БЕСЕДА НАД ЧИНИЈОМ ЗЛАТА / Зоран М. МАНДИЋ

поставио/ла Miroslav Lukić 19.05.2014. 11:22   [ ажурирано 29.01.2017. 02:48 ]
примљено  16. маја 2014

БЕСЕДА НАД ЧИНИЈОМ ЗЛАТА

У млеко разблаженог злата
Мајка је потапала све зелено што смо
Имали у кући
Очеву зелену официрску доламу
Малолетни зелени страх од слабих
Оцена из математике
Пространу зелену дворишну башту са
Малим зеленим вртом у којем су
Заједно одрастали
Зелени лук са зеленом салатом и
Зеленим купусом
Зелени листови белог карфиола са
Зеленим грашком и са још зеленијом кором
Младих краставаца
Нагнута над зеленом чинијом млека
Разблаженог злата
Мајка је прецизно језиком ослобођеним од
Метафоричког хаоса говорила
Шта ће ко бити и то не само у
Овом и у оним другим животима
Узгред замоливши у једној пажљиво
Монтираној дигресији да
Не плачемо над њеним сандуком
Ако се говори другима онда други
Треба да плачу кад доживе изговорено
Важно је изрећи наизуст оно што је само
Твоје
Подвлачила би у својој беседи мисао уз
Панично упозорење да
Туђа мисао води у пакао језика
Кроз мучионице чистилишта без воде
Сапуна и ручника
Без могућности да се језик језиком опере
Откуд толико неразблаженог злата у њеним
Речима
Мислио сам и питао
Откуд то царство млека разблаженог звуком
Њеног тела и духа њене суштине
Беспрекорно оивичене бескрајним
Пољем умишта

БРИСАЊЕ БИОГРАФИЈЕ

Учинити од себе оно што се попут
Касете да извадити из брлога детаља
Од оног кога заводе у књиге дошлих
Отишлих, несхваћених и отпуштених
Осуђених и болесних
До свих начина на којима се подиже нож
Ставља у уста хлеб
Узима жена
Пише или преводи песма
У извесном смислу значи сачињавање
Списка
Свих значењских и филозофских
Непотребности
Кињење због незнања имена и дужина путева
Којима вода испод пролази и пењење се изнад
У око као у какав океан
У сиву мрежу на реакцију нетрпељивог
Оног који се одупире и не престаје
У питању је спас биографије
Од силног замора њених рачуна
Знакова и мера којима се једна мери
Другом
Као тек пристигли парадајз на
Сељачкој пијаци изван града
На периферији умишта
Сести у столицу без украсног наслова
Мислити на касету
Коју треба извадити из брлога детаља
Међу којима се не разазнају од прахова
Крхотина и љуспица
Загубљених између умишта и
Недосегнутог

НИШТА СЕ НЕ ЗНА

Ништа се не зна док се
Не пристигне
Док рука не дотакне кваку која
Једнако отвара спољна и унутрашња
Врата
Егзит
На домак сензације што израња из
Подсвести
Просањаног у пролазу
Између поседа лицемерних верзија
Знања у ни у чему
Дораслог аутономији незнања
Скривеног у благовести
Резервисаног за оно што се не зна
Што се никад не зна
Ништа се не зна док се не пристигне са
Дипломом Смрти
Краљицом свих узимања
Субјектом међу лакомисленим објектима
Кисеоника
Међу којима есејисти руже тачку и
Удварају се ружно другим знацима
Интерпункције


ОКРУГЛО ПИСМО ЕУКЛИДУ И БРАТУ
 

Брату Душану

 
Све је тако округло
На врху кугле
Као у њеном подножју у
Библиотекама скривеним у мраку
Катакомби
Поређаних једна поред друге
Као станови

Као стогови

Као непосредне стварности чије су
Збиље сложене у данима
Што се прате попут природних
Бројева

 
Округло је двориште и њених
Комплексних бројева
Округлије од кругова на води и
Метастазичних округлина сенки
Слика о којој је реч потпуно је
Округла

 
Њено трајање је кружно и
Представља
Круг добро одмереног цртежа у

У коме је човек током историје свог
Настанка
 

И многих сурових ратова
Стављао речи

Одвајао их запетама по начину

Дисања и чувао од себичног
Царства тачака
Које увек на крају приносе друге на
Жртвеник
Окончавају дах


Пресецају речи на пола по слабинама
По уклетом резу сугласника
Змија је иста округла када се окоми
Када катапултира поскока из себе са
Округлим отровом и уједом округлим
наше округло кретање округљује нам и

Мисли

Округлу песму диктира
Чак и усред Маљевичевог квадрата на чију
Адресу шаљем ово округло писмо


Највећем мастодонту геометрије
Еуклиду и мом рођеном брату
Душану као
Најпоузданијем сведоку

 

ДУХ ПЕСМЕ

 
Дух песме је најближи
Духу ватре
Пламти и дими се

Својим лицем продире у погледе
Начичкане на сликама видика и
Оног што се зарива у његов пламен у
Дим његов
 

Све је с њим повезано у свести
Знаног и незнаног
Свесног и подсвесног
Смисленог и бесмисленог
Лепоту казаног мери тежином ружних
Речи

Укрцаног попут слепих путника на
Брод
Који плута несагледивим океаном
Језика


Нико за језик нема
Толико дара као што га он
Носи у сваком делићу свог постојања
 

Умни кажу да је питању
Фасцинација
 

Пророчка


Пренапрегнута сама собом

Сопством засебности ваздуха

Везама у неизрецивом

Поверењу нерођене

Плашљиве артикулације

Гласа

Који попут гласне мембране трепери

Не зависећи од никога и ичије

Моћи

 

Comments