Стих и строфа

• моностих: строфа од једног стиха

• дистих: строфа од 2 стиха

• терцина: строфа од 3 стиха

• катрен: строфа од 4 стиха

• квинта: строфа од 5 стихова

• секстина: строфа од 6 стихова

• септима: строфа од 7 стихова

• октава: строфа од 8 стихова

• нона: строфа од 9 стихова

• децима: строфа од 10 стихова

Најпознатији аутор сонета је италијански песник Франческо Петрарка. Сонете је писао и Вилијем Шекспир, а од наших песника Алекса Шантић и Јован Дучић.

Село, Јован Дучић

Виторог се месец заплео у грању

Старих кестенова; ноћ светла и плава.

Ко немирна савест што први пут спава,

Тако спава море у немом блистању.

Чемпресова шума бдије; месец на њу

Сипа своје хладно сребро; одсијава

Модро летње иње са високих трава.

Затим крик. То крикну буљина на пању.

Рибарско сеоце полегло на стену,

И сишло у затон; и кроз маглу млечну

Једва се назире, ко кроз успомену.

Све је утонуло у тишину вечну.

Ни шума, ни гласа; само једнолико

Избија часовник ког не чује нико.

Везани стих:

Често се песме састоје од једнаких строфа, а сви стихови имају једнак број слогова. Овакав стих назива се везани стих.

Слободан стих:

Као пример за песму написану слободним стихом, прочитајте Досадну песму:

Досадна песма, Мирослав Антић

Толико ми је досадно

да не знам шта ћу.

Кад излазим из школе

накривим капу на лево око

и побијем се са тројицом

бар да ме виде девојчице.

Девојчице су смешна створења

дугоноге,

округле,

пегаве или кратковиде,

много лажу и оговарају

и пишу љубавна писма

која ми ставе под клупу.

Мени је све то досадно.

Ипак прочитам писма,

најлепше речи препишем

- ако ми некад затреба,

а од оног што остане

направим папирне лађе,

направим птице,

сланике,

жабе,

Ако су стихови песме кратки, ритам је брз и динамичан. Овакав ритам доприноси осећању радости, узбуђености или атмосфери динамичности.

Дуги стихови дочаравају атмосферу смирености, носталгије, често и туге.

Упоредите одломке из две описне песме које имају различит ритам:

Поље, Јован Дучић

Пут прашљив куд се мрава вуче

За четом црна чета;

Железну жицу цврчак суче,

Најдужу овог лета.

Зимско јутро, Војислав Илић

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,

А танак и бео снег покрио поља и равни

и сниски тршчани кров. У даљи губе се брези

И круже видокруг тавни.

У првој песми кратки стихови дочаравају ужурбаност летњег дана, а у другој песми дуги стихови доприносе атмосфери поспаности и смирености зимског јутра.

Цезура:

Цезура је пауза која дели стих на два дела. Ако су стихови једнаке дужине, цезура се обично налази на истом месту. Погледајте неколико примера:

Град градила / бјела вила

Ни на небо / ни на земљу,

Но на грану / од облака

(осмерац, цезура је после 4. слога)

О класје моје, / испод голих брда,

Мој црни хљебе / крвљу поштрапани

(једанаестерац, цезура је после 6. слога)

Мама ми каже / Шашаво моје,

Шта се то збива / у твојој глави

(десетерац, цезура је после 5. слога)

Врсте стиха у зависности од цезуре:

• Епски десетерац: десетерац са цезуром после 4. слога:

Боже мили, / чуда великога

• Лирски десетерац: десетерац са паузом после 5. слога:

Шта с оно чује / на оној страни;

Ил звона звоне, / ил петли поју

• Александринац: симетрични дванаестерац, са цезуром после 6. слога:

У мом срцу поноћ. / У њој каткад тиња

Мисо да још живиш, / мој пределе млади