Тесна врата

Ушао сам на уска врата,
јер су широка врата и широк пут
што воде у пропаст,
много их је који њима иду.

Уска врата и тесан пут
воде у живот,
и мало их је који га налазе.
            Бела Тукадруз

          = извор: Бела Тукадруз, КОГИТО КЛУБ, ч. УНУС МУНДУС,  бр. 47/2014, стр. 331  ЛеЗ 0009200  

Cranky Old Man - Džangrizavi starac

поставио/ла Miroslav Lukić 30.07.2015. 05:55   [ ажурирано 26.01.2017. 10:33 ]

Kada je stariji čovek preminuo na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma, svi su verovali da nije za sobom ostavio ništa vredno. Nisu mogli da poveruju kad su shvatili svoju grešku.

Ovo je original pesme

Cranky Old Man

What do you see nurses? . . .. . .What do you see?

What are you thinking .. . when you're looking at me?
A cranky old man, . . . . . .not very wise,
Uncertain of habit .. . . . . . . .. with faraway eyes?
Who dribbles his food .. . ... . . and makes no reply.
When you say in a loud voice . .'I do wish you'd try!'
Who seems not to notice . . .the things that you do.
And forever is losing . . . . . .. . . A sock or shoe?
Who, resisting or not . . . ... lets you do as you will,
With bathing and feeding . . . .The long day to fill?
Is that what you're thinking?. .Is that what you see?
Then open your eyes, nurse .you're not looking at me.
I'll tell you who I am . . . . .. As I sit here so still,
As I do at your bidding, .. . . . as I eat at your will.
I'm a small child of Ten . .with a father and mother,
Brothers and sisters .. . . .. . who love one another
A young boy of Sixteen . . . .. with wings on his feet
Dreaming that soon now . . .. . . a lover he'll meet.
A groom soon at Twenty . . . ..my heart gives a leap.
Remembering, the vows .. .. .that I promised to keep.
At Twenty-Five, now . . . . .I have young of my own.
Who need me to guide . . . And a secure happy home.
A man of Thirty . .. . . . . My young now grown fast,
Bound to each other . . .. With ties that should last.
At Forty, my young sons .. .have grown and are gone,
But my woman is beside me . . to see I don't mourn.
At Fifty, once more, .. ...Babies play 'round my knee,
Again, we know children . . . . My loved one and me.
Dark days are upon me . . . . My wife is now dead.
I look at the future ... . . . . I shudder with dread.
For my young are all rearing .. . . young of their own.
And I think of the years . . . And the love that I've known.
I'm now an old man . . . . . . .. and nature is cruel.
It's jest to make old age . . . . . . . look like a fool.
The body, it crumbles .. .. . grace and vigour, depart.
There is now a stone . . . where I once had a heart.
But inside this old carcass . A young man still dwells,
And now and again . . . . . my battered heart swells
I remember the joys . . . . .. . I remember the pain.
And I'm loving and living . . . . . . . life over again.
I think of the years, all too few . . .. gone too fast.
And accept the stark fact . . . that nothing can last.
So open your eyes, people .. . . . .. . . open and see.
Not a cranky old man .
Look closer . . . . see .. .. . .. .... . ME!! 

Pokušali smo da je prevedemo za vas

Džangrizavi starac 

Šta vidite sestre?... Šta vidite? 
Šta mislite... kad gledate u mene? Džangrizavog starca... ne posebno mudrog, 
Nesigurnog iz navike... sa lutajućim pogledom? 
Kome hrana curi... a on ne odgovara, 
Kada glasno kažete... volela bih da se potrudiš! 
Koji naizgled ne primećuje...stvari koje činiš. 
I koji uvek gubi... cipelu ili čarapu? 
Koji, opirao se ili ne... pušta da radiš po volji, 
Sa kupanjem i hranjenjem... da ispuniš dugi dan? 
Da li to misliš?... Da li to vidiš? 
Onda otvori oči sestro, jer ne gledaš u mene. 
Reći ću ti ko sam... dok sedim ovde tako mirno.
 Dok radim šta želiš... dok jedem po tvojoj volji. 
Ja sam dete od deset... sa ocem i majkom, 
Braćom i sestrama... koji vole jedni druge. 
Mladić od šesnaest... sa krilima pod petama 
Koji sanja da će uskoro... ljubav da spozna. 
Mladoženja od skoro dvadeset... moje srce 
poskakuje. 
Sećam se zakletve... koju sam obećao da ću održati. 
Sa dvadeset i pet,sad... imam decu svoju. 
Koja me trebaju da ih vodim... i srećan, topao dom obezbedim. 
Čovek od trideset... Moji mladi rastu brzo, 
Vezani jedni za druge... vezama koje će da traju. 
Sa četrdeset moji mladi sinovi... su odrasli i otišli, 
Ali moja žena pored mene je... da osigura da ne žalim. 
Sa pedeset, ponovo... bebe se igraju oko mojih kolena, 
Ponovo znamo decu... ja i moja voljena. 
Mračni dani su predamnom... moja žena sad je mrtva. 
Gledam u budućnost... i tresem se u strahu, 
Pošto moji mladi sada... imaju mlade svoje. 
I mislim o godinama... o ljubavi koju sam znao. 
Sad sam star čovek... i priroda je okrutna. 
Šala je učiniti starost... da izgleda budalasto. 
Telo, ono se raspada... snaga i gracioznost, napuštaju me, 
Samo kamen ostaje... tamo gde je nekad srce bilo. 
Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi. 
I sa vremena na vreme... moje ranjeno srce naraste, 
I sećam se radosti...i sećam se boli.
I volim i živim... život ispočetka. 
Mislim na godine, premali ih je broj... koje su prošle prebrzo. 
I prihvatam prostu činjenicu... da ništa ne može da traje. 
Zato otvorite oči ljudi... otvorite i vidite. 
Ne džangrizavi starac. 
Pogledajte bliže... vidite... MENE! 

МОЖДА

поставио/ла Miroslav Lukić 14.07.2015. 11:51   [ ажурирано 15.07.2015. 07:11 ]

Добривој Вујин/Кикинда

МОЖДА

Нисам размишљао о теби
али ако баш хоћеш могу
могу бити и дуге реченице
укрућене са ликом застрана
о чему ћу размишљати касније
јер реч губи тежину у води
мада се прдеж чује и влажан је
у менопаузи
какав идиот свлака
у замену за ничије лице
неописиви задах
какав надувани кретен
у обликовању бесмисла
нејаким прстима
за више од тога немам појма
сред среде сам али испред
скривен унутар себе и ничега
али словим све унатраг
као да се зрак притајио уносно
пред тишином која носи моје заслуге
док се враћам  јадан да би кренуо
јесте мера твоје оданости млакости
можда сам пребрзо возио за оданост 
можда расточио препознатљиве знаке
шта уопште имам да кажем
онима који не заслужују мој погани зрик
мада је све у мојој псећој привлачности
која ми налаже да кажем и оно
о чему се само у црном троуглу
изговара најтише што се може.

Гледам где губар глеђ гарави

поставио/ла Miroslav Lukić 14.01.2015. 02:34   [ ажурирано 16.10.2018. 01:52 ]

Милан Косовић
Гледам где губар глеђ гарави

Гледам, гору, градину,

Градинара и горштака

Господ гладним гудурама гнездо градио

Гледам где губар глеђ гарави

Горе грмљавина горопадна

Гори гребен

Акобогда горе Гаврило грехе гони

Горобиљем гувно говорило гордо

Говором грожђа гласно гугутало

Гладна глава градитеља

Гојна гозба грамзива гробара

Гризе, грми, гори…

Гора голубици грешно говори

Горе голуб госте гледа

Гозбар гризе и грлицу

Гони годинама гусле и гордост

Грм горштака у гробља гура

Ни губера гуja не говори

Гледају године

Где глуво гажење

Гаравих горњака

Где грамзива горопад

Гору гади

Гони газећи границе

Говори гордост

Где године грабе

Где гатају гробари

Акобогда Гаврило

Грешнике грдио

Грмљавину разгонио

Акобогда градитељ вазда градио

ČESTITKA /Dobrivoj Vujin 11.49 (Decembar 29, 2014.)

поставио/ла Miroslav Lukić 29.12.2014. 06:38   [ ажурирано 26.01.2017. 10:26 ]






Dragom Miroslavu,

Neka ovo bude retka čestitka
I neka sladi dražesna i pitka
Kao sa izvora blaga i čedna
Života ovoga za istinu vredna

Neka u miru od srca putuje
Ka srcu tvome da se rukuje
Kao sa bratom i da ne brine
Tako nam tvoje i naše Zavetine

Da ti se slovo cvećem posreći
Više zdravlja u Božijoj vreći
Da ti bude vredna godina

I blaga puna zelena ledina
Tako mi moje krsne slave
Srećna ti Nova moj Miroslave.

11:33            Dobrivoj Vujin,
                    iz Kikinde

АТЛАНТИДА / Милена Вукоје Стаменковић

поставио/ла Miroslav Lukić 15.07.2014. 06:05   [ ажурирано 26.01.2017. 10:23 ]




АТЛАНТИДА


Куца срцем Балкана

Песму тражи

А песма

Да зна да лаже

Комадић меса на столу

Био би

Као планина

Срећан човек

Што по контејнерима

Храну тражи

Ех,

Да је краљица

Украла би

Лажне осмехе

Ратове

Забранила их

Људима ушла у срце

Шапучући

Пробудите се

Погледајте се

Ухватите за руке

Ех,

Да може

Где би нам био крај

Нама на Балкану



ПУТ ЗА БИЛЕЋУ


Крећем узбрдо

Газим говорљиво камење

Према месту

Ни на небу

Ни на земљи

Тамо

Где је и Бог

Заборавио на великодушност

Уместо хлеба

Људима даровао камење

Тамо чека ме

Човек

У полускривеном дворишту

Бере са дрвета

Румени нар и дуњу мирисну

Дароваће ме

Великим срцем

Херцеговачком душом



ПУТОВАЊА

Сва

Своја путовања

Сабих

У једну чашу

Сад их

Полако

Испијам

Размештам по грудима

Душу храним


Кнедле са шљивама Алмодовар / Милан Косовић

поставио/ла Miroslav Lukić 15.07.2014. 05:52   [ ажурирано 26.01.2017. 10:19 ]


ГЛЕДАЊЕ У ШОЉУ

 

 

Имате право на три жеље

У талогу попијене кафе

Шта  пише у звездама за данас

Или за наредних хиљаду година бескраја

 

Са ким имамо рачун узимања и давања

И даље може да обавља служење истини

Заштиту од тешке судбине

Кристали пулсирају својим једноставним ритмом

 

Помало ћутим своје туге

Као Јапан после сунца

 

Савршени ритам живота функционише

По принципу perpetuum mobile

У чијем окриљу живимо миленијумима

 

У један ковчег печатиран земљаним жигом

Шизофрено, погубљено друштво

На дну шоље у црном талогу

 

Обесвешћени по принципу теорије завере

Хоћемо ли се пробудити из хибернације

Одлучујемо ли да се фокусирамо на битисање

Или на питање чији смо сви ми...

 

Имате право на три жеље



КАЛИГРАФИЈА СРЦА

 

Године неке далеке и нека далека обала

Сви долазе у наш живот са разлогом

 

Повређени људиповређују људе

Све је флуидно

Свепрожимајуће и вишестрано надахњујуће

Срце има свој незаменљиви код

И одговор у некој другој појави

 

У овој забити свемира

Уздрманој еколошким колапсом

И катаклизмичким сновима

Сви смо месождери

Хранимо се месом биља

Занемарујемо калиграфију срца

 

Поткрала се само једна грешка

У креацији самога себе

Дамари срца су негде

Испод нивоа Мртвог мора



КНЕДЛЕ СА ШЉИВАМА

 

Као прекинути загрљаји

Знате да су ту негде

Залогаји, мириси детињства

Попут причања приче

Које је много више од изговарања речи

Велика опсесија или велики немар према себи

Понекад не можемо да одолимо

Не можемо да се вратимо

Прошлост је прошлост и баш ту и припада

 

Тесто за кнедле јесте донекле лепљиво

И тако треба да буде

Не треба додавати брашна

До стадијума да престане да се лепи за руке

 

Ја их правим у јануару

Тада су у Аустралији најбоље шљиве

Бићемо срећнији са овима из Пожеге

Ако на време схватимо једноставну истину

Да свако од нас живи највише у сопственој кожи

Као шљива у кнедли

А не у туђим очима

 

Ако су вам ђонови лошијег квалитета

А нагазите на коштицу

Добићете високе потпетице

Примењена уметност...

Кнедле са шљивама Алмодовар

1-6 of 6