Музеј Немогућег Ратара

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 03.05.2010. 06:53   [ ажурирано 03.05.2010. 08:13 ]

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Ово дигитално издање Музеја Немогућег Ратара публикује се, као поклон издавача, тј. београдских ЗАВЕТИНА, као поклон књига за мај месец 2010. године.

Публикује се на основу штампаног трећег издања исте књиге у оквиру Уметности махагонија. Издање је, ово, дигитално, непрофитно и бесплатно, углавном идентично одштампаном, осим неколико фотографија самог аутора. снимљених  уочи Ђурђевдана 2010 године у авлији Звишких Лукића (с. Мишљеновац). Аутор фотографија је млађи пишчев син, Иван Лукић. Фотографије су заштићене и не могу се користити без дозворе аутора...
Мирослав Лукић, мај 2010 (Снимио Иван Лукић)

....У есеју (Не)себични музеј ја сам наговестио извесну могућност. Да се објави двадесетак мојих књига и да се добит од првих издања утроши на подизање АРХИВА ЗАКОПАНОГ БЛАГА.Јер, да се вратимо на оно чиме  овај завршни рад почиње, потребан је новац , капитал да се реализује мој наум. Општина Кучево га нема и не верујем да би га могла стећи за овакво једно оснивање музеја живе традиције, које увелико превазилази општинске и окружне и регионалне оквире и представља нешто што је много веће и значајније. Ја и сада понављам : био бих спреман да издавање мог Опуса (преко двадесетак наслова) (...), приложим као основу за почетак изградње АРХИВА ЗАКОПАНОГ БЛАГА, те основе Музеја Немогућег Ратара (музеја живе традиције), језгра и нуклеуса Комплекса Спасово. Нудим то баш Кучеву и организационом одбору смотре народног стваралаштва "Хомољски мотиви" зато, јер су они, пре четврт века ризиковали, и објавили моју прву књигу песама.

 

            Студенти из Звижда и Хомоља, који су имали прилике да у часопису Савременик прочитају моје есеје о музеју живе традиције, предлагали су ми да оснујемо ДРУШТВО ЗА ОСНИВАЊЕ МУЗЕЈА ЖИВЕ ТРАДИЦИЈЕ.....

Comments