лекцију није потребно преписивати у свеску) Важи за сва одељења!

Развој Српске црквене музике.

Српска црквена музика у средњем веку у потпуности је била ослоњена на своје византијске корене. Kao и византијска, она је била искључиво вокална и једногласна.

Развијала се у цркви захваљујући Ћирилу и Методију, који су у богослужење увели словенски језик. Певање је било једногласно уз пратњу хора по узору на византијску цркву.

Мелодије су преузимане из Осмогласника и праћене исоном (лежећим тоном).

Православна црквена музика је искључиво вокална, јер се сматра да људски глас је најсавршенији инструмент, коим се може обраћати Господу. Централно место заузимала је литургија.

Најстарији композитори српског порекла, чија дела су сачувана у рукописима, су Кир Стефан Србин, Никола Србин и Исаија Србин.

Ови аутори су углавном компоновали двојезичне композиције, на српском и грчком.

После пада Цариграда под турску власт 1453 и Смедерева 1459, цео Балкан је био покорен.

Од тог времена, у новим и тешким условима, црквено појање, као уосталом и сви видови црквене уметности постепено замиру.

Раздобље између 17. и 18. века донело је полет у изучавању црквене музике на целом Балкану.

У Цариграду је основана патријаршијска школа, док је на другом крају полуострва, у Београду митрополит Мојсије Петровић основао грчку школу у којој се изучавало појање.

Школа у Београду није била једина. Сличне су отваране у многим другим местима.

Архимандрит Дионисије Крстић (1757 — 1836), први учитељ појања у Карловачкој богословији, који је извршио редакцију грчког напева, касније названог „карловачки“.

Питања:

Каква је била Српска црквена музика у средњем веку?

Зашто је православна црквена музика искључиво вокална?

Ко су били први композитори Српске црквене музике ?

Ученици, који настављају онлајн наставу, морају да ми доставе домаће задатке на мејл.

За ученике одељења 7/4 - Хор и оркестар (Елена Вукобратовић)

Радна недеља: 26.04. - 29.04.2021

Лекција: Извођење популарних тема класичне музике

Задатак: Прочитајте лекцију.

Пoслушајте “Оду Радости” из наведеног линка пратећи текст.

Пoслушајте оригинал са солистима и оркестром.

Одговорите на питања.

Ништа не треба слати на мejл.

Извођење популарних тема класичне музике

«Ода Радости»

«Оду Радости» је написао немачки песник Фридрих Шилер 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније, која се изводи на многим јазицима у свету.

«Ода радости» написана је у четири четвртине. Темп je алегро, што значи весело, брзо. Песма je написана у Д-дуру.

Текст песме:

Радост искра све лепоте, кћери из Елизија,

опојна ти моћ красоте, узвишена мисија.

Твоје снове вежу нити, што растави мода зла

Сви ће људи браћа бити, крило твоје спајат зна.

Одговорите на питања:

1. Наведите ауторе „Оде Радости“

2. У коју композицију је Бетовен уврстио „Оду Радости“

3. Које је значење „Оде Радости“ у данашњем времену?

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Елена Вукобратовић)

Радна недеља: 10.05. - 15.05.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 30

Лекција: Српски народни музички инструменти.

Задатак: Прочитајте лекцију. Отворите наведене линкове. Одговорите на постављена питања. (лекцију није потребно преписивати у свеску) Важи за сва одељења!

Ученици, који настављају онлајн наставу, морају да ми доставе домаће задатке на мејл. elena.g.vukobratovic@gmail.com

Српски народни музички инструменти

Поред свирале, инструмент који се највише користио код нас јесте фрула. Она спада у групу дувачких инструмената. Одувек су је користили чобани, али се до данас одржала традиција свирања на овом инструменту.

Један од најпознатијих српских музичара, који чува ову традицију, јесте Бора Дугић.

Двојнице су дувачки инструмент сродан фрули. Састоје се од једног комада дрвета, па и музику производе двогласну. Гајде и Окарина су народни инструменти који су пратили разне свечаности и народне игре. Гајде су дувачки инструмент са мехом (резервоаром за ваздух). Окарина је такође дувачки инструмент . Направљена је од печене глине.

Кавал је народни дувачки инструмент који је отворен са обе стране цеви и израђен од једног комада дрвета. Кавал је означен као пастирски инструмент, мада се на њему изводе и мелодије народних песама, као и традиционалне игре. Свирање на Кавалу (дувачки инструмент) је веома распространено на Косову и Метохији .

Гусле су народни српски гудачки инструмент. Овај инструмент има једну, или две жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Тон се добија превлачењем гудала преко жица.

Тамбура спада у жичане инструменте. Звук се добија окидањем( трзањем) жица. Од ударачких инструмената најраспрострањенији су Велики Бубањ, које се у неким крајевима зове још и Тапан, Тупан или Гоч и Мали Бубањ -Добош. Такође још увек постоје традиција свирања на листу ( лист од бршљaнa ) која је укључена у регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Задатак:

Од горе наведених народних инструмената одредите групу инструмената којој припада сваки инструмент.

1. гудачки инструменти: - - - -

2. дувачки инструменти: - - - - -

3. жичани-трзалачки инструменти: - - - -

4. ударачки инструменти: - - - -

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Елена Вукобратовић)

Радна недеља: 24.05. - 28.05.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 31

Лекција: Реконструкција музичких догађаја везаних за народне обичаје.

Ваш задатак је да прочитате лекцију и погледајте видео примере.

Важи за сва одељења!

Реконструкција музичких догађаја везаних за народне обичаје.

На веб страници Министарства културе и информисања налази се листа елемената нематеријалног културног наслеђa Србије. http://nkns.rs/cyr/elementi-nkns

На овом часу ћемо размотрити четири догађаја са ове листе.

Певање уз гусле

Гусле су народни српски гудачки инструмент. На нашим просторима гусле се помињу у петом веку, a претпостaвља се да су пренете из Азије. Гуслање је извођачка пракса која обухвата солистичко певање народних епских песама у десетерцу ( десетерац је стих од десет слогова) које певач изводи пратећи се на гуслама, једножичном гудачком инструменту. Изводи сe у облику импровизације. Гуслари су усмено преносили народне традиције с колена на колено, величајући историјске догађаје тих времена.

Коло, коло у три, коло у шест

Коло је веома распрострањена народна игра у Србији . Коло се увек изводи уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака. Изводи сe кроз кретање у десно, играње у месту, а потом, кретање у лево и играње у месту, уз континуирано поцупкивање коленимa. Играње у колу је неизоставни део свих окупљања, приватних и јавних прослава.

Свирање на гајдама

Репертоар народне музике за овај инструмент обухвата народне игре, песме, импровизационе форме и специфичне песме ритуалног карактера (жетварски, свадбени, посмртни обред ). Стил одликује посебна техника свирања, мелодијске и ритмичке орнаментације. Свирање на гајдама изводи гајдаш.

Драгачевски сабор трубача у Гучи

Драгачевски сабор трубача 60 година представља свечани догађај .То је такмичарски музички фестивал трубачких оркестара у извођењу традиционалне народне музике на дан месне црквене славе. Сабор трубача је већ 1963. године постао и национална фолклорна манифестација.

Назив локалитета: Гуча, општина Лучани

За ученике одељења 7/1, 7/2, 7/4, 7/5 и 7/6 (Елена Вукобратовић)

Радна недеља: 7.06. - 10.06.2021

Број часова у недељи: 1

Редни број часа: 32

Лекција: Песме националних мањина.

Ваш задатак је да прочитате лекцију и погледајте видео примере. Важи за сва одељења!

Песме националних мањина.

У нашој земљи живе многе националне мањине које негују свој културни, етнички и верски индентитет. Међу њима су Роми, Мађари, затим Словаци, Буњевци, Русини, Хрвати, Румуни, Бугари; Бошњаци, Албанци, Македонци, Јевреји и други.

Ромски народ живи широм света. Он води порекло из Индије. Роми су познати музичари и забављачи. Често су виртуози на виолини и хармоници.("Виртуоз"-итал. реч - превод је пун врлина, мајстор извођачке технике).

Ђелем Ђелем- је традиционална ромска песма чији је аутор Жарко Јовановић Јагдино( био је Ром пореклом из Београда).

На Првом Светском Конгресу Рома, одржаном у Лондону 1971 године, песма Ђелем Ђелем проглашена је званичном Химном Рома. Постала је популарна захваљујући филму Александра Саше Петровића " Скупљачи перја"

Ђурђевдан (Едерлези)

Ђурђевдан је дан посвећен Светом Ђорђу и традиционално се прославља широм Србије 6. маја. Тај празник симболично представља и почетак пролећа, па се тада по обичају у реке бацају венци од цвећа. "Едерлези"-ромски назив за српски празник Ђурђевдан. Традиционална песма "Едерлези" стекла је светску популарност захваљујићи филму Емира Кустурице и говори о животу младог Рома који пролази кроз различита животна искуства.

Румунска Дојна.

Изузетну лепоту има румунска народна музика, посебно традиционалне дојне. Дојна је народни музички облик распрострањен широм Румуније, а радо се изводи и код нас, посебно у местима где живи румунска национална мањина. Инструменталне дојне свирају се на традиционалним инструментима кавалу или пановој фрули ( нај). Због своје изузетне вредности румунска дојна уписана је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

На теритирији Војводине живи велики број Мађара. Они баштине и чувају веома богату музичку народну традицију. Мађарске народне игре и песме одликује ведра мелодика и оштар ритам, док мађарске страроградске песме и романсе краси елегичан и помало тужан тон.

Чардаш ( од речи чарда којом се означава усамљена крчма изван насељеног места) Чардаш је мађарска игра која се изводи у паровима. После лаганог увода игра добија веома брз карактер. Један од најпознатијих чардаша компоновао је Италијан-Виторио Монти.

Песма Војвођанских Буњеваца „ У том сомбору“ је староградска песма шаљивог карактера. Њено порекло везује се за Војвођанске Буњевце. Буњевци су у Војводину дошли из Далмације, Лике, Кордуна. Један од најзначајнијих чувара народне и староградске песме јесте Звонко Богдан.

Песма из Македоније „Јовано, Јованке“.

Песма из Црне Горе „Пољем се вија“

Песма из Босне „Кад ја пођох на Бембашу“ је стара традиционална песма. Због своје лепоте и популарности сматра се незваничном химном града Сарајева.