МИ ГУБИТНИЦИ ДОСАДНА СМО БАГРА

поставио/ла Miroslav Lukić 19.05.2014. 13:16   [ ажурирано 29.01.2017. 02:50 ]

песма уводник за светске новине / радивој шајтинац


МИ ГУБИТНИЦИ ДОСАДНА СМО БАГРА

 

Шта ће Светлу ово наше ?

Без обзира што смо понели,поднели и измислили

Сјединили се,опако скаменили ко државна здања

Ходамо,гледамо.дишемо,стењемо скоро истоветно

Постројен полукружни хор,непомичан

Отпоран на интонацију

 

С багром песму не почињи,

Откида руке маестрима

Зубима из ваздуха

Кад не прихвата као да растрже,кад је без слуха

Ко да је без икога и ичега

Кад је без смисла не можеш је надговорити

 

Мумла

Шта ће светлу ово наше ?

Вратимо се у прва и последња лица

Шта више сере лирски субјект

Цитирајмо битни прекор

А глад вас не напушта,боме ни жеђ не понестаје

Дан и ноћ кружи исти онај

Што горе шапће а доле пролива

 

Надам се ,надам

Дајте ви мени тај лирски субјект све ћу ја прогутати

Могу ја и лежећки,ко црв

 

Није багра ни за поређење

Ни за милост,ни за хаос,

То зија,гута уздах,очи исколачује

Цеди из у себи нечег

 

Шта ће светлу ово наше ?

 

Само,откуд врапца у крутој крагни

откуд тиче у леденом штирку

Блед бледи,лед ледени

Студен око туђег грла

 

Угинуће које греје

И први и последњи пут

 

Под гркљаном кључаница

Вреле капи,длаке,сиво перје

Свашта јарко изнад главе

 

Ста ће Светлу ово наше?


***

ИНВОКАЦИЈА  ДЕМОГРАФСКОГ АСТЕРОИДА

НОЈЕВА КОШТИЦА                  

                             

(Визуелни рефрен)

 

Замислити,не сањати

Поћи с најмањом,најблажом одлуком

Не зависити ни од умора ни од буђења

Убити се ко човек

Бацити одавде са деветог спрата,покупити погледом

Следеће

 

Бледољубичасасте гране бадема

Изнад  малих клозетских кровова

И бетонских стаза,псе који се требе од досаде

Музику која цури кроз даске и отвор на настрешници

Жену која радосно чучећи пиша на травњаку

С погледом који тражи

Топлу ,жуту речицу

Ретки облаци ко трагови лепка

Каблови и жице преко кречних јама

Гајбе и флаше испред гараже

 

 

Осе око великих врбових пупољака

Дете с медом на образима и човек

Упоран с муштиклом и цигаретом

Без филтера

Савитљивом

 

Антене, кабине,главуџе

Отете виле

Отплаћени бициклови

Знани и незнани

И нико  неизбежан

 

Тестамент на кухињском столу

Исписан на полеђини утрошеноводеног рачуна

Стиснутих реченица

Између формулара и бројки

Кусур од пијаце,

кључ од подрума

 

Није све у оку,не пресуђује само поглед

Али неће бити времена да се у паду дохвате

Ни гласови ,ни звуци

 

Струјаће око главе ваздушне струготине

И пад ће бити траљав,

И главом и стопалима,истовремено

Врећасто трапаво

Неугледно,чак неописиво

Замирисаће крв,бол ће кренути

Од чела и ноздрве

Капци који су све ово досад скупљено

Поклопили благовремено

Остаће скоро нетакнути

 

Ненадано,неочекивано

Без трунке свести

Икаквог светла

И пређашње живог разлога

Експлодиреће онај мирис

Који се осети само оним путем из устију

Под сопстведним а не овим спољним непцима

 

Немим преображајем,призваним новорођењем

Отвориће се  прапочетна семенка

 

Живот касни,тамо су још цветови

Боје,полен и неизвесна топлота

 

Смрт је коштица

 

За љубитеље горког афоризма

Таман да станеш сав и самоизбачен

Да ти је јасно а не тесно

Да слике не пресуђују

Јер и ти си ништа,

 

Мрља намерног колебања

Између страха и самоспасења

Извештај о дневној тамници

Њеним кључевима који те

Заглушном звоњавам протерују из коже

 

А ето сада,коначно,коштица ко арка

Господар си разлога који не трпи више ни питања

Ни одговоре

Нити си ти  у неизвесности

Нити она у теби

Расбашкарен ко сунашце,ко језгро

Неповратан и јестив

Сад си у свему у праву

Све знаш непомичан

 

Могу и одозго и одоздо само да ти се диве

Чисте од мраза и паучине

Живописно самоусмрћеног

Сачувају  за невину

Ах,невину,посластицу

 

...


Comments