Прозори‎ > ‎

ПРИЛОГ ЗА НЕПОСТОЈЕЋИ ЈАВНИ НУЖНИК

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 18.11.2010. 05:20   [ Ажурирао/ла 05.06.2016. 08:40 Miroslav Lukić ]
Александар Лукић

 

Крајње је време, да Пожаревац, почне да живи у складу са статусом који му је недавно додељен – Статусом Града. Наша заједница том статусом сврстала се  у ред сличних градова у Србији, номинално.  Прави је тренутак, да се толико дуго и неправедно заостајући  за другим срединама, током читавог 20. века,  Пожаревац, ослободи «проклетства»  локалног поимања о животу и развоју једне заједнице, њеном уређењу и функционисању, који практикује, те да приступи одговорнијем, амбициознијем и свеобухватнијем организовању и осмишљавању градске средине. Тај посао, изискује добру вољу, елан, и храброст да се поштују Правила – Принципи и Закон који дефинише будући Град.

Озбиљан Град, а Пожаревац би то свакако могао да постане, мора да се понаша у духу „урбане целине“. За такав, по већину становништва примамљив Град, треба да постоји визија. Досадашњој пракси, која углавном, настојаше да пронађе „рупу у закону“, не би ли њима окористила „сумњиве работнике, тајкуне и булументу никоговића“ мора да се „стане на реп“. Поштовање Закона мора да буде изнад свега. То је први испит за сваку одговорну Градску Управу. Закон, Господо, мора да важи подједнако за све. А то значи, Детаљни урбанистички план, Града Пожаревца не сме да се крши, те ни једно „друго слово“ од општег значаја за заједницу. Свако ко се осмели да делује против таквог плана и намера Града, да уреди „запуштену и девастирану до бола“ градску садржину, мора да буде упозорен „на правила утакмице“, а потом да буде спреман да сноси последице. И ту не сме бити одступања.

Стамбена зграда, не може да се зида, на месту где такав објекат није предвиђен. Ни киоск, не сме да се постави где за њега место није планирано. Ни дрво не сме да се посади, како је коме воља, а некмоли да се посече. Стихију која деценијама нервираше Пожаревљане, неко мора обуздати.

Један словеначки градић, по броју становника мањи од Пожаревца, гаји одличну праксу, по којој градоначелника те заједнице, бирају из редова староседеоца истог градића. Обичај Словенаца је за сваку похвалу, и као пракса, он ни у ком случају не сужава демократске слободе поменутих житеља,  већ служи, чињеници, да први човек, тог градића (имајући легитимацију да припада трећој или четвртој генерацији какве фамилије, која живи у том градићу) претпоставља, да познаје проблеме града, ког се прихватио да заступа. Да уме и може да брани његов идентитет, вредности из прошлости, те да будно размишља над пројектима који требају да се реализују и потврде у самом граду, за будућност истог. Нема врдања и изврдавања! Нема лабаве карике код њих. Отуда су Словенци, искорачили напред у односу на све друге народе из бивше Југославије. Зато су тако брзо ушли у Европу, о којој ми још увек сањамо.

Забринутост за разлоге који тиште пожаревачку средину постоје. Како ће се горућа питања из корпуса функционисања града одвијати убудуће? Непознаница како распетљати неразвезљив чвор, оклевања што спутавају такву одлуку, можда диктирају стварност, да се чвор пресече. Неко то мора да учини.


  



Нека не буде замерено, ако кажем, да се за почетак једна градска средина попут наше, колико сутра може опробати, на једној иницијативи попут залагања за постојањем јавног градског нужника.

Безобразлук је сматрати  било који град за озбиљну средину, уколико у њему не постоји јавни WC.  U пожаревачком Буџету, мора да се нађе новац за његову изградњу. Ко то тврди да у Пожаревцу, не постоји место где би се јавни нужник, лоцирао? Није ваљда да нико у граду, не уочава грађане, који се скривају за угловима грађевина, неретко и по хаусторима зграда, у трагању за местом, где да обави малу нужду? Није ваљда, да нико не види грађане који долазе по разним потребама у град, како притиснути стомачним тегобама (а то се дешава често) утрчавају у „Сунчани парк“, дивно лоциран између Центра за културу и Окружног суда,  да се олакшају и прекрате муке (ненаданог пролива)  или чега горег, болести која их успут снађе?  Зар треба да представља стид, кад се неко одлучи да заложи углед у овако опскурним временима, за изградњу Нужника?

У памет се, Господо, Пожаревљани! Ако хоћете да имате Град, онда неизоставно морате да таквом пројекту и циљу прилагодите и психологију властитог понашања. Постојање јавног WC-a је први степеник, на који ваља закорачити. По цену да такав нужник зврји празан, то се мора учинити, о његовој цени не вреди расправљати. Уз то, није упутно,  да трчите куд који, кад вас сустигне цревна мука. Помислите колико би тај нужник значио туристима, путницима намерницима, трговачким путницима, пословним људима у пропутовању кроз наш град, сељацима из околних села и варошица. Размишљајте и на ту тему.

Ако имамо, јавне паркинге за аутомобиле, и убирамо таксу од паркирања, зар се не би сличан модел дао применити и на услугама Јавног нужника? Ваљда Град Пожаревац, може да финансира две раднице које би се бринуле о хигијени таквог објекта, и наплати услуга у њему. Посао око изградње нужника, и са услугама у њему може бити чак, и профитабилан, нема збора?

Усуђујем се да кажем, да без јавног WC-a Пожаревац, никада неће постати Град. Зато се дајте у зидање Господо, Пожаревљани. Човек на празном плацу, пре но почне да зида кућу, прво сагради WC. Да има где да се склони, да се не брука у очима комшија. Зар не?

Јавни нужник треба да буде доступан сваком од нас. Колико знам: и Цар иде пешке у то место.


Comments