ПРВИ ШАМАР ЗАБОРАВА НЕМА / Добривој Вујин

поставио/ла Miroslav Lukić 04.05.2015. 03:12   [ ажурирано 29.01.2017. 03:22 ]
из рукописа

 

Прва песма се не пише она се издише

на сва чула да се природа просто зачуди

одакле оволико силних метафора и конфета

живим и данас са својом првом песмом

када сам започео са лирским ниским страстима

веровали као из ведра неба севнуо је шамар

на широком пропланку левог ми образа

и још увек ми лепо стоје њени прсти

дубоко здружени не одвајајући се

у  огледало се најбоље огледају и читају

када се умивам хладим њихову усијаност

ту се ништа не може ни одузети ни додати

само се треба пазити где и како газиш

где друге коке подижу своје перје без ветра

јер моја је песма веома захтевна и права

кућепазитељка са двогледом у два смера

види када се око мене мотају туђе песме

раскокодакају се све у шеснаест до поноћи

она се неда преварити да је то обично окупљање

као у доба прохибиције са тајним улазом

кажем вам моја се песма неда преварити

када кренем на дужи пут примера ради што даљи

обавезно пада пољубац у леву пољану образа

са погледом локота на дугом ланцу поверења

како би ме дрчног и веселог подсетила

да први шамар заборава нема.

Comments