UZVISUJUCI PAD / Eson Jaos

поставио/ла Miroslav Lukić 17.11.2012. 05:25   [ ажурирано 29.01.2017. 02:26 ]
stihovi učesnika književnog konkursa ZAVETINA
 
Otkačio se
sasvim normalno
u svoje vreme očekivano
bez trzaja
onako neosetno
i lebdeci
čas ovamo
čas onamo
kao na valovima čun
stigao na
zemljano odredište
sa grane list
sasušen i žut.
U moru šuštavom
smežuranih sebi sličnih
telo svoje uvelo
položio je i on
kao zalog budućeg
 na grani lista
novog zelenog
Prirode amanet
 u delicu omeo je
slucajnog prolaznika hod
sto  na djonovima vlaznih svojih cipela
neplanirano  poneo je
lisca zgnjecenog
debeo zuti sloj
 

ah
rec
ko kamen
na rec slazem
u bezdanu cutnje
od tisine temelje polazem
stepenice od reci ja stvaram
da se uspnem bogu do oltara
 pa cuteci kad pred njega stane
dusa moja tada samo nek uzdahne
Comments