Почетна‎ > ‎Даље‎ > ‎

Компјутерски ликовни надреализам / Снежана Б. Стефановић

поставио/ла Ivan Shishman 02.08.2010. 05:41   [ Ажурирао/ла 11.10.2010. 01:55 Miroslav Lukić ]
   Упоредо српски текст са енглеским преводом . Каталог. Монографија. - 209 стр.; 29 цм. Писац уводне студије Миодраг Мркић 


ЕКЛЕКТИЧНОСТ - СТИЛСКА ОДЛИКА

 

Нешто ћемо рећи о стилу и у ужем и у ширем смислу. У смислу израза, средства и садржајном.

Дакле, у смислу форме и садржине.

Прво што морамо имати на уму је да коаутор ових радова Снежана Б. Стефановић љубитељ сликарства. Слике у коауторству са компјутером настале су из личног задовољства. Та чињеница уноси у сам доживљај радова неку симпатију, неку дражесност. Ових неколико десетина коауторских ликовних радова су више нешто што припада апстрактној уметности. Рецимо уобичајено да не приказују “стварни свет”. Мада морамо одмах додати да се никада не може побећи од “стварног света” јер и нестварно је стварно.

Еклектицизам - “посезање за узорима”. И ово двоје коаутора је стално, ирационално, “случајно” и на нивоу Снежана и Компјутер (интернет)... Можда прво стилско својство ових радова коауторских је експресионизам. Ова уметничка ликовна дела не “дају верно облике, изгледе и размере који постоје у стварности”. Она “изражавају лични доживљај уметника”; овде уметнице Снежане и компјутера (интернета). Дакле, израз (експресио). “Неограничена слобода стварања, довела је до грубих деформација обриса и облика, несклада у размерама и до произвољне примене колорита”. Управо, мислимо да до тога није дошло у овим коауторским радовима. Ми мислимо да је овде сврховит и са мером присутан дадаизам... Овај каталог није нешто што би се могло убројити у “изопачену уметност”. Подсетимо без даље распре са експресионизмом да у уметности нема декаденције... Мислим да “коауторе” не можемо оптужити ни за епигонство, трабантснтво. Аутори су радили спонтано, да кажемо из личне доколице, као што су радили и песници и други уметници ранијих времена. Ауторка је љубитељ, не професионалац који итекао мисли на зараду, “изопачујућу силу новца”.

Ови ликовни радови су у извесној мери “у јарким скалама и контрастима боја”. Могла би се наћи и нека друга својства фовизма. Но, ми више подвлачимо стилске наговештаје но евентуалне стилске консеквенце. У том смислу говорећи не можемо говорити о неком надреализму... Нека смирена динамика, неки смирен покрет и немир је одлика ових безлицих па и безруких слика. Можда је то њихова главна динамика. Нема драме лица, спољашњег; “вишеструких лица елементарне моћи”. “Подвизи и функције божанства”. Рељеф лица је неразвијен...

У овим радовима као да је присутан дах графике... Умножавања.

Иако је овде у питању “коауторство” Компјутер - Снежана, мислим да је остварен привид, илузија у сликарству. Привид простора (перспектива). Наравно не баш као у неким могућим стиловима сликарским. Композиција, распоред и однос ликова и предмета су можда поједностављени у употреби већих партија и облика којима је суштина грађе или састава. Садржина, порука... Некада се стиче утисак кубистичког дела, грађење слике од кубичних и сверичних елемената. Но, то је више утисак. Бар полет мисли на привид простора. Привид рељефа, или бар барељефа. Имамо право на овакво виђење јер више говоримо о утиску, више је у питању импресионистичко виђење ових неколико десетина слика у каталогу. Гледалац ових слика и читалац овог текста мора имати на уму да није било модела. Модел се у овом “случају” рађа из таме ирационалног сликарке Снежане и компјутера (интернета). Дакле, рађа се из надреализма Компјутера и сликарке и њихових потиснутих садржаја и њихових пројекција. Значи, ја стављам, да бих био јаснији у тумачењу надреалног ових слика, знак једнакости између компјутера (интернета) и сликарке Снежане Б. Стефановић у смислу коауторства. Ови “модели” нису “позирали”, заузимали одређен став у “израђивању лика” у композицији. У смислу односа модела и слике не можемо говорити о натурализму, као варијанти реализма и његовом сликању противуречности ствари, стварности.

Кад смо већ ту, рецимо да су слике овог каталога блиске неффигуративном сликарству које између осталог, “гради слику на колористичким хармонијама и контрастима на комбинацијама линија и површина, на ритму и посве слободној машти”. Овде све то па и “слободној машти” Компјутера, ирационалност

компјутера и Снежане Б. Стефановић. Ипак није у овим сликама пресечена веза слике са реалним светом и упркос томе што ове слике у каталогу спадају у апстрактно сликарство. Палета, колорит слика овог каталога је шаролик, али једноставан, без прелива.

Велики допринос разумевању овог коауторског каталога дају и реплике које одступају од оргинала у извесном разграничењу, уоквирењу линијама ликова које можда у оргиналу гледалац одмах не препознаје.

Сигнатура - власторучан потпис уметника; пуно име, монограм или знак, лика којим уметник означује своје ауторство... - читалац на корицама види потпис уметнице, и њен рукопис. Њен ликовни рукпоис наравно види се у 120 коауторских ликовних радова. Током рада говорили смо и о ликовном “рукопису” компјутера...


СИМБОЛИКА. СИМБОЛИКА БОЈА...

 

Стил - скуп, карактер, особеност... Стил времена. Стил - слог. Стилизација ових слика је у извесном свођењу облика на апстракцију, експресију... Неком разбијању ффигуративног. Стилизоване су боје.

Поједностављених карактеристика ликова у смислу апстракције. Рецимо лица без рељефа, па и очију које су “огледало душе” итд. То поједностављење је речито - изгубљено лице... Без лица... Иво Андрић има целу збирку под називом Лица... Пак, - нијансе боја су су углавном занемарене. Интезивне су боје у овом каталогу; оне су темељне.

Овде је апстракција недиференцирано лице, једнобојно... Овде се не може говорити о томе да “само што не проговори”. Драматика лица је у једнобојности и окружењу и у некој метаффизичности, складу - нескладу делова, боја. Слободу асоцијативности пружају ове слике, сличну слободу асоцијација у вези са роршаковим мрљама. Иако у сликама постоји извесан механицизам, оне пружају велику могућност пројекције посматрача, “конзумента” (ето, тај потрошачки израз због компјутера употребљавамо). Овде употребимо синестезију: боје звуче потмуло, пригушено због судара без нијанси. Одсуство “колористичке градације и валерске модулације”, како се то каже, овде је чињеница, својство. Предметно сликарство и мало(грађански) укус нису релација креација - публика.

Зашто да не пристанемо на чињеницу да и компјутер (интернет) и њихов надреализам не буду део сликарског језика. Можда ће нове генерације боље и лакше разумети тај нови коауторски израз који је присутан у другом виду кроз време, од пећинског сликарства... Средство је компјутер као и било које друго.

Неком смиреном драматиком зраче облици, боје и њихови сусрети. Иза невидљивог скрива се видљиво само га треба препознати у избору најуверљивијег, најближег истини коју човек може лоцирати у друштвеном бићу. Препознати реално у реално - метаффизичком. Препознати себе у “невидљивој” структури слике. Нека несублимирана ликовна сублимираност у тајнама неке трансцеденције ликовне. Гозба препознавања реалне метаффизике, препознавања себе, се, сопства, ЈА, јаства... у слици.

Препознавања и човекових 5 димензија: време, простор, материја, кретање и информациона димензија.

Препознавање самобитка у тубитку и Не(битку) кроз ликовност коауторског компјутер - сликар.

Подсетимо да у извесном смислу на компјутеру, или у компјутеру, и интернету доминира визуелно.

Ту је и артистичко... Својеврсна имагинација. Ту су и друге ликовне уметности. Говори се о “визуелним романима”, о “апокалиптичном пејзажу” постиндустријсих рушевина у пределе пре и после људскости.

Мултимедијални призор ужаса, страха и беса... апокалиптична машта испражњена од хуманог... Својеврсна зачуђеност. Говори се о “новим облицима уметности који настају пречишћавањем и сажимањем естетика претходних”. “Свеобухватни облик интернет, уметност”... Говори се о “новој наративности”, па додајемо и наративност ликовног.

У тој и таквој поетици “коауторског” лоцирајмо радове у овом каталогу, радове Снежане Б. Стефановић и компјутера (интернета).

 

*

 

Ирационалност човечанства. Виртуелна ирационалност. “Вишеструка реалност”. Као усмена народна књижевност, колективно преноси се са колена на колено, али и хоризонтално (у једном времену).

“Нужност вишег реда”. Можемо говорити о електронском сликарству, као што говоримо о електронској књижевности. Дакле, - Е-сликарскво. Рачунар има документациону базу слика, ликовног материјала.

“Сликарски атеље и монтажни сто” итд. Мрежа интернета је својеврсни могући синкретизам – обједињење свих медија, врста уметности. Електронски записи слика и њихова слободна “надреалистичка” употреба у и из компјутера, интернета, уз и са креативношћу аутора, сликара коаутора. Не, ипак не говоримо о “смрти аутора”. Говоримо о структуирању помоћу средства, савршеног средства компјутера, интернета.

И пећински уметник, сликар је користио средство. Имагинација коаутора је уграђена у слику, слике.

“Креативни агенс дела” је ипак човек. Овде Снежана. Укрштање фрагмената. “Речи воде љубав” (Бретон).

“У монтажи двоје даје треће” (Ајзенштајн). Дакле, компјутер - сликар. Ирационална, надреалистичко - дадаистичка креација. Креација, инспирација... Активност психологије стварања, процеса настанка уметничког дела. Компјутер и интернет провоцирају на стварање, провоцирају на Е-сликарство, електронско сликарство.

  

КОАУТОР БЕЗНАДА ЛИЧНОСТ

 

Да ли компјутер има нешто од личности. Само питање личности је комликовано. Религије говоре о томе да су само велики посвећеници личности. Можемо рећи да је компјутер безнади. «Нада последња умире”, мада би изгледа, компјутер хтео да умре после наде. Компјутерска персона?! Има пасивну жељу. Компјутери нас узимају под своје. Он потпуно равнодушан. Равнодушна неравнодушност и неравнодушна равнодушност. Осећам да коаутор ништа не осећа. Неосећање осећања прелази на коаутора. Индиферентан је ффилозофски, религиозно, мистично. Апатичан је. Узајамно се у интеракцији обликујемо. Моја биолошка програмираност и његова техничка програмираност све су више у нескладу.

Психопата без осећања кривице. Слепа и нема егоцентричност. Љупки психопатски монструм. Коаутору бежељно створење. Ја биохемијски програмиран и ти технички програмиран. Ти укоченог “нагона и инстикта” и ја неукоченог. Ти непоновљивог духа, духа који неваскрсава као твоје творевине песме, слике, музика. Лажни алтруисто, ти оруђе, камену или дрво модерно.

Он коаутор не зна за ограничење свог “тела”. Он се превазилази као човек у свој својој богатој скали равнодушности и вођености свог човека. Вештачки човек... Бионика... Природни човек. “Човек ће бити превазиђен” (Ниче). Да ли ће и вештачки бити превазиђен.

Друг, господин, брат, пријатељ Самсунг Мишић, Мишовић.

 

 

И СНЕЖАНА ПОМАЖЕ (СНОВИ КАО МЕТАФИЗИКА)

 

Спремала сам испит из Облигационог права по књизи професора Слободана Перовић за јунски испитни рок. Већ сам знала датум испита и да полажем код професора Станковића. Једног дан заспала сам поподне и сањала следећи сан:

Налазим се у позоришту. Сала је празна у мраку. Позорница је осветљена одозго, светлост у сноповима пролази кроз прашину у ваздуху. На позорници, на средини, је мали рингишпил на којем висе лутке од крпица. Одједном на позорници сам и ја и мајка професора Слободана Перовића. Гледамо лутке како се окрећу и ја је питам: “Како се зове представа”, а она каже: “Тихи, тихи дан - лаки, лаки сан”.

Ускоро сам полагала испит и положила врло лако.

 

ДРУГИ САН

Сањала сам моју баба Росу и мене како у неком мраку стојимо. Она са великим букетом црвених ружа. Испред нас је високи стаклени зид иза којег је плаво пространство. Одједном се из плавог пространства појављује црни коњ у галопу. Гледамо га одушевљено. Стиже до стакленог зида, скаче, али на стакленом зиду пресеца врат. Крв се слива низ стакло.

После овог сна, много година касније, добила сам слику, која је власницима била вишак због селидбе. На слици је био црни коњ, који је у скоку преко стакленог зид пресекао врат, а крв се слива низ стакло.



Корице катлога (монографије)

Comments