Клима

РТС- планета / Овде можеш погледати час са темом "Клима" који је емитован 01.04.2020. године.

Запиши ИЗГЛЕД ТАБЛЕ у свесци као подсетник!

Изглед табле

Клима је просечан више годишњи режим времена у неком месту.

Клима зависи од бројних фактора.

- Географска ширина (удаљеност од екватора)

- Распоред копна и мора

- Рељеф

- Морске струје

- Вегетација

- Људска делатност

Основни типови климе:

-Екваторијална

-Тропска (клима савана)

-Монсунска

-Пустињска

-Средоземна

-Суптропска влажна

-Умерена

-Субполарна

-Поларна

Лако научи!

Погледај слику, затим прочитај одлике те климе у уџбенику страна 112,113, па пронађи области у атласу.

Обрати пажњу! Који су то континенти? (нпр. Монсунска клима - јужни део Азије).

Читање клима дијаграма

На слици је приказана количина падавина у Београду за неку годину. На хоризонталној линији приказани су месеци, а на вертикалној количина падавина у милиметрима. Колико је падавина било у неком месецу очитавате са вертикалне линије, а у овом случају имате и записано изнад стубића. (нпр. у Јуну количина падавина износила је мало изнад сто мм., ако читамо са вертикалне линије).

Милутин Миланковић, један од највећих српских научника

Шта је заправо открио Миланковић и заслужио да га НАСА, америчка агенција за свемирска истраживања, сматра једним од неколицине најзначајнијих научника свих времена који су се бавили неком од наука о Земљи?

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу), те Земљином природном сателитуМесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈ! Пар реченица из његовог највећег дела "Кроз васиону и векове".

"Свакога дана, између излаза и залаза Сунца, видимо над нама или плаветнило небеског свода или облаке. И једно и друго су производи атмосфере, ваздушног плашта који обавија нашу Земљу и штити је од хладноће простора у којем она лебди. Улазећи у овај прозирни плашт, Сунчева светлост расипа се по њему и бојадише га плавом бојом, која се осмехује рекама, језерима и морима Земљиним. Водена пара, уздигнута Сунчевим зрацима из тих вода у ваздушне висине, ствара облаке, који шарају или сасвим покривају небески свод. Шта се иза тих облака или иза тога плавога свода скрива, ми не видимо, сем сјајнога Сунца или бледога Месеца када се и он укаже на дневноме небу. Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда."


ЗАДАТАК

Уради питања из уџбеника на страни 115.

Одговоре шаљи наставнику према договору.