Staklareva ljubav: bajka o samospoznaji i odrastanju
"Staklareva ljubav" je bajka srpske književnice Grozdane OlujiÄ koja govori o samospoznaji i odrastanju. Samospoznaja kao sastavni deo odrastanja praÄena je potrebom deteta za ljubavlju, idealizovanom i izmaÅ¡tanom. Kompozicija bajke je prstenasta, po modelu A-B-A, odnosno uvodni i zavrÅ¡ni kompozicioni okvir pripadaju svetu realnosti, dok srediÅ¡nji, medijalni deo sadrži fantastiÄne elemente, svojstvene bajci kao književnoj vrsti[^1^].
Fabula
Protagonista bajke je deÄak, sin staklara, koji kriÅ¡om odlazi u oÄevu radionicu, posmatra njegov rad i žudi da i sam pravi figure od stakla. DeÄak sanjari o devojÄici sliÄnoj sebi i svu svoju ljubav usmerava ka njoj. Osim na staklarski zanat, deÄak je odmalena bio upuÄen i na priÄe starih staklara o Äarobnjaku, koji onome kome se ukaže jednom u sto godina, daruje sposobnost da od stakla naÄini sve Å¡to poželi. Time se fantastika kao osnovni element bajke nadovezuje na maÅ¡tu i igru, ali i deÄakovu potrebu za prijateljstvom i ljubavlju.
Prepricana Lektira Staklareva Ljubav
DOWNLOAD: https://urlin.us/2vTgrx
DeÄak jedne noÄi pokuÅ¡ava da od stakla napravi cvet, ali u tome ne uspeva. Pred zoru je zaspao i u snu video kako se iz staklene mase pomalja devojÄica, Svetlooka. Svetlooka je fantastiÄni lik jer postoji samo u deÄakovoj uobrazilji. Niko osim njega ne može da je vidi. Ona ga prati svuda: u Å¡koli, u kuÄi, u snu i na javi, a pomaže mu i kada pravi staklene figure u radionici. DeÄakova majka primeÄuje da se u njemu odvija neka Äudnovata promena, kao i da on u oÄima ima neki Äudan sjaj. Ipak, Äak ni ona nije znala Å¡ta se to sa njim zbiva.
Svetlooka je rekla deÄaku da Äe biti uz njega i voleti ga sve dok je on dobar i pažljiv prema njoj, dok je ne udari ili je ne gurne: "Ljubav je krhkija od stakla. Za nju je potrebno mnogo strpljenja, mnogo nežnosti..." Ipak, jedared Äe deÄak zaboraviti na njenu opomenu i gurnuti je kada ga naljuti njeno zadirkivanje. U tom Äasu Svetlooka se razbila u stakleni prah i Äarolija je nestala. Uzalud ju je deÄak dozivao i dugo tragao za njom. Vreme je prolazilo i deÄak je sve manje mislio o njoj.
Tema i poruka
Tema bajke je ljubav kao najveÄa vrednost koja se mora negovati i Äuvati. Poruka bajke je da ljubav nije samo leBiografija autora
Grozdana OlujiÄ je roÄena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku. Gimnaziju je uÄila u BeÄeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Književnim radom poÄela je da se bavi veoma rano, joÅ¡ u srednjoj Å¡koli. Svoja dela objavljivala je u listovima Stražilovo i Mlada kultura. Dobila je nagradu za najbolju priÄu na konkursu koji je organizovala Borba 1953. godine[^2^].
Kao romansijer, objavila je Å¡est romana: Izlet u nebo (1957), Glasam za ljubav (1962), Ne budi zaspale pse (1964), Divlje seme (1967), Glasovi u vetru (2009) i Preživeti do sutra (2017). Sabrani romani u Å¡est knjiga objavljeni su 2018. godine u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona. TakoÄe, kao bajkopisac, objavila je veliki broj bajki i zbirki bajki[^1^].
Njena dela doživela su brojna izdanja u zemlji, a prevedena su na Äak 36 svetskih jezika[^1^]. Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja, kako domaÄih, tako i stranih â Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004), NIN-ova nagrada za najbolji roman (2009), nagrada Politikinog zabavnika (1980), nagrada Mlado pokolenje (1980. i 1984), tri nagrade Zmajevih deÄjih igara, povelja Zmajevih deÄjih igara (2001), nagrada Narodne prosvete, nagrada Telegrama, nagrada Zlatni leptir i Stara maslina (2002), nagrada Bora StankoviÄ (2018), nagrada za najbolju svetsku priÄu i nagrada za najbolju modernu bajku sveta (1994)[^2^]. Dodeljen joj je viteÅ¡ki orden Dannebrog[^3^], 31. avgusta 1977. Bila je poÄasni Älan Univerziteta u Ajovi (SAD) od 1970. i poÄasni graÄanin grada Osla[^2^]. Preminula je 16. marta 2019. godine u Beogradu.
e033bf56a8