Слепи мишеви

изводи

Slepi miševi-krvožedni vampiri?

Danas, u vreme kada nauka i tehnologija svakodnevno pružaju nove informacije, otkriveno je da slepi miševi – u stvari – mogu veoma značajno da pomognu čovjeku. Grad Media u Teksasu poznat je i kao glavni grad teksaškog jabučarstva. Tu Bakster Adams uzgaja jabuke uz pomoć naročitih letećih saveznika. "Nikada gotovo ne koristimo insekticide jer ih tamane ptice i slepi miševi”, kaže Adams. Purpurni martinsi štite voćnjak danju – slepi miševi-noću. Koliko zapravo noćni čuvari novca uštede voćarima? Cilj programa je utvrditi tu vrednost u dolarima što je preciznije moguće. Naučnici su odlučili da prebroje milione slepih miševa koji iz Meksika svakog proleća stižu u centralni Teksas. "Ovi slijepi miševi pojedu za jednu noć insekata količinski i do tri četvrtine sopstvene mase. Ako izmerite samo polovinu mase slepog miša i to pomnožite sa 20 miliona dolazite do nevjerovatne cifre od 200 tona insekata svake noći", kaže dr Geri Mekraken sa Univerziteta države Tenesi iz Noksvila. Upotrebom savremenih termalnih snimaka i enormnih komjuterskih mogućnosti, kamera beleži na osnovu telesne toplote svakog slepog miša koji prođe kroz okvir. Sadašnaj istraživanja imaju korene u primeni meteorološkog radarskog sistema. 1995, nacionalni meteorološki zavod očitao je podatke koji su ukazivali na munje i nevreme iako je nebo bilo čisto. Istovremeno, takvi podaci stizali su i sa lokacija za koje se zna da su pećine pune slepih miševa. To je dovelo do zaključka da svake noći centralni deo južnog Teksasa preplave milioni gladnih slepih miševa. "Svake godine milijarda dolara potroši se na insekticide kojima se zaprašuju polja kukuruza. Koliko je insekata ovde – oko milijardu." Slepi miševi dakle doprinose poljoprivredi sa skoro milijardu dolara. Naučnici još pokušavaju da utvrde precizne brojke, ali je za neke ljude vrednost postojanja slepih miševa u ovom kraju veća od novca.  "Da, mi ih stvarno volimo, kaže Bakster Adams. Slepi miševi su, kako kaže, već mnogo godina dobar komšija koji uvijek odradi svoj deo posla.

U carstvu slepih miševa

Mnogobrojne pećine i drugi speleološki objekti u Srbiji predstavljaju jedno od najvažnijih boravišta slepih miševa. U mnogima od njih nalaze se poslednja carstva ovih malih, korisnih i ugroženih noćnih sisara. Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno leti. Poznato je oko 1.000 različitih vrsta ove visokoadaptivne grupe koja naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete. U Evropi živi trideset vrsta u skoro svim kopnenim staništima. To su mali noćni sisari koji se orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Poslednjih nekoliko decenija njihova brojnost je dramatično opala tako da je cela grupa ugrožena usled različitih antropogenih uticaja. Glavni razlozi njihovog nestanka jesu degradacija staništa (koja dovodi do gubitka izvora ishrane i mesta skrivanja i boravka), trovanje i kontaminacija usled velike upotrebe pesticida i drugih hemikalija, direktno ubijanje, proganjanje i uznemiravanje. Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest vrsta slepih miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti. Boravišta (odmarališta ili skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000. Zavod za zaštitu prirode Srbije započeo je 1999. godine specijalni projekt biospeleoloških istraživanja u cilju zaštite ovih objekata i njihovog živog sveta. Grupa speleologa i biospeleologa Zavoda obišla je veliki broj pećina, jama i potkapina širom Srbije. Autor ovog teksta član je biospeleološkog tima koji radi na proučavanju i zaštiti slepih miševa. U ovom prilogu dat je kratak tekst o rezultatima dosadašnjih istraživanja slepih miševa i neke dokumentarne fotografije koje su tom prilikom snimljene.

U više speleoloških objekata pronađene su manje ili veće grupe slepih miševa, a u nekim pećinama otkrivene su i veće kolonije koje predstavljaju poslednja carstva ovih ugroženih vrsta u Srbiji i Evropi. Osnovni cilj ovog istraživanja bilo je prikupljanje podataka o prisutnim vrstama, njihovoj brojnosti, sezonskoj prisutnosti, problemima njihove zaštite… Rezultati tih istraživanja su impresivni jer smo pronašli veći broj značajnih lokaliteta ovih retkih i ugroženih vrsta koji dosad nisu bili poznati. Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, na kojima su radili brojni stručnjaci preko pet decenija, evidentirano je da u speleološkim objektima u Srbiji živi dvadeset jedna vrsta slepih miševa. Deset vrsta isključivo ili često živi u pećinama i u njima borave tokom cele godine. Ostalih jedanaest vrsta sreću se povremeno ili retko, i to uglavnom tokom zimskog perioda, kad provode svoj zimski san odnosno hibernaciju. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste. U pećinama Srbije danas se sreću veće ili značajne populacije osam globalno ugroženih vrsta – sredozemni potkovičar (Rhinolophus blasii), južni potkovičar (Rhinolophus euryale), veliki potkovičar (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros), dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii), dugoprsti večernjak (Myotis capaccinii), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus) i veliki mišouhi večernjak (Myotis myotis).

U speleološkim objektima slepi miševi su uglavnom bezbedni. Ipak, u nekim pećinama, pojedini posetioci često uznemiravaju, ubijaju ili hvataju slepe miševe. Postojeća zaštita slepih miševa u ovim objektima uglavnom je administrativna i opšta (zaštićena su njihova staništa i neka boravišta), te su poslednjih godina pokrenute akcije njihove aktivne zaštite. Zaštita slepih miševa u posebno značajnim speleološkim objektima u Srbiji dobila je visok prioritet kako bi se ova interesantna, korisna i ugrožena grupa zaštitila od daljeg nestajanja u svojim poslednjim značajnijim boravištima.

Жртва вампирског шишмиша

поставио/ла Miroslav Lukić 20.04.2015. 08:32   [ ажурирано 01.02.2017. 00:52 ]

Прва жртва вампирског шишмиша у САД

У САД је забележена прва смрт коју је проузроковао угриз вампирског слепог миша. Жртва шишмиша, који обично напада животиње, био је 19-годишњи младић.


Младић се након угриза у Мексику жалио на умор болове у раменима, мртвило леве руке и опуштеност левог ока.  Лекари су га тестирали на бројне болести уобичајене у САД али нису успели да утврде шта се са њим догађа. Тек након што је умро, обдукција је показала да је младић боловао од беснила које му је угризом пренео вампирски шишмиш. Будући да њих нема у САД, нико на њих није посумњао. 

Младић је према извештају из Центра за контролу и превенцију болести који преноси Јутарњи лист, постао жртва климатских промена. Вампирски шишмиши живе искључиво у Латинској Америци, али раст температуре их присиљава на селидбу у нове територије. Шире се тако према северу Мексика, а постоји опасност и да се населе у јужним деловима САД-а.


Заблуде...

поставио/ла Miroslav Lukić 17.04.2015. 16:35   [ ажурирано 01.02.2017. 00:49 ]

ЛеЗ 0009352   

ЗАБЛУДЕ

Слепи миш је, иначе, једна од животиња за коју се везује највише митова и заблуда. Он пије крв, уједа, петља се у косу, а уз то, и Дракулин је ближи рођак.

Занимљиво је да је тврдња о томе да се слепи мишеви петљају у косу потекла са наших простора и није се раширила. У другим, чак и суседним државама, како је речено током Европске ноћи слепих мишева, није примећено да постоји та заблуда или страх. Чак, како је објаснио Бранко Карапанџа из Друштва „Мустела“, у дугогодишњој пракси његових блиских сусрета са слепим мишевима, што у пећинама, што на другим местима, није забележен ниједан овакав случај. Петљање у косу је, тврди, и анатомски немогуће за слепог миша. Догодило се, навео је, да је један уморни и успаничени слепи миш, тражећи мирно место да се примири, слетео на главу Карапанџине колегинице која се трудила да мирно седи у неком углу. Додуше, ни тај се није упетљао.

Јасно је и да слепи мишеви не пију крв. Односно, то раде само три врсте слепих мишева које живе у Јужној Америци. Међутим, ниједна од европских, нити нека од 30 врста слепих мишева које живе у Србији, не уједају и не пију крв, већ лове сићушне инсекте. Кривац за ову заблуду о злим слепим мишевима, као и за њихово повезивање са вампирима и грофом Владом Дракулом (који иначе немају баш никакве везе са слепим мишевима), јесте романописац Брем Стокер. Он је у роману Дракула из 1897. популарисао ову идеју, која ни више од 100 година касније није нестала.

Но, вероватно највећа заблуда у вези са слепим мишевима је што они нису мишеви, а нису ни слепи. Мишеви су глодари, а слепи мишеви нису. Као и други сисари, они носе младунце у стомаку и са њима су повезани пупчаном врпцом баш као и човек, а када се беба слепи миш роди, мајка га доји. Они су, уосталом, једини прави летећи сисари.

Слепи мишеви нису слепи (а ни глуви), они виде, поготово на светлу. Међутим, тврдња да су слепи потиче од њихове способности ехолокације. Наиме, слепи миш у мраку функционише помало налик ултразвучном апарату – он одашиље ултразвучне импулсе који се одбијају од тела у околини, а слепи миш добија повратну информацију на основу које ствара слику о изгледу простора о ком се креће.

ПЕЋИНСКИ ДРУГАРИ

Митологија из готово свих делова планете препуна је прича о слепим мишевима, а они симболишу најразноврсније појаве. У Кини су на пример симбол благостања, среће и дугог живота, у Јужној Америци слепи мишеви су посредници између неба и подземља и често коришћени симболи на жртвенику, а Маје су имале бога полу човека, полу слепог миша који је повезиван са жртвом, смрти и тамом.

Но, занимљив податак који се могао чути током Европске ноћи слепих мишева је да људи уопште нису сликали слепе мишеве на зидовима пећина – пронађене су само на два места у аустралијским пећинама. Због чега, ако се зна да су сликали најразличитије животиње које су живеле у њиховој околини?

Карапанџа објашњава разлог: човек и слепи миш у пећини су заправо живели у заједници и слепи мишеви нису били никаква непознаница, већ сапутници, прве комшије. Отуда и није постојала фасцинација њима, као неким другим животињама које су ловили и које су имале значајан утицај на њихов живот.

1-2 of 2