Почетна‎ > ‎Даље‎ > ‎

Аутори ЗАВЕТИНА предложени за награду града Београда

поставио/ла Miroslav Lukić 08.12.2009. 07:46   [ ажурирано 08.06.2010. 23:51 ]
Предлог за доделу Награде града Београда – област : уметност
ЦД : Издавачка иницијатива Лукић: ВЕЛИКИ КОНКУРС (београдских) ЗАВЕТИНА, 2008. Београд, Едиција Заветине, 2009.

 

 

Слободан Бранковић: Балада о белом креденцу (песме).
Јасмина Шикић: БИТИ (песме)
Зора Љубеновић: И ватра се угаси (повест, проза)
Марко Вигњевић : ПРЕМИЈЕРА (Циклус број1.) (прозе)
Иван Деспотовић : ПРЕКОРАЧЕЊЕ ... (роман)
Слободан Максимовић: НЕРАЗУМИ ЈОВАНА ОПАЧИЋА 1 -2 (роман)

_______________________________

Београдске ЗАВЕТИНЕ расписале су књижевни конкурс, који је трајао током читаве 2008. године, за 30-ак нових књига, на који је стигло преко четири стотине рукописа – аутора који живе не само у Србији, већ и у бившим југословенским републикама, Европи, Америци, Аустралији и Азији.
Заветине су објављивале одломке из пристиглих рукописа на неколико својих блогова посвећених овом великом конкурсу током читаве године.
Одабрано је двадесетак рукописа за публиковање на Веб сајту који подржава ГООГЛЕ Ново сазвежђе. (хттп://ситес.гоогле.цом/сите/заветинеинфо )
Током пролећа 2009. године, на овом сајту су публикована дела писаца – победника на Великом књижевном конкурсу Заветина, који се, стицајем околности, претворио у – међународни књижевни конкурс.
Слободан Бранковић: Балада о белом креденцу (песме).
Јасмина Шикић: БИТИ (песме)
Саша Беговић: Ризик случајне пропасти (песме)
Милан Живановић : Као да ме не чујеш (песме).
Иван Деспотовић: Прекорачења (песме).
Раде Ћурчин : Песме, стихови... ( избор).
Татјана Цвејин: ЛЕX СПЕЦИАЛИС /кратка п/р/оза/
Март Горски, Wатерлоо Манифест (проза)
Зора Љубеновић: И ватра се угаси (повест, проза).
Бранко Ћурчић: ЖИВЕТИ И УМРЕТИ У УЛИЦИ ЉУБАВИ ( приповетке)
Филип Ивановић: Лактање (роман)
Марко Вигњевић : ПРЕМИЈЕРА (Циклус број1.) (прозе)
Иван Деспотовић : ПРЕКОРАЧЕЊЕ ... (роман)
Милан Јанковић: Детињство вечности (роман)
Слободан Максимовић: НЕРАЗУМИ ЈОВАНА ОПАЧИЋА 1 -2 (роман)
Марко Ворих: Манифест живота (проза)
Вида Ненадић : АКО САМО МИСАО / ИФ И АМ ЈУСТ А ТХОУГХТ.
Поетрy (двојезично издање српски, енглески)
Фрањо Франчич: Курбини синови Сонс оф Битцхес
(прозе у преводу са словеначког на енглески Теја Прибац –Броокс)
Јуриј Казаков : Плаво и зелено (проза;превод са руског Р. Ћурчина)
Сваки од ових награђених рукописа Заветине су објавиле у два непрофитна
издања – у међусобном џентлменском договору са награђеним писцима.
Прво, интернет издање, на споменутом Сајту Заветина.
Друго, истоветно, на заједничком ЦД. Крајем 2009. године.
Књижевни конкурс је открио читаво јато нових писаца, које Заветине свесрдно препоручују читаоцима и издавачима у Србији и по свету!
За ову прилику, предлажемо за награду града Београда ауторе који живе на територији града Београда.

 
Белешка о ауторима и образложења

1. Слободан Бранковић (1946) бави се научним и књижевним радом.
Докторирао је историју као културу. Као универзитетски професор и научни
саветник, предаје и истражује историју културе и цивилизације. Објавио је велики број радова на српском и страним језицима. По књизи „Независност слободољубивих“, друго издање, снимљен је истоимени документарни филм (Карановић). Песме су му објављиване у часописима и новинама, зборницима, антологијама...Ово му је прва књига песама. Први пут објављује у Заветинама. То није почетничка књига, напротив. То је књига која на рафаиниран начин прелама нека лична искуства и ожиљке.

2. Јасмина Шикић, рођена је 10.09.1974. у Београду. Ту је завршила основну и средњу школу. Живи у предграђу Београда, Борчи, насељу на левој обали Дунава. Ради већ десетак година као књиговођа у једној београдској фирми. Први пут објављује у ЗАВЕТИНАМА. Ово је њена прва књига. Поезија ове песникиње лишена је пренемагања, патетике, сентиментализма; изражава дух прелазних времена и драму постојања младе жене на овим просторима...

3. Зора Љубеновић, рођена у Београду, 5.11.1960. године. Живи и ради у Обреновцу. Завршила Учитељски факултет и 24 године радила као учитељица, а од 2006. године ради у основној школи у Обреновцу као школски библиотекар. Писањем се бави – како каже – откад зна за себе, али до сада није имала среће да објави књигу. Пише песме, приче. Овај роман је њена прва објављена књига... На старински начин испричана је једна врло занимљива и аутентична прича о жени кућаници са шумадијских простора...

4. Марко Вигњевић рођен је 09.08.1978. године у Београду, где и даље живи. Од 1988. до 1991. године са породицом живео у Москви, где је похађао школу у југословенској амбасади, московску основну школу, и музичку школу. По повратку у Србију, уписао гимназију Свети Сава у Београду.Прекинуо студије на правном факултету, јер је његова породица хтела да емигрира у Канаду тако да се тада исписујем са факултета. Пошто његовој породици нису визе одобрене, уписује се на факултет за интернационални менаџмент у Београду, на којем је дипломирао 2003. године. Ово је његова прва публикована књига. Први пут објављује у Заветинама.
“Свака перцепција, чак и она погрешна,чини стварност онаквом каква јесте”, тако почиње књига овог писца позивањем на непознати извор. И онда следи приповетка ТОК : «Шест је сати, оних првих, јутарњих. Читава постава кревета и даље држи протагонисту догађаја који следе у наредним редовима. Ово није толико низ догађаја, пре сам склон да мислим да је по среди опажање самог времена, тачније, како време гледа људе. Јер време третира људе онако како се они опходе према њему. Дакле, читава постава са све јастуком, душеком, постељином и прекривачем, свита несвесног држи овог човека у и даље чврстом сну. Али као што је сунце већ сигурно разјаснило претходну ноћ, ....» итд. На свој начин, у овој књизи се рефлектује утицај препознатљиве лектире, неизбежан на сваком почетку, али не и нападан. У међувремену, енглески издавачи су објавили нову књигу овог писца, коју је написао на енглеском.

5. Иван Деспотовић рођен је 1978. у Београду, где је дипломирао Општу књижевност, на Филолошком факултету 2003. године. Објављивао је песме и приче у часописима „Стање Ствари“ из Новог Сада 2002- 2006, „Бестселер“ из Загреба („Да сам Шејн“) 2007, „Рукописи“ из Панчева 2001, књизевност.орг, кисобранблог. цом, 2007-2008, и другим. Бави се сликарством, фотографијом и филмом кратког метра, с којим је наступао на Беоконовом фестивалу у Београду 2006, РАФ-у у Загребу, 2007 и 2008, СКЦ- у 2008.. Добитник је награде „Дејан Манчић“, за најбољу
књигу поезије, Ништа није тако (Фонд „Дејан Манчић, Ниш, 2007.), као и награде за приповетку на „Сремчевим данима“ у Елемиру. Објавио „Безазлене приче“ у издању „Бранко Миљковић“, Књажевац, 2008. Радио је као новинар Политике Експрес, Политике и у другим редакцијама (2003-2007). Први пут објављује у Заветинама.
Кратак роман овог младог писца спада у типични антироман једног младог човека из Београда, који се очигледно не сналази баш најбоље у животу, као и неки јунаци Достојевског...

6. СЛОБОДАН МАКСИМОВИЋ рођен је 1946. године у селу Урсулу у Левчу (Рековац, Србија). Основну школу завршио је у Урсулу и Рековцу, а гимназију у Крагујевцу и Светозареву. Војну академију Копнене војске ЈНА завршио је у Београду и Сарајеву и као артиљеријски официр службовао у: Струмици, Штипу, Тетову, Врању, Куманову, Задру и Београду. Завршио је Командно-штабну школу тактике ЈНА и Курс методологије ратне вештине. У Задру је имао успешну седмогодишњу каријеру наставника теорије и правила гађања у Артиљеријском школском центру, а у Београду је годину дана радио као наставник тактике у Командно-штабној школи тактике, а затим као истраживач за борбене командно-информационе системе у Институту
за ратну вештину и у Генералштабу ЈНА и ВЈ. Објавио је око стотину војно-стручних радова. У време грађанског рата 1991. године учествовао је у борбеним дејствима ЈНА на Банији као начелник артиљерије бригаде. Од почетка априла 1997. године налази се у инвалидској пензији....Максимовић је, пишући двотомни роман, о неразумима Јована Опачића писао и о својим искуствима из грађанског рата деведесетих, ослобађајући се мучних искустава и износећи на видело неке детаље које многи други људи ни данас не знају...

У Београду, 1. фебруара 2010.
Предлагач,
Иван Лукић
Сердар Јанка Вукотића 1/13
11165 Београд
Прилог: 2 примерка предложеног ЦД-а у издању Едиције Заветине...

Comments