Заблуде...

поставио/ла Miroslav Lukić 17.04.2015. 16:35   [ ажурирано 01.02.2017. 00:49 ]

ЛеЗ 0009352   

ЗАБЛУДЕ

Слепи миш је, иначе, једна од животиња за коју се везује највише митова и заблуда. Он пије крв, уједа, петља се у косу, а уз то, и Дракулин је ближи рођак.

Занимљиво је да је тврдња о томе да се слепи мишеви петљају у косу потекла са наших простора и није се раширила. У другим, чак и суседним државама, како је речено током Европске ноћи слепих мишева, није примећено да постоји та заблуда или страх. Чак, како је објаснио Бранко Карапанџа из Друштва „Мустела“, у дугогодишњој пракси његових блиских сусрета са слепим мишевима, што у пећинама, што на другим местима, није забележен ниједан овакав случај. Петљање у косу је, тврди, и анатомски немогуће за слепог миша. Догодило се, навео је, да је један уморни и успаничени слепи миш, тражећи мирно место да се примири, слетео на главу Карапанџине колегинице која се трудила да мирно седи у неком углу. Додуше, ни тај се није упетљао.

Јасно је и да слепи мишеви не пију крв. Односно, то раде само три врсте слепих мишева које живе у Јужној Америци. Међутим, ниједна од европских, нити нека од 30 врста слепих мишева које живе у Србији, не уједају и не пију крв, већ лове сићушне инсекте. Кривац за ову заблуду о злим слепим мишевима, као и за њихово повезивање са вампирима и грофом Владом Дракулом (који иначе немају баш никакве везе са слепим мишевима), јесте романописац Брем Стокер. Он је у роману Дракула из 1897. популарисао ову идеју, која ни више од 100 година касније није нестала.

Но, вероватно највећа заблуда у вези са слепим мишевима је што они нису мишеви, а нису ни слепи. Мишеви су глодари, а слепи мишеви нису. Као и други сисари, они носе младунце у стомаку и са њима су повезани пупчаном врпцом баш као и човек, а када се беба слепи миш роди, мајка га доји. Они су, уосталом, једини прави летећи сисари.

Слепи мишеви нису слепи (а ни глуви), они виде, поготово на светлу. Међутим, тврдња да су слепи потиче од њихове способности ехолокације. Наиме, слепи миш у мраку функционише помало налик ултразвучном апарату – он одашиље ултразвучне импулсе који се одбијају од тела у околини, а слепи миш добија повратну информацију на основу које ствара слику о изгледу простора о ком се креће.

ПЕЋИНСКИ ДРУГАРИ

Митологија из готово свих делова планете препуна је прича о слепим мишевима, а они симболишу најразноврсније појаве. У Кини су на пример симбол благостања, среће и дугог живота, у Јужној Америци слепи мишеви су посредници између неба и подземља и често коришћени симболи на жртвенику, а Маје су имале бога полу човека, полу слепог миша који је повезиван са жртвом, смрти и тамом.

Но, занимљив податак који се могао чути током Европске ноћи слепих мишева је да људи уопште нису сликали слепе мишеве на зидовима пећина – пронађене су само на два места у аустралијским пећинама. Због чега, ако се зна да су сликали најразличитије животиње које су живеле у њиховој околини?

Карапанџа објашњава разлог: човек и слепи миш у пећини су заправо живели у заједници и слепи мишеви нису били никаква непознаница, већ сапутници, прве комшије. Отуда и није постојала фасцинација њима, као неким другим животињама које су ловили и које су имале значајан утицај на њихов живот.

Comments