Crna Svadba Serija Free Download |WORK|

Specifian naziv Crna svadba dolazi od starog vlakog obreda u kojem prilikom smrti mladog mukarca koji je goditem stasao za enidbu, on biva sahranjen u svadbenom odelu, a ispraa ga verenica ili neka druga devojka odevena u venanicu.Ovom priom otkljuavamo misteriju gde se prepliu vlaka magija i tajanstveni centri moi, u borbi dobra i zla koja traje vekovima.

Dok je u prvoj sezoni TV serije Crna svadba akcenat bio na vlakoj magiji, ovaj put kroz novih deset epizoda razrauje se ideja Balkana kao centra sveta i poprita vene borbe dobra i zla. Pria dobija epski zamah, ulozi su sve vei, a natprirodni elementi postaju sve ogoljeniji i vaniji.

Crna Svadba Serija Free Download

Download File 🔥 https://urluss.com/2y3HqN 🔥

Serija "Crna svadba" (emituje se na Superstar TV i RTS) zaintrigirala je javnost, toliko da se gotovo na svakom koraku ustro polemie kako o prii i likovima, tako i o vlakim obiajima koji su predstavljeni. Deo javnosti sada je prvi put imao priliku i da uje za drevni obiaj koji se naziva "crna svadba". Ali ta on predstavlja i da li postoji i danas, koji su zaista prisutni rituali i ta ostaje samo na nivou mita, pojanjava za Euronews Srbija Aleksandar Repedi, etnolog - antropolog, strunjak za kulturu Vlaha, koje nazivaju jo i najstarijim autohtonim narodom Balkana. "Kult mrtvih jedan je od centralnih kultova kod Vlaha, pa stoga i ne treba da ude brojni obiaji kod ovog naroda koji se vezuju za smrt i sahranjivanje pokojnika. I gotovo svi pogrebni obiaji Vlaha severoistone Srbije poivaju na tradicionalnim narodnim verovanjima iz davnih vremena usmerenih ka olakavanju pokojnikovog prelaska na onaj svet i uvoenja u veni raj, gde bi trebalo da ima sve ono to bi imao i na ovom svetu. Tako i `crna svadba` polazi od strepnje da nevenani pokojnik nema s kim da ivi na ononom svetu", kae Aleksandar Repedi, inae kustos etnolog Muzeja Poniavlja u Pirotu i jedan od autora dokumentarnog serijala "Poudite". Prema reima Repedia, iz literature se moe saznati da se venavanje za pokojnika pominje i u Makonovoj "Istoriji Rima", te da je taj obiaj bio rasprostranjen irom Rimskog carstva i kao takav opstao do savremenog doba. Privatna arhiva Aleksandar Repedi, etnolog - antropolog: Danas se u praksi retko deava "crna svadba" "Meutim, ovaj obiaj se danas retko deava u praksi. Na ovim prostorima, obino se vezivao za podruje Petrovca na Mlavi. Jo kao saradnik Muzeja u Majdanpeku, na svom prvom terenskom istraivanju 2004, imao sam priliku da u selu Ranovac prisustvujem raskidanju `crne svadbe`. Do tada sam samo uo za ovaj obiaj, znao sam da je zabeleen tokom devedesetih godina u selu Mustapi, a onda od te 2004. do danas nikada vie nisam imao priliku da vidim niti da ujem da se u nekom selu `desila crna svadba`", kae autor vie izlobi, radova i dokumentaraca o narodnoj tradiciji istone Srbije. "Baka usnila unukovu svadbu" U pomenutom sluaju, baka je u snu videla svadbu preminulog unuka, sina jedinca u porodici koji se udavio u Borskom jezeru. Ali da bi mladi bio oenjen na onom svetu, prema verovanju, bilo je potrebano oeniti ga prvo na ovozemaljskom. "Roditelji nastradalog momka su prihvatili da organizuju `crnu svadbu`. Devojka s kojom je njihov sin bio u vezi do trenutka kada je stradao, nije htela da prihvati obevezu, ali je to uinila njegova najbolja drugarica. Kada se, naime, nae partner za pokojnika, on je zapravo fiktivan suprunik, ali se obavezuje na celibat, da ne ulazi u emotivnu vezu godinu dana - kada dolazi do raskida `crne svadbe`. Tu nema, dakle, pravog ina venanja. I ova devojka, koja je pristala da se uda za druga koji se udavio, nije imala obavezu da ivi u domu njegove porodice, a posle te godine vie nije bila ni u obavezi da mu bude verna", objanjava Repedi. Povezane vesti Reflektor "Crna svadba": Uzbudljivi psiholoki triler inspirisan stvarnim zloinom od 23. oktobra na Superstar TV U seriji "Crna svadba" prepliu se folklor, sujeverje i vlaka magija.

Delovi "crne svadbe" koji se na pojedinim mestima opisuju sa sve igranjem oko kovega ili da majka predvodi kolo oko mrtvog dete, Repedi ocenjuje kao etiketiranje kulture jednog naroda. "Raskid `crne svadbe` koji smo zabeleili poeo je ispred kue, okupljanjem `svatova` i pleh muzikom. Kapija je bila okiena cveem, a automobili pekirima. Prvo smo se uputili ka centru sela, napravili polikrug, i potom smo krenuli ka groblju. U povorci su bili barjaktar, mlada i rodbina. Kada smo stigli na groblje, polomljen je barjak na kom se nalazila slika mladia, godina roenja i smrti, i on je poloen na njegov grob", opisuje sagovornik. repkeetnolog.blogspot.com U povorci "crne svadbe" barjaktar, mlada i rodbina Prema njegovim reima, u kui porodice se zatim nastavilo pripremanje pomane (slino kao pravoslavna daa) i namenjivanjem hrane za pokoj due stradalom. "U nekom trenutku, baka stradalog mladia zamolila je da dou svirai, namenila je i okadila kolo, da bi i njen unuk na onom svetu mogao da igra. Kolo je odigrano, baka je izgovorila da je `crna svadba raskinuta`. Svi su darovani, po obiaju, ali nije bilo kienja ruzmarinom, kao to je to sluaj na svadbama", dodaje Repedi. Zaveti i putanje vode Pomenuta pomana u vlakom kraju slina je obiaju koji se kod pravoslavaca naziva daa ili pomen. "Pomane se razlikuju od sela do sela, a prireuju se sedam godina posle smrti pokojnika. Ali na bogatoj trpezi obavezni su hlebovi (`zaveti`) na kojima se nalaze razliiti simboli - sunce, mesec, Sveti Petar, Preista Marija.., koji predstavljaju nebo, a broj velikih hlebova `glava`, koji se nalaze na elu trpeze, zavisi od toga koja se godinjica daje. Obiaj je da ena prvo umae hleb u svako jelo kako bi ga probala, a onda dune preko pomane da bi je simbolino vetar preneo pokojniku na onaj svet. Oko stola ide tap, krui kao odbrana pomane od onih kojima ona nije namenjena", objanjava Repedi. U nekim mestima se na pomani pevaju i "petrekature", pesme kojima se umrlom daju uputstva kako da se vrati na onaj svet, pokojniku se namenjuju razne stvari - da ima sve to bi imao i na ovom svetu, a neko od prisutnih oblai odelo pokojnika i "preuzima njegovu ulogu", kako bi i preminuli bio prisutan tog dana na ovom svetu. Povezane vesti Aktuelno iz kulture Obeleavanje Dana mrtvih od 30. oktobra u Institutu Servantes Dan mrtvih prepoznat i od strane Uneska kao kulturno naslee Meksika. Praznik se proslavlja svojevrsnom zabavom koja slavi ivote pokojnika.

Vlaka magija je prastari oblik vraanja, proricanja ili gatanja, i kao takva se odrala do dananjeg dana, u manje-vie nepromenjenom obliku. Ali kao i svaka druga magija, objanjava Repedi, deluje autosugestivno - zavisi, dakle, od pojedinca koliko veruje i koliko je podloan autosugestiji. Vlake vraare, istie na sagovornik, treba shvatiti pre kao "seoske psihologe", koji su tu i da ukau na to kako se u prolosti ivelo, kako je ovek nalazio reenja u svojoj zajednici, kao i reenja za svoje strahove i bolesti. U prolosti je nekada u svakom selu bilo po tri ili pet vraara, ali danas to nije sluaj. Repedi navodi da vlake vraare jesu leile ljude pre sto godina, a razlog je bio jednostavan - u to doba nije bilo lekara u selima, a ene su dobro poznavale prirodu i biljke. Ali to se ne moe nazivati magijom, ve narodnom medicinom. Danas je takvih poznavalaca sve manje. "Mlae generacije ne ele da ue, ak iezava jezik, koji se prenosi s kolena na koleno jer ne postoji vlako pismo. Vlaki jezik se sve manje govori, mladi se stide, mnogi ve odavno ive u inostranstvu, pa su onda i mnogi obiaji zastareli ili su pretpeli modifikacije, menjaju se i to ne samo zbog naina ivota i razvoja modernih tehnologija, ve i zbog meanja Srpske pravoslavne crkve", navodi Repedi. repkeetnolog.blogspot.com Prema njegovim reima, vlaka magija nije neto novo, ali je i dalje nepoznato, pre svega, zbog nepoznavanja jezika, kulture i tradicije Vlaha. "Istina je da Vlasi ne poznaju termine crna i bela magija, a za bajanje se koriste voda, bosiljak, beli luk, paprika, pare mermera, so, katran, u nekim sluajevima med. Nita to se ne moe nai kod kue. Takoe, nije istina da ene priaju s mrtvima po mraku, jer nakon zalaska sunca, veruje se da demonske sile stupaju na snagu. Mada, ivela je izvesna Mila koja je navodno govorila sa mrtvima kada je bila u stanju transa, ali ona kada je bila u tom stanju nije bajalala, objanjava Repedi. Ipak, iza kulisa moderne civilizacije ponegde i dalje ivi duboko ukorenjeno oseanje da "ima neto" u vlakoj magiji. Ako ne na drugi nain, onda svakako kao fenomen od davnina do dananjih dana. "Do mistifikacije kulture i naslea jednog naroda dolo se jer se dugo pristupalo sa predrasudama, a stereotipe podgrevaju i mediji sa bombastinim naslovima i tekstovima u kojima se iznose razne neistine. Velika nepravda je uinjena posle zloina u Jabukovcu, kada su prenoene rei tog zapravo bolesnog oveka koji je svoj zloin pravdao `vlakom magijom`. ak je i meni, koji delom pripadam tom narodu i kulturi, posle toga bilo izuzetno teko da doem do neke vraare i razgovaram s njom, jer nisam odvao utisak oveka od poverenja zbog diktafona i kamere, koje koristim za svoj terenski rad", kae Aleksandar i istie da i danas postoje ljudi na prostoru cele bive Jugoslavije, a i ire koji praktikuju magiju, kao i oni koji veruju u iscelisteljske mo odreenih ljudi. Rusalje Postoji vie legendi kako je nastao Rusaljski ritual, a prema jednoj - sve je poelo na obroncima Beljanice i Homoljskih planina, gde su ivele dve kraljice, Planinka i Zlatinka, koje su bile najbolje prijateljice sve dok se nisu zaljubile u istog mladia. Tada su se sukobile do istrebljenja. Legenda potom kae da je Planinka na samrti izgovorila: "Kako smo Zlatinka i ja pale za Svetu Trojicu, dabogda ene padale doveka". "Rusalje iz sela Duboka kod Kueva padale su u trans na Svetu Trojicu i ovaj ritual moe se pratiti sve do pedesetih godina prolog veka. Rusalje nisu proricale, a nije postojalo pravilo koliko e ena ili devojaka pasti u trans i dovesti svoje telo u to stanje iz nepoznatog razloga. Da bi Rusalju povratili iz zanosa, grupa mukaraca, ena i muziara koji svira u gajde, obigravali su po nekoliko puta oko nje, i pesmom i igrom je dozivali i budili iz tog stanja", kae na sagovornik. Repedi je sa vizuelnom umetnicom Anelom ermanovi pokrenuo serijal "Poudite" upravo kako bi se to vie ljudi upoznalo sa bogatom narodnom i duhovnom kulturom bez senzaionalizma, gde su razliiti fenomeni prikazani kakvi zaista jesu. "Nadamo se da e `Poudite` pomoi u ouvanju kulturne batine i prenoenju lepote drutvenih raznolikosti sa osvetljavanjem svih retkih i kulturnih udnovatosti", istie jedan od kreatora ovog dokumentarnog serijala. Mumi Paduri Posebno mesto u vlakom nasleu zauzima mit o Mumi Paduri, zatitnici ume i ena. U pitanju je kompleks verovanja vezanih za kontakt sa onostranim, koje se ostvaruje putem privianja. "itav koncept enstvenosti koji se i danas izuzetno neguje kod Vlahinja zasnovan je na legendi o Muma Paduri koja opseda loe mukarce, a ene uva kada je pozovu", navodi Repedi. umska Majka je olienje dobrote, istovremeno i neizmernog zla. Zamilja se kao lepa ena razvijenih grudi i raspletene duge kose, koja hoda po umi gola ili odevena u dugu belu haljinu. Ponekad se javlja i kao runa starica, a moe se pretvoriti i u plast sena, urku, kravu, svinju, psa, konja ili kozu. U radu Slobodana Zeevia "Mitska bia srpskih predanja" o umskoj Majci pie: "Smatrala se zatitnicom bremenitih ena, koja ih esto i napada pored toga to ih titi. Pri leenju dece, bajalice u istonoj Srbiji esto pominju umsku Majku." Prema predanju, ukoliko neko sretne ili uje glas Mumi Paduri, nikako ne sme da je imitira. Ako se njen glas uje u blizini neke kue, nagovetava smrt nekog od ukuana. Verovalo se da se pojavljuje samo nou, a kako je i poput veine demona pohotljiva, navodi se i to da esto zavodi mlade i lepe mukarce. U Timokoj krajini ene su se vie puta godinje ritualno okupljale, vodei i svoje erke, pored reica u ast umske Majke. Facebook.com/@etnolog84 Muma Paduri, zatitnica ume i ena Osim u istonoj Srbiji, u umsku Majku se veruje i u Banatu, a u rumunskoj literaturi Muma Paduri predstavlja mitoloko bie koje se esto moe nai u narodnim priama i verovanjima. Srpsko stanovnitvo u Rumuniji, u neposrednom okruenju vlakog govornog podruja, Mumu Paduri zove uminka i priprisuje joj iste osobine kao i Vlasi. I u mitologijama drugih naroda postoje sline boginje i demoni. Bugarska Gorska Majka ima sline osobine. Rusi imaju Baba Jagu, Poljaci Mamonu, esi - Lesli Pani, a Grci Artemidu i Dijanu. Strndanje Pojedini etnolozi navode i obiaj koji se upranjavao pre mnogo decenija na istoku Srbije, a koji se naziva strndanje. A pod strndanjem se podrazumevalo grljenje i milovanje, odnosno "slobodnije ponaanje mladih i njihovo intimno upoznavanje" obino na odreene prolene praznike. Meutum, Repedi za Euronews Srbija navodi da je re o mitu, ak i o jo jednom primeru mistifikacije jednog naroda, uz objanjenje reima: "Krajem devedesetih su mediji pisali o `bizarnom seks obiaju-orgijama Vlaha u peini`, pa se to nastavilo prenositi." (sc_adv_out = window.sc_adv_out || []).push({ id : "879529", domain : "n.ads1-adnow.com", no_div: false }); Vie o... Serija Crna svadba Crna svadba Vlaki obiaji Etnolog - antropolog Aleksandar Repedi Katabaza Vlaka magija Rajske svee Top tagovi Izbori u Srbiji 2023 Kosovo i Metohija Sukob Izraela i Hamasa Rat u Ukrajini .hide-comment { display: none; } Komentari (0) Kultura Aktuelno iz kulture "Barbihajmer", neodoljivi debitanti i trijumf veterana kinematografije: Deset filmova koji su obeleili 2023. godinu Predstavljamo vam listu deset ostvarenja koja zasluuju da se nazovu najznaajnijim filmovima 2023, mada bi lista mogla da bude i dua. 2351a5e196