Датум: 22.11.-31.12.2021. године
Наставна тема: КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР (РАВНОТЕЖА ОБЛИКА У ПРОСТОРУ)
Равнотежа је уравнотежење једног или више облика или ликовних елеманата на једној страни, са истим или контрастним ликовним елементима на другој страни ликовне композиције. Овакво композиционо рјешење је својствено за орнаменталне структуре или друге декоративне форме које се дефинишу и симетрично организују тако да буде остварена визуелна равнотежа.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
За домаћи задатак потребно је научити лекцију "Композиција (Равнотежа облика у простору)" која се налазе у уџбенику Ликовне културе за осми разред и реализовати по један ликовни рад за сваку седмицу. Као мотив за реализацију рада користити предложене мотиве које није потребно дословно прецртавати, већ је пожељно ликовни рад урадити према сопственом афинитету и додати још детаља који су плод маште ученика. Рад је потребно третирати у цјелини тако да буде насликана и позадина. Реализоване радове ученици ће сачувати и наставнику у школи предати на естетску анализу, након повратка у редован наставни процес.
Датум: 18.10.-19.11.2021. године
Наставна тема: ПРОПОРЦИЈЕ
Под пропорцијама подразумијевамо односе величина појединих дијелова композиције које упоређујемо са цјелином, односно са осталим дијеловима композиције. Уколико реализујемо поставку мртве природе сачињене нпр. од јабуке, чаше и флаше, анализирамо односе величина јабуке у односу на чашу, те величину чаше у односу на флашу. Ово је само једноставан примјер одређивања односа величина у ликовној композицији, а на тај начин се може анализирати било који мотив као што је нпр. људска фигура, гдје анализирамо величину шаке у односу на подлактицу руке, величину подлактице руке у односу на цијелу руку, величину руке у односу на торзо људске фигуре, величину главе у односу на рамена итд. На тај начин ћемо доћи до адекватних односа величина мотива које радимо у односу на формат ликовног рада, а то је први корак у поступку креирања ликовног остварења.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
За домаћи задатак потребно је научити лекцију "Пропорције" којa се налазе у уџбенику Ликовне културе за осми разред и реализовати по један ликовни рад за сваку седмицу. Као мотив за реализацију рада користити предложене мотиве које није потребно дословно прецртавати, већ је пожељно ликовни рад урадити према сопственом афинитету и додати још детаља који су плод маште ученика. Рад је потребно третирати у цјелини тако да буде насликана и позадина. Реализоване радове ученици ће сачувати и наставнику у школи предати на естетску анализу, након повратка у редован наставни процес.
Датум: 06.09-24.09.2021. године
Наставна тема: ГРАФИЧКЕ ТЕХНИКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ
Графичке технике и технологије подразумијевају ручне, механичке и хемијсе графичке процесе. Графичке технике обухватају различите технолошке поступке у оквиру којих се отискивањем умножавају графике са матрице. Сваки отисак се нумерише и на тај начин се дефинише тираж графика. Матрица је свака обрађена плоча са које се отискује графички лист, тј. графика.
Графика је начин ликовног изражавања, а обухвата технику високе штампе, технику дубоке штампе и технику равне штампе.
Технике високе штампе су графичке технике гдје су линије и облици које желимо да отиснемо испупчени на матрици, док су површине између линија и облика које се не отискују на папир удубљене, изрезане графичким ножићима.
Технике високе штампе су:
-дрворез
-линорез
-гипсорез
Код дрвореза графичка слика се урезује помоћу специјалних ножева у глатку површину дрвене плоче. Површина коју желимо одштампати, а која представља цртеж, се не изрезује, већ се ножевима уклањају површине које се не штампају, односно остају бијеле. На тако изрезану плочу ваљком се наноси штампарска боја и затим се отискује на папир ручно или уз помоћ пресе за високу штампу.
Линорез представља својеврсну алтернативу, замјену техници дрвореза. За разлику од дрвореза, гдје се употребљавају дрвене плоче, линорез се реализује урезивањем цртежа у плочу линолеума. Као и дрворез, линорез је могуће штампати ручно или на графичким пресама за високу штампу. Боја се наноси на матрицу ваљком. Употребом више плоча линореза, могуће је остварити и линорез у боји, такозвани вишебојни линорез, при чему се за сваку боју изрезује посебна матрица, графичка плоча.
Технике дубоке штампе су графичке технике гдје се линије и облици урезују у плочу и отискују из удубљених, урезаних мјеста матрице на коју се наноси графичка боја. Као графичка подлога, матрица, користе се плоче од бакра и цинка. Цртеж се урезује у плочу на два начина: механичким и хемијским путем.
Механичким путем се цртеж урезује ручно уз кориштење графичког алата (иглама, длијетима и сл.), док хемијски начин подразумијева кориштење киселина које нагризају графичку плочу, матрицу.
Технике дубоке штампе су:
-бакрорез
-сува игла
-бакропис
-акватинта
-мецотинта
Бакрорез и сува игла спадају у технике које се реализују механичким путем, док бакропис, акватинта и мецотинта спадају у технике које се реализују хемијским путем.
Бакропис је графичка техника која се реализује на бакарној плочи која је претходно избрушена и исполирана. На тако припремљену бакарну плочу, матрицу наносимо слој битуменског премаза који је отпоран на дејство киселине. Следећи корак састоји се у наношењу цртежа на тако припремљену плочу. Цртеж се наноси зашиљеном иглом при чему се одстрањује заштитни слој битумена у виду линијског трага, цртежа до видљивости металне плоче. Када се реализује цртеж, бакарна матрица се утапа у раствор киселине (ферихлорида), која нагриза (ецује) бакарну матрицу на линеарним, незаштићеним мјестима и продубљује те трагове реализоване иглом, цртеж. Након ецовања уклања се премаз битумена са површине бакарне матрице и прступа се процесу штампе. Поступак штампања састоји се у наношењу боје на бакарну матрицу, при чему бакарна боја продире у линијске трагове које је на плочи нагризла киселина, а који представљају жељени цртеж. Сувишна боја се скида дланом са неизгрижених дијелова површине плоче и те површине остају бијеле при штампи. Пропуштањем кроз штампарску пресу за дубоку штампу, овако припремљена матрица се отискује на папир који се претходно положи на њу и добија се графички отисак, графика. Осим бакарних плоча могу се користити и цинкане плоче и у том случају се користи азотна киселина.
Код акватинте исполирана матрица се напрашује прахом смоле (колофонијумом) која се затим подвргава топљењу а након тога се излаже дјеловању киселине. У првом моменту се битуменском масом премажу, заштите од нагризања киселине, најсвјетлији дијелови ликовне композиције која се реализује на матрици. Даљим потапањем у киселину наизмјенично се излажу и битуменом заштите дијелови композиције која се креира на матрици, при чему се остварује могућност дубљег затамњења и нијансирања на појединим дијеловима ликовног мотива који се представља на графичкој плочи, при чему се постиже већа тонска градација и ликовна занимљивост у раду.
Као изузетног представника ове технике можемо навести Франциска Гоју, а користио се техником акватинте приликом израде познатог графичког опуса „Ужаси рата“.
Литографија је графичка техника равне штампе која као подлогу користи литографски камен са равном површином. На обрађену површину камена се наноси цртеж масном литографском кредом или литографским тушем. Површина камена за литографију је рупичаста, а зрнаста структура лако апсорбује, упија литографску креду и туш. Након хемијске обраде раствором азотне и фосфорне киселине тако изведеног цртежа, површина камена исцртана масним материјалом прима штампарску боју, док површина која није била заштићена масним материјалом и на коју није дјеловала киселина боју одбија.
Приликом наношења боје камен је потребно константно и равномјерно квасити водом. На набојени камен се поставља папир, а након тога се приступа процесу штампе литографском штампарском пресом кроз коју се камен и папир крећу хоризонтално уз константни вертикални притисак.