Moj život bio bi jako dosadan da se bavim samo jednim poslom. Od malih nogu hteo sam da zagrlim čitav svet. Zašto sam takav ni sam ne znam da objasnim. Prvi fotoaparat dobio sam u prvom razredu osnovne škole. Seme fotografije posađeno je u meni i nicalo je vremenom. Uporedo otkrivam i borilačke veštine. Počinjem da treniram u Zagrebu Wing Tsun Kung Fu veštinu kod čuvenog majstora Slavka Truntića. Kroz učenje ove veštine počeo sam da otkrivam u sebi brojna interesovanja. U meni se budi želja da sviram gitaru. Samouk i uporan na krilima mašte počinjem da stvaram svoje pesme od muzike do tekstova. Gde je muzika tu je i gluma. Sasvim slučajno počinjem da glumim u predstavi '' Kidaj od svoje žene '' u režiji Dragana Markovića Varge. Druga predstava u kojoj glumim glavnu ulogu rok zvezde koja oboleva od AIDS-a u režiji Srđana Klečka a po tekstu Siniše Kovačevića. Segmenti video snimka ove predstave su ubačeni u spot moje pesme '' Ja ću se sećati ''. Gde je fotografija i muzika tu je i želja da naučim sve o audio sistemima. Počinjem da snimam muziku ali i džinglove. Ubrzo eto me na Radio Kosjeriću, mada moj glas se prvo čuo na Ivanjičkom radiju u džinglu koji je snimao Dragan Marković - Varga. Gde je audio tu je i video. Brzo se hvatam i video kamere kao i montaže video zapisa. Na Radio Kosjeriću donosim prvu autorsku emisiju tog medija. Radio sam je sa Zvonkom Davidovićem. Emisija se zvala '' Čekajući petak ''. Bila je to jedna luda emisija prepuna vrcave satire koja je bila ispred tog vremena. Veoma brzo stekla je status kultne emisije. Radio postaje moja velika ljubav. Pokrenuo sam brojne druge emisije koje su se bavile kulturnim sadržajima. Počeo sam i da radim kao voditelj, spiker, montažer programskih sadržaja, da idem po terenu i snimam događaje. Na kraju postajem dikrektor i glavni i odgovorni urednik ovog medija. Nakon državne odluke da se lokalni mediji ugase više nikada nisam radio ovaj posao. U međuvremenu svoje znanje sam nadograđivao. Fotografija je naravno sve vreme bila prisutna u mom životu...

Sa računarima sam počeo još od komodora 64. Baratam i sa Windows OS ali i Linuxom kojeg više preferiram. Profesionalno koristim video editing i audio programe. Adobe photoshop i Corel Draw su moje glavne alatke za kreativni rad. 

U nedostatku radija kao medija kojeg sam voleo brzo sam se prilagodio novim trendovima. Osnivam blog '' Mislionik '' koji je za kratko vreme dosegao veliki broj publike. Mislionik je blog o našoj svakodnevnici. Politički osvrti i kritika na brojne pojave u našem društvu. Tu su i neke druge priče nadahunte velikim ljudima. Mislionik je postao rutinska poseta od domaćice koja ujutru pije kafu do političara koji sa nelagodom čitaju objektivne kritike na njihov račun. Blog Mislionik je možda jedan od poslednjih boraca za '' opšte dobro ''...

Volim životinje. Bio sam tri decenije golubar. Volim knjige, slušam ploče i povremeno budem onaj dečak što juri vetrenjače. Kada se umorim od svega onda se latim drugih zanimacija. Nekad napravim stolicu ili klupicu od drveta. 

Život me je naučio da stičem veštine od kojih ću da preživim i da ne zavisim mnogo od drugih jer danas je sve manje međusobnog pomaganja. 

Sve je bajkovito u ovom tekstu zar ne? Ali nemojte zaboraviti da i u bajkama imaju zli čarobnjaci, gremlini koji bi da ruše kuće od čokolade. Ne postoji ništa idealno ali postoji ta večna borba za svoje snove. Ne odustajte od njih ali poštujte i tuđe...