ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ / Никола Александар Марић

поставио/ла Miroslav Lukić 13.12.2012. 08:23   [ ажурирано 29.01.2017. 02:28 ]
 Јубиларни књ. конкурс Заветина

Берђајев, женственост, средњовековље

А она женскост коју види
држи у једној руци Богодете
у другој скиптар царства
изливајући са песмом девства
воду живота на људе
У смени дана и ноћи
Том обреду задатом
У самом корену Поезиса
Плови философ у незнани
И неизмерни му крај
Док извире Ново средњовековље
Он полако скида приземно
Са вечите женствености
И даје јој првенство
У наступајућој ноћи цивилизације
Он сам одлуком већ живи
Наступајуће доба, верује, пророкује
На дати му призор лепи се зло
Које недри и обузима свет
И плаши га као дечака
Христос је и даље живот
Атмосфера чудесног јављања
Распињачи и даље реже
Уједају га за руку чудотворку
А он их храни надом
У смени дана и ноћи
Тој причи старој као свет
Човек сачињен од мисли
Плови у пророчки му откривено доба
И стеже га самоћа
Међу толико гласова подигнутих

 

 

 

 

 

 

 ЛеЗ 0009220 

 

  аутор

Цариград, Пут, Тарковски

 

Малаксавам у добру

Како стати себи на пут

Кад мудрост изостаје

Из дана у дан

 


Елита чува приграбљена блага
За будућност лоше промишљену
И тражи нове тапије
Од младог и суровог освајача
 
И док им се главе котрљају
Презир међу победницима
Расте и сваки мрзи себе
И из те мржње на другог креће
 
На путу лежи пас
Са звездом падалицом у оку
И живот засађен по инерцији
Помера удове ка сигуном логу
 
А путници  уморни и лењи
Јер дотакли су свој циљ
Као код Тарковског
Седе на речном острву и ридају
 
Жеље беху испуњене и лажне
На месту сваког задовољења
А под водом је Црква
И Робинзони у њој пусти су
 
Допире возглас патмоског откривења
Заједно са урликом вука
И сан један преточен у песму
Водич страда и спава као мртав
 
Ко ће да опева град
Ако се он не пробуди
И жељу да крвљу се плати
Кирија хуљадугодишње намере
 
Ко ће да упали ватру
Кад зиме наступе и страхови
Почну да куљају из рупе
Коју остави дан тај у времену
Comments