Мирослав Б. Душанић

                                                                         

УРЛИК

 

од свих биједа најгора их задеси

ни мртве нико да их избави

ни богови ни молитве

 

из крви су се сами издигли

покидали окове

и летјели изнад пашњака

и кровова

тражећи своје гробне јаме

и крстове



ИЗДАЈА

 

И није ми никаква утјеха

Што сада сви оплакују

И тугују

 

Застрашујуће

Шта се то с нама дешава

 

Знаш ли шта кажу тихо

На улици – Без тог кључа

Не бисмо никуда

Отишли

 

Гласно бих да урликнем

Још увијек проводимо

У подруму




ТРИ СРПСКА МОТИВА

 

1

Растјерано јато птица

И сунце које увијек

Залази

 

Човјек ћути и чека

(Неког ко не би само заузео његово мјесто

Већ и идентичну перспективу)

Над њим мрачни облак

Као оштрица ножа

 

2

Спушта се ноћ као глува кучка

У њој сто од храстовине лебди између пода

И таванице

 

Човјека нема

(Отишао је

А да друго вријеме није ни дочекао)

 

3

Ослушкујући кишу у ноћи једног новембра

Непознати људи опуштају мишиће

У нашим креветима

 

(Купимо своје сјенке и одлазимо неповратно

док нам црви изједају душе)




ГДЈЕ СИ ДОЂИ

посматрам сјенке на периферији града
и у ћутању те ишчекујем
било која од њих могла би да будеш
али ниси
и ове ноћи усамљеност и беспуће
урезују у моје лице
једно ново мртво слово

ФЕНОМЕН ВЕЛИКОГ ЕПА

 

Искорачивши из мита

Насели нас студен

И земљом овлада зло

 

На путу ка вјечном рају

Стројним кораком

Маршираше хероји

– Наши и њихови.

 

За жртве са обадвије

Стране

Довољне су биле јаме



(КА)ТАЛОГ ИЛУЗИЈА

 

радио јавља данима:

да се ово слово у (за)носу

(и) без (за)зора

брзо (рас)простире

у грлу (за)стаје

тешко (под)носи

у (м)раку

а не воли ни (свје)тло

 

ах! ах! и опет ах!

посматраш небо и молиш

уз свијеће догорјеле

а добро знаш

да су се богови поодавно повукли

и да су још само

одзвони топова у ушима остали

 

живот се чами

он је (су)ров на првим линијама

стално (ишче)кујеш смрт

своју или туђу



ЗАПИС О ВОЉЕНОЈ ЗЕМЉИ

 

муче те слике заплашене дјеце

њихови тихи гласови празнина у погледима

појаве се из високе траве

и још брже нестану у запуштеном врбаку

смрт је свеприсутна

из камена израња из воде из дрвета

са крова кућа скаче

низ поља плове лица из легенди

видиш у пламену старице и старце

чујеш молитве и крике

корачаш с оловом у кољенима

глиби те глина груша те тмуша*

и схваташ да је то земља туђина

снагом добијена у мраку у магли у вапају

у очајању...

_______________________________________

* Драгослав Дедовић: Слово о диздару



ЗЛОЧИН И КАЗНА

Из дана у дан множе се осаме
Тумарамо улицама
Тражимо се – Не налазимо се
Од сталног ношења
Маске нам урасле у лица
И више се не препознајемо





 © by Viktoria Weihmann Vicky

САН О ЕВРОПИ

 

Свјежа крв на длану у новембарској ноћи

У глави оног који сања у саркофагу

Док се облаци обрушавају

Склопљених очију стиска руку вољене особе

Плеше у Буњуеловом филму

На барикадама као у паклу

Цијев пиштоља уперена у сљепоочницу

Све се распојасало и оголило

Пејзажи из даљине расту и надиру у јуришу

Рушећи пред собом све знакове побуне

Дан се неумољиво ближи сутону

Уплашен посматра сјенку птице и тражи спас

Хоће ли и она склопити крила

И сјединити заувијек окове и облаке

Јер свијет ни и у овој драми

Није оно што заиста јесте

У празном бункеру коб је безимена

Линија разграничења јаве од сна непостојна



ДРАМА У НАМА

 

Негдје с јесени у раним деведесетим

Нестала су лица која су красила

Наша свратишта

Сада у предјелима непознатим

У предјелима далеким

Осамљени

И у сопственом тијелу заробљени

Испијамо дан по дан

Ноћ по ноћ

Молимо тишину за њих

Молимо тишину за нас



СРПСКЕ ПРИЧЕ

 

Епскe пјесме

И приповиједања

О пропасти

Траговима проклетства

У чину одрицања

Од наслијеђа

И нових покушаја

Раздвојености

Брат брату није драг

Брат брату није

Друг

 

Потопи и опсаде

Варваризми

Замке у личним

И колективним

Драмама

Гвоздени окови

И решетке

Као простори

Произвољности

Формирају један

Посебан круг

 

Ватре и опекотина

Срче и посјекотина

 

Кључних дана

У нашим венама

Изворишта у самоћи

Фрагмената говора

О слободи из уста

Наших пријатеља

С рукама на обарачу

И осмијесима

Пакосним

И тако поново

У круг

 

Епскe пјесме

И приповиједања

О пропасти...