Књижевна награда Карађорђева ПОВЕЉА

поставио/ла sitestemplatedata@gmail.com 14.10.2009. 23:11   [ Ажурирао/ла 25.05.2010. 07:54 Ivan Shishman ]

М. Л. Белатукадруз (псеудоним Мирослава Лукића, песника, издавача и оснивача "Заветина") добитник је Карађорђеве ПОВЕЉЕ за 2009. годину. Питали смо добитника: - Колико Вам значи ова награда?
 
Белатукадруз: - Ја сам  ушавши у шесту деценију дигао руке од књижевних награда. Зашто? Настасијевић је на једном месту лепо и прецизно изразио: «Што се у пуној стварности духа доживи,  — а поглед само, или којим било чулом додир, већ доживљај је, ако се само додирнула  бит, мора се изразити макар и ћутањем које говори.

Јер има неопходност изразити, као клијање што је неопходно клици.

И који доживљују бит, мученици су и хероји израза: дају у патничкој радости давања, и без примисли да им се ма чим узврати.

Излишно је награђивати их, још излишније кажњавати. Доживљеном и казаном истином сами себе и награде и казне.

Проговорити, за њих су болни трзаји у порођају бића.

Проговорити, за њих је извести себе на страшни суд истине, иза чега сможден остати до нове навале себе у реч.

Истина је, дакле, само од оних који би, да се може, најрадије ћутали...»

Како је тачно и језгровито речено! Верујем у оно у шта је веровао  песник тајни.

У крајњем случају, прави читаоци ће пресудити свима нама. А нарочито онима који пате од вишка амбиција, захтевајући награде, најпрестижније у овој земљи, за мене су то одувек били поуздани знаци, да такви писци ништа од онога што им је срж живота нису дали....
 
- Ко је све заслужио ову награду?
 
Белатукадруз: - Настасијевић је ову награду заслужио – посмртно – пре свих нас.

«У доживљају духа све је, осим онога што називамо апстрактним, све, најсуштија стварност.

Саму себе потврђује, те је излишно свако да и свако не, свака мера, и расуђивање свако.

Појединачно ту изједначи се са општим, реч ту није појмовна ознака него сама ствар у својој бити.

У ствари садржано је бивање, у бивању особина. Ништа ту није посебно, ништа додато, нити би се шта могло одузети.

Те подвиг је у пуном смислу, кроз пословно оруђе људског опхођења, језик, и не повредив логику, моћи дати сву алогичност стварног бивања...»

 

- Да ли је до Вас допрло образложење зашто су баш Вама доделили ову награду

за животно дело посвећено српској духовности?

Белатукадруз: - Надам се да у мом објављеном делу чланови жирија, као моји читаоци, нису нашли «измајмунисане доживљаје срачунате на добру прођу».Писци су, као и други живи људи, физички ограничени, али никада духовно. С духовношћу започиње потпуност човека. Настасијевић зна и тврди, још 1933. године, да се истинитост доживљаја потпуно поклапа са нужношћу остварења у израз. Песник зна чему толике жртве, при којима, у некој радости патње, изражавајући се људски створ самог себе сможди. Он вели: «Као да је иза тога неки тајни услов: дало ти се да би целог себе дао». Па да тиме и завршим: Примајући ову награду, ја сам се обавезао, и пре него што је основана, да целог себе дам, што и чиним несебично, на овај, и на многе друге начине.  

 
Награда се састоји у додељиваљу повеље (Скупштина општине Младеновац) и објављивања књиге песама. Награда је установљена 2004. године и додељује се песницима чије је целокупно дело прожето духовношћу. Како смо незванично сазнали, награђени аутор је предао рукопис књиге LAS VILAJET : Анонимна хроника, који садржи нове и непознате песме Лукића, у избору Душана Стојковића...
Comments