Тамни вилајет Слободана Шкеровића

поставио/ла Ivan Shishman 08.06.2010. 02:28   [ Ажурирао/ла 26.04.2016. 07:20 Miroslav Lukić ]

Абориџини

 

Черечење кенгура и кување црева,

цврчање канџи, зелених

мрава. Таласи змије,

здробљени жбун, трк коала.

Ураган носи

кору мора. Плута корење.

И зар су важне те судбине,

сквашене?

У сачу пурпурних ждрела.

Врели жар традиције?

Кад земља полети,

трње распара очи.

Где је сад врлина врача?
 

Џез

 

Кад из пустиње проговара

махнити. Устоличен у креативном

сплину. Кругови и црте. Наг,

међ лавовима.

И, речима пророка: река жудње,

бујица погрда, куља из тртице!

А носталгија, само, сливеност брзине.

Крошње шуме, црна плетива.

Џез у спрженом крду.

Тамни вилајет

 

Неверица је

Највећи

Убица

 

Који не верује

Тај је глуп

А који верује

Још је глупљи

 

Баш-Челик је вера

Коју ослобађа

Невера

(….)
 

Поигравање Одисејом

 

Пут до срца Ираклу тежак није.

Из мита у вечност, из губе у још

гори гној. Док тромбон свира,

шаре месечеве плове.

Највиша добра, бравље суштине.

И начин лукавства, од Покоља до

Итаке, збачен би ко свлак. Гмазови

гладни леже по шкрапама, сикћу на

туђи брод. У лављој кожи и Бореус греје.

Хомер је сакрио лице у ловоров жбун.

Ко види зелено, ко види сјај...

Или је шума густа, и у њој мрак,

или је море одраз звезда, пучина модра,

бескрај.

Већ први завеслај, слути пут.

Comments