Акције

Органска пољопривреда – Здраво!

У циљу побољшања начина исхране и правилног раста и развоја деце школског узраста, дошли смо на идеју да покренемо акцију формирања баште у једном делу школског дворишта. У тој акцији учествовали би ученици свих одељења школе. Радови у пластенику били би усклађени са узрастом ученика. Део рециклажног материјала који смо сакупљали нпр. пластичне чаше, конзерве, искоришћене тетра пак амбалаже... искористили бисмо за расад зачинског биља. Уредићемо двориште, ослободићемо место за пластеник и сви ђаци би помогли око садње. Ђаци би на скоро сваком часу биологије који би био посвећен биљкама ишли у башту и тамо изучавали биљке. Школа би обезбедила сва потребна средства за рад у башти. Анкетирали смо родитеље и питали их шта мисле о тој идеји.

1. Какво је Ваше мишљење о томе да се део дворишта претвори у пластеник, у којем би се гајила органска храна?

I родитељ – Мислим да је то добра идеја. Подржавам вас.

II родитељ – Идеја је сјајна. Ако је реализујете биће одлична.

III родитељ – Моје мишљење је позитивно.

2. У башти би се гајила храна без пестицида и хемикалија. Да ли бисте волели да дате допринос?

I родитељ – Волео бих!

II родитељ – Увек. Врло радо!

III родитељ – Дала бих ако некако могу.

3. На који начин бисте допринели?

I родитељ – Допринео бих семење.

II родитељ – Допринео бих радом и новчаним прилозима.

III родитељ – Дала бих семе у допринос.

4. Шта Ви мислите о исхрани данашње деце?

I родитељ - Исхрана није здрава. Претеран унос шећера и транс масти није погодан за дечји организам.

II родитељ – Мислим да није доста добра.

III родитељ – Деца се лоше хране.

5. Све више деце конзумира нездраву храну за ужину, и у понуди школа, и по њиховом избору. Каква је по Вама здрава ужина?

I родитељ – Ужина са доста воћа.

II родитељ – Здрава ужина теба да се састоји од природне хране, а не од вештачких материја.

III родитељ – Нешто што би им родитељи припремили.

Млади Еко-репортери:

Маша Шарац IV-2 (11 год.)

Тара Јаћимовић IV-2 (11 год.)

Андреј Филиповић IV-2 (11 год.)

ОШ ,,Бранко Радичевић" Батајница, Београд, Србија

Зеленије дишимо

Данас ћемо вас извештавати о томе колико је коришћење аутомобила заправо штетно за вас и вашу околину.

Издувни гасови аутомобила садрже:

угљен-диоксид, угљен-моноксид, угљоводонике, оксиде азота…

Већина састојака издувних гасова штети околини и спречава нас да живимо зеленије. Сада је крај! Рекли смо доста! Светски дан без аутомобила обележава се сваке године 22. септембра, али ми вас позивамо да бар један дан у месецу не користите аутомобиле. Такође, наша идеја је да се у школе уведу паркинзи за бицикле како би ученици чували околину и били физички активни. Још један разлог за ово јесу велике гужве испред школа пре часова. Наиме, велики број родитеља вози своју децу у школу превозним средствима која праве велике гужве и загађују природу.

Да бисмо што боље схватили значај очувања животне средине, посаветовали смо се са нашим старијим другарима који похађају смер Техничар за заштиту животне средине. Питали смо их које кораке можемо да предузмемо како бисмо удисали свежији и чистији ваздух. Од њих смо чули да је препоручљиво користити биогориво јер спада у обновљиве изворе енергије и помаже у очувању природе. Биогорива помажу у борби против глобалног отопљавања зато што дају мањи учинак стаклене баште, емитују мање угљен-диоксида него фосилна горива.

Довољно је само мало да се запитамо како бисмо могли да помогнемо, и помоћи ћемо много.

Извештавала вас је ваша репортерка

Миа Живић IV2 (11 година)

са својим сарадницима:

Аном Попадић IV2 (11 година) и

Немањом Бербер IV 2 (11 година).

Садимо дрво

Дрвеће представља плућа планете Земље, због тога морамо да га чувамо. Шуме прекривају више од четрдесет два посто копнене површине и штите нас од природних катастрофа.

Прерадом једне тоне старог папира спашава се живот седамнаест стабала дрвета, а да би једно дрво порасло до своје пуне висине треба око педесет година.

Једно домаћинство годишње потроши количину папира добијену од шест стабала.Човек је до сада уништио једну трећину светских шума.

Немој бити један од оних који ломи , чупа и сече дрво, напротив потруди се да посадиш, са твојим другарима, што више стабала!

У склопу Еко-школе, ученици IV разреда ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници су спровели акцију сакупљања рециклажног материјала

(пет амбалаже, чепова, лименки и папира).

Ученици I разреда су засадили Дрво генерације.

У очувању шума можеш помоћи на разне начине на пример:

-Папир користи само када је то стварно потребно!

-Имформиши пријатеље и породицу о томе!

-Рециклирај папир!

Без дрвећа било би мањка: кисеоника, створио би се ефекат стаклене баште, птице не би имале станиште, не би било укусних плодова, заштите од Сунца...

Млади Еко-репортери:

Маша Ђорђевић IV2 (11 година)

Јована Ивановић IV2 (11 година)

Вељко Шврака IV2 (11 година)

ОШ „Бранко Радичевић“, Батајница, Србија

Eko-grad

21. marta okupili su se đaci iz škole „Branko Radičević“ u Batajnici i počeli da prave i uređuju Eko-grad.

Podelili smo se u timove. Jedan tim je pravio i ukrašavao Eko–dvorac Čarolija, tetra pak ambalažom, drugi radio vetrenjače, treći kuće sa solarnim pločama, četvrti vodenice, peti parkić. Trudili smo se da radimo najbolje što možemo. Pomagale su nam i učiteljice: Milanka Čabrilo, Ljiljana Mijić, Divna Atlagić, Milica Tišma i Lola Glođajević Cvetković. Radili smo sedam dana. Sve je izgledalo čarobno i bajkovito. Svi su oduševljeno obavljali svoj deo posla: merili, crtali, savijali, lepili, sklapali maketu. Našoj sreći nije bilo kraja. Orio se dečji žagor i smeh. Pozvali smo i direktorku škole da pogleda naše delo. Oduševila se i svi smo se ponosili time što smo postigli TIMSKIM RADOM.

Eko-grad čine tri celine: eko-parkić Oklensiti, dvorac Čarolija i solarno naselje u kome živi naša Zelena družina.Volimo naš Eko-grad!

Eko-grad nam mnogo znači!

Želimo da sija! Želimo da zrači u svakom satu i danu!

Bilo je lepo, zanimljivo i uz sve to smo uradili posao složni, kreativni i veseli. Ostavili smo lep trag za nama i oduševili sve članove naše škole.

Mladi Eko-reporteri:

Teodora Lukić IV-2 (11 godina)

Tamara Zaklan IV-2 (11 godina)

Marija Lapčić IV-2 (11 godina)

Nemanja Vejnović IV-2 (11 godina)

OŠ „Branko Radičević“ Batajnica

Зелена дружина

Обавеза човека је да буде чувар живота на земљи. А то значи да пре свега мора да штеди и од загађења штити услове живота- воду, ваздух, земљиште.

Учитељице и ученици наше школе већ дуги низ година су укључени у акције сакупљања предмета намењених рециклажи: старе хартије, лименки, чеп за хендикеп, тетра пак амбалаже, батерије, електронски отпад.

Преко Фонда за рециклажу и повраћај лименки (Recan) смо се укључили и у акцију сакупљања лименки.

У септембру 2016. год. вођени овом идејом и инспирисани жељом за путовањем и дружењем, промоцијом школе почели смо да сакупљамо лименке. Донели смо одлуку, заједно са нашим учитељицама, да припремимо представу коју ћемо извести на Дечјем фестивалу у Херцег Новом. Приход од продатих лименки ће бити искоришћен за изнајмљивање аутобуса којим ће ученици путовати у Херцег Нови, где ћемо промовисати на најбољи могући начин нашу школу, другарство и снагу тимског рада.

Бирам да рециклирам!

Да бисмо и вас укључили у неку од акција сакупљања лименки намењених рециклажи, запамтите следеће:

Производња алуминијума од којих се праве лименке и алуминијумске фолије за домаћинство започиње копањем руде чији је назив боксит. У процесу испирања боксита настаје велика количина отпадака који загађује околину. Кад се од лименки праве нове лименке, загађење околине је много мање, а троши се и знатно мање енергије.

Рециклирај не бацај! Нека свако дете буде украс чисте и здраве планете.

Млади Еко-репортери:

Ива Цревар IV2 (11 година)

Данијела Павковић IV2 (11 година)

Стефан Ковачевић IV2 (11 година)

ОШ “Бранко Радичевић“

Батајница, Србија

ЂАЦИ ИЗ БАТАЈНИЦЕ ПРИДРУЖУЈУ СЕ АКЦИЈИ „ЧЕП ЗА ХЕНДИКЕП“

За куповину само једних инвалидских колица потребно је шест тона чепова, а у килограм иде 400 пластичних затварача.

Када се производи, који се пакују у пластичну амбалажу и затварају чеповима потроше, углавном завршавају у канти са осталим отпацима. Велики број људи се укључио у акцију „Чеп за хендикеп” у оквиру које су затварачи почели да се сакупљају и рециклирају. Од новца добијеног од тога, за параплегичаре, којима је то најпотребније, убрзо су набављена прва колица, ходалице, лекови и друга неопходна помагала...

– Све је почело када ми се јавио Зоран Мартинов, волонтер при удружењу параплегичара „Банат”. Oн je на интернету видео да су у Турској организовали хуманитарну акцију сакупљања чепова и питао ме је како бисмо ми то могли да организујемо – наводи Лидија Радуловић, новинарка РТС-а и један од главних учесника акције.

У претходне три године прикупљено је више од 105 тона чепова. Oд новца од рециклаже тих чепова купљено је 15 инвалидских колица неколико рохо јастука. Рохо јастуци су антидекубитални јастуци, потребни особама које су присиљене да дуго седе у колицима.

Mи од Социјалног можемо добити собна колица. Meђутим, њихов назив говори да то нису колица за кретање напољу, већ само у кући. У нашем удружењу има много људи којима су потребна активна колица, а не могу да их приуште. Зато смо активна колица купили у два наврата у Мађарској, будући да се тамо могу наћи добра, половна и по прихватљивој цени – каже Снежана Николић , чланица Управног одбора Удружења параплегичара Баната из Зрењанина.

Нова инвалидска колица коштају најмање 2.000 евра, док се половна у Maђарској могу наћи и за 1.000.

Чепови су почели да се прикупљају и у осталим школама и вртићима. Вредним малишанима прикључили су се и одрасли па је сакупљање затварача постало свакодневица и на Палилулској пијаци, Економском факултету, другим високообразовним установама, библиотеци „Милутин Бојић”, Радио Београду, РТС-у, по стамбеним зградама... Презадовољни смо, јер се велики број људи укључио у акцију. Заиста је феноменално колико је акција распрострањена. Све што за неколико недеља појединци и установе сакупе, преузимају Зоран Мартинов и његови сарадници и одвозе у фабрику у Инђију у којој се чепови рециклирају.

– НАШ ЦИЉ је да: ЦЕЛА СРБИЈА ДАЈЕ „ЧЕП ЗА ХЕНДИКЕП“

ПРЕДЛОГ локалној заједници, општини Земун: Поставите велике кутије у које грађани могу убацивати чепове, који се иначе теже рециклирају од флаша, због чега су тежи отпад.

ПРЕДЛОГ одељењским старешинама и наставницима грађанског васпитања: направите плакат или маскоту ове хуманитарне акције према сопственој замисли.

Акцију „Чеп за хендикеп” у нашој школи је покренула учитељица Љиљана Мијић. Организацији су се придружиле све учитељице и наставница биологије Јелена Петровић.