УКУС ПРОМЕНЕ

поставио/ла Miroslav Lukić 16.06.2014. 12:30   [ ажурирано 23.11.2017. 11:09 ]
Зoran М. МАНДИЋ




1.

Морам ли, одјекује говор

Изнутра

Гласају, бирају

Одјекује сваки пут и

Не морам више у попис

Говора

Његових наводних вишкова и

Мањкова

2.

Али

По читав дан из говорне масе

Извлачим суштину

Појмови у јадном стању испадају

Из влажних кутија, смрдљивих кеса

Устајалог ваздуха

Вакума

Пребирам по шкартовима општих места

По: поезијама, смисловима

По уганућу свести полутрајних: биљака

Људи, животиња

По њиховој вечној води

3.

Испитивањима у стилу каквог

Западног банкара

Приписујем Дарвинове и Фројдове

Измишљотине

Одузимам граматичке грешке

Претенциозне стилске апликације

Пену умних киселина

И не разграђујем их политиком зареза

Ипак сам осетљив на личне устанке

Какве подижу песникиње

Не одустајући од својих самовољних

Самоћа

Пребирања по Кафкиној интерној

Медицини или каквом физичком

Обрту

4.

Нису у овај песми у питању пука

Набрајања

Нити инсталирање вештачког додира

Реч је о чистој функцији говора

О карактеру речи

Без ког пустиње могу неограничено

Пустошити

Све што знамо и не знамо

Па како онда и геометријски да

Сместим у утробу спиралног простора

Укус промене

Нечувену благодет без порекла

Без назначености

5.

Иду ли то каравани смрти у

Непознатом правцу или се

Правци враћају из својих пробаних

Смрти на

Вечном точку промене

Подижем ногу са педала тачке и

Гледам

Како без нервозе речи граде и

Усавршавају своју стрпљивост

У њиховим успоменама нема више

Слободних и реизборних места

6.

Опет они:

Борхес, па Кафка, па Фројд са Дарвином

Кувари, просци, аквизитери

Људске глупости

Нечувено друштво

Феноменални говорници, телохранитељи

Говора

Двоножни речници

Енциклопедисти Смрти и

Енциклопедисти Живота

Једном по једном записујем имена у

Песму из постмодернистичког ината

7.

Све долази из стомака и обија се о главу

И вируси имају своје царство

Говорим ћутећи

Речима у Заводу за гласне жице у

Мирној улици

8.

А почео сам са Укусом Промене

Ломећи мисао око танког случаја

Смрти

А дизао споменике речима по

Космичким пустињама

Огрубео од цементне и звездане прашине

У нервној мрежи вируса и неназначеног

Логоса

Ипак сам почео

9.

За смрт је потребна смрт

Макар пробана

Да би се просветлило њено биће

Које није ружно

Коме се обија о главу сваки живот:

Људи, биљака, животиња

КАФКЕ, ФРОЈДА, ДАРВИНА, БОРХЕСА,

АЋИНА, МАНДИЋА

10.

Заустављам песму и као

Сваког јутра навијам справу за

Буђење

Треба и сутра са речима кроз пустињу
Comments