ВЕТАР ПОНАД ГОРА / Мирослав Тодоровић

поставио/ла Miroslav Lukić 20.04.2015. 07:40   [ ажурирано 09.06.2016. 12:58 ]

Поклон књига Заветина за јануар месец 2011. године

Тодоровић је један од песника добитника књижевне награде ЗАВЕТИНА, корективне књижевне награде, која се додељује када се доделе све могуће и немогуће српске књижевне награде (2007) године. У међувремену је овај песник полако крчио себи пут и стрпљивао писао. Не једну од песама из књиге ВЕТАР ПОНАД ГОРА, Сазвежђе Заветина је, публиковало на бројним интернет -страница свог  планетарног деловања. Ова књига је штампана у релативно малом броју примерака, али ће - надамо се - уз помоћ Сазвежђа Заветине стићи на на све четири стране света. Јер Заветине се прате и читају, то немилосрдна статистика показује, не само у Србији, већ и у Русији, Америци, Европи, Азији, Аустралији, Африци...

 

Адам Пуслојић, песник и преводилац, као песник-критичар, препоручује ову Тодоровићеву књигу следећим речима:

    "Још једно драгоцено искуство прима у себе читалац збирке Ветар понад гора, што је дакако и имплицитна намера њеног аутора: песник обилато окружен природом веома тешко пристаје на себе, као јединку. Људско биће захтева више.

            Јасне примере за преиспитивање смисла и устројства природе имамо и у осталим, најуспелијим песмама ове збирке, у које спадају зацело: „Песме са душама песника“, песма без наслова са почетним стиховима „МРВА земна“, „ЕПИЛОГ, при-ПЕВ“, „Завичајни фрагмент - и“, „Спис и  видело“, „Стихови висина“, „Спис и видик“, песма без наслова са почетним стихом „Ветар понад гора“, из чега је изведен и наслов збирке у целини, као и блистави епилог песме „Аутопортрет после шездесете“, којом се и окончава цела књига.

            Рекао бих да песма  „Стихови висина“ представља бисер-пример поетске творевине захвалне за конкретније видове анализирања  Тодоровићеве поетике ове најновије, можда уједно и најбитније фазе песништва, а поготово оног који захвално може илустровати принцип трансформације „описа“ у тиху нотацију, својствену искуству и симболу зрело-сти песничког бића. Синтагма после свега сад узлеће  у – понад!"

Comments