БЕЛИ ПУТ‎ > ‎

Из рукописа и архива Зорана М. Мандића

поставио/ла Miroslav Lukić 08.06.2015. 09:00   [ ажурирано 01.02.2017. 00:09 ]
...Надати се је нечем новом, у очекивању Годота, што неће бити само пресликавање већ доживљене повијести. То је и један, међу инима разлозима, због којих сам Мандића укључио у покрет балканског сублимизма...
ЗОРАН М. МАНДИЋ

 
ДОКАЗ

 

Само су чула доказ колико срце

може да издржи даноноћне дискусије

осећања

њихове геохемијске налете и прелете

из

једног у други уздах времена у

отицању

када међу њима мисао попушта

неспретна у опхођењу са тајним

рачуном самоће са

 

ноћном музиком светаца у

вашаришту подмукле онтологије

Између Норваска пресретача од

пет милиграма и двадесетмилиграмског

снизивача из породице Приленапа

Само су докази чула колико моћ

може да издржи даноноћне ударе срца

када мелодија у једноличном ритму

престаје да се дописује са јавном

самоћом

оног другог нерубрицираног даха

који је увек разлика

чак и када препаковани Цаффетин

поскупи

Када те пријатељ обрадује дигиталним

Клинички испитаном Апаратом за

мерење крвног притиска на чланку руке

(за обим чланка 13,5-21,5 са кутијом за

Чување и укљученим батеријама

RS RS3 Intelli sense

Wrist blood pressure monitor

 

 корице једне од мандићевих књига

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДВЕ ХИЉАДЕ ДВАДЕСЕТА

(Цитат из романа промрзлог врапца)

Свака пролазност је блиска
На прагу је као онај промрзли врабац
Коме нико неће ни откључана врата да отвори
Суштина тужно пакује кофере
Одлази без поздрвава
Не осврће се
Пред одлазак оставила је поред
Промрзле сићушне птице
Комад удробљеног хлеба од јуче у
Шалици топлог чаја од камилице
Она ће бити далеко
Када буде одређен дан за референдум
Пропустиће своје право изјашњавања а
Две хиљаде двадесете
Земља ће се и даље окретати са
Шалицом топлог чаја
За промрзлине нико неће бити окривљен
Можда ће бити пронађен и кључ за
Браву незакључаних врата на Балкану
Уморном од разних тумача
Предлагача и преговарача
Две хиљаде двадесете људи ће се
Постројавати између две речи
ОК и ЋАО
Они најхрабрији склониће се у насељу
Белих кућа да би до краја прочитали
Микро козму Кукавичлука
Најуплашенији ће добити прилику да из океана
Ваде Титаник и друге потонуле корвете
Фрегате и крстарице
На Гуглу ће бити објављена вест о томе
Две хиљаде двадесете биће отворена нова
Гробља за сахрањивање неухрањених остатака наде
У пећима концентрационих логора спаљиваће се цвркути
Осмеси и снови
Биће расписана потерница и за Сином Божијим
А онда ће сунце осветнички престати да сија
Биће ужасно хладно записао је онај мали
Промрзли врабац у свом роману који ни ове године
Није био у конкуренцији за НИН-ову награду
Тај роман је случајно испао из кофера Пролазности
Док је некуда журно грабила без освртања


Дневник читања / Томислав ДретарЗоран М. Мандић ставља над своју пјесму надневак « Цитат из романа промрзлог врапца » чиме упућује на повијест поезије која почиње с њеним прозним обликом у херојским Хомеровим временима и најављује пролазност као своје сиже, заправо једну од својих назначница. И све то у једној пророчкој намјери , препознавању времена у « ДВЕ ХИЉАДЕ ДВАДЕСЕТА »-ој. Таква игра ријечима нужно бива анти-хисторична , а његов « херој » (врабац који је написао роман) је анти-јунак.Не само зато што нема одлика, нити садржаја античког идеала полу-бога већ и због тога што овај јунак (пола бог, пола не-бог) удара у главу вријеме које га пријицира у своју будућност која то реално није. Пролазноост која је оставила недовршену свакодневност и отишла у не-будућност, не тако далеку да ју не би могли наћи и у својој претходности. Не познавајући цјелину Мандићевог опуса, а нарочито његову поезију написану у задњих двадесет година не усуђујем се нигдје смјештати ову једну пјесму. У њој се осјети блага иронија с(х)удбине која се промеће у будућност, али и тиха сјета усред и усљед пролазности, блискост са својим временом . Ова пјесма је интересантна и због споменуте нарацијске под-форме што је један белгијски критичар споменуо као заједничку особину балканских пјесника. То, наиме, асоцира на хомеровска времена која најављују препород поезије, који ће донијети Сапхо. Надати се је нечем новом, у очекивању Годота, што неће бити само пресликавање већ доживљене повијести. То је и један, међу инима разлозима, због којих сам Мандића укључио у покрет балканског сублимизма. 

Дневник читања / Томислав Дретар


Милић од Мачве и Зоран М. Мандић
Comments