Бешчасно срце / Петар Деспотовић

поставио/ла Miroslav Lukić 29.05.2013. 13:23   [ ажурирано 29.01.2017. 02:43 ]
Пети  рукопис одабран на Јубиларном књиж. конкурсу "Заветина"

Извукао се, још пре свитања, и отишао на море. Један сат веслања до оближњег острва. Овог пута, само је одвезао чамац другара који још спава, и одвеслао. По повратку, отићи ће до да га пробуди. ... Код кућеродитељи су приметили да га нема, а, касно поподне, приметиће и да је дошао. Без много времена и воље да мисле о његовом кретању, код толико друге деце и толиких послова. Уосталом, није први пут. Има га кад је ту, немакад је отишао.

А он је већ на песку; извалио се у хладовини стене ... Не зна шта да гледа, зашто је дошао; да ли ће кренути даље или овде остати. Поглед је уперио према небуистом под којим се сјурио кад је затворио дворишну капију, пролазио поред гробљанске ограде; и, чим су му ноге осетиле стрминупод којим је кренуо у трк: вијугајући све до обале, другара, чамца.

Под истим је за време свих пљуски весала, и сад на острву. Под њим се пита, и у њега гледа. ... Гледа му слику у мору; али у том лику, уосталом као ни горе, не види знака да је то окриље мајке Катарине, оца Митра, браће и сестара, нити других Славку значајних појединости. Ни знака да је приметило, уважило: иједан од гласова у кући, дворишту; иједан од одјека у каменитом окружењу. ... Ниједан није допро! Ни Славков поглед не допире: и када гледа горе, и када би покушао даотвори“: ту лелујаву површину испод. Можда због лошег расположења, које га је и довело на острво.

..................................................................................................................................................

... Ваљда је дошао да побегне од силне буке у кућишто је, изгледа, долазила једино до његових ушију. (Односно, за остале укућане представљала сплет прецизних путоказа у комуникацији, и није била бука). Рушила му је мир у души; заправо, спречавала и да се оформи; добије форму која ће највише личити на рупу без обода, горе, и њену слику, на површини мора.

..................................................................................................................................................

После сат-два у хладовини стене, расположење му се поправља и његов мир исцртава прве контуре једног погледа на свет, те се Славко нада да ће на крају дана тај бити чвршћи, а бука за уши, кад дође кући, нешто мања. Тек толико да је разумеу складу са количином смисла коју је из свог узнапредовалог мира у стању да извуче.

   (одломак из романа; почетак)


 Аутор, 23.05.2009.

Петар Деспотовић је рођен 12. 11. 1942. године у Београду, где је завршио гимназију, студирао социологију – и радни век провео (у једној банци).

Писањем се бави последњих двадесетак година, у слободном времену.

На интернету објављује приче, а од децембра 2009, у наставцима, и роман „Партија канасте“ (блог за књижевност „Кишобран“)....

    Овде је публикован одломак са почетка романа.

Comments