Проглашени добитници на књ. конкурсу "Шумадијских метафора"

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 09.06.2011. 01:02   [ Ажурирао/ла 05.06.2016. 07:12 Miroslav Lukić ]

OДЛУКЕ ЖИРИЈА ЗА ПОЕЗИЈУ, ПРОЗУ И ЕСЕЈ

Жири за поезију двадесет четвртих ''Шумадијских метафора'' одржао је завршну седницу у Младеновцу 1. јуна 2011. године.

            Када је о квалитету радова реч он није подбацио. Иако је учествовало нешто мање песника – укупно сто шездесет троје – него раније године, то се на њега није одразило. Песници почетници, аматери у најгорем смислу те речи, неуспешни вежбачи пера наставили су да у широком луку заобилазе наш Фестивал. Прави, афирмисани песници (многи међу њима имају објављен поприличан број песничких збирки, а неки су – богме – и значајним наградама овенчани)  прихватају наш Фестивал као свој. Наставља се са одавно започетим трендом дебеоградизације: песници долазе из најразличитијих крајева наше земље, а оних који своје радове шаљу из појединих градова понекад је више од оних који су то исто из наше престонице учинили. Поред песника из дијаспоре (овај пут: Шведске, Немачке, Пољске, Француске), ту су и песници из Републике Српске и Црне Горе.

            Ако је – а јесте – доказ да се неки Фестивал укоренио у средини у којој је поникао то што уз њега стасавају и „домаће“ снаге, песници који живе у граду у којем се одржава, жири мора да изрази своју несумњиву радост што је, после Томислава Марковића који је у нашем граду провео четири године свога гимна- зијског школовања, Младеновац по први пут за ове двадесет четири године добио Младеновчанина – Огњена Петровића, као првонаграђеног песника који је у њему и рођен и у њему живи. Није се журило; дочекало се. Међу првих двадест песника је и двоје Малденовчана: млада и изузетно талентована Ана Митрашиновић и Силвана Јанковић, која је уз наш Фестивал одрастала и на њему почела своју песничку афирмацију да стиче. У ширем избору је и Снежана Вуловић. Дода ли се томе да се међу само троје одабраних приповедача на овогодишњем конкурсу за кратку причу обрео и наш суграђанин Никола Ч. Вујчић, чија је прича „Ђука и Јована“ предложена за објављивање и штампана у Зборнику, сасвим је јасно да је наш град још једном положио, један од најтежих – књижевни испит.

Тематика је и даље (тешко да ће се то икада променити) максимално широка и неспутана: и родољубље, и неизбежно Косово, и (наравно, она највише) љубав, и мисаоно промишљање живота, пролазности и смрти, и отуђење / роботизација, и приро- да и њене лепоте, и путовања, и само песничко стварање, и друге уметности, и јунаци из литературе и много тога још.

            Слободан стих овај пут има благу предност над римованим. Неколико песама испевано је у дијалекту (на жалост, ниједна није уврштена у наш Зборник; то што се нешто разликује од уобичајеног није довољан разлог да му се предност да). Ту је и неколико песама које на поему „миришу“. И понеки сонет.

После анализе приспелих радова, ценећи вредност не само појединих песама него и прилога у целини, жири је једногласно одлучио да се прва награда додели песми „Непотребне компликације“ Огњена Петровића из Младеновца. Ова цитатна песма упушта се у асоцијацијама препун и налик на прави двобој литерарног и филмског поетски двобој у којем уметност побеђује.

            Друга награда додељује се, модерној такође, једнако особеној, асоцијативној, цитатној, хуморној без сваке сумње, метафоричкој и метафизичкој подједнако, песми „Номади“ Весне Кораћ из Новог Сада.

            Трећу награду жири је доделио модерном, опкорачењима динамизираном, сонету „Из профила“ у којем њен аутор, Обрен Ристић из Књажевца, успоставља дијалог са једним од најзначајнијих песника српског двадесетог века, и уопште, Бранком Миљковићем.

            Жири је такође одлучио да се двоје учесника конкурса, Тања Милутиновић из Београда за песму „Мајстор и Маргарита“ и Снежана Радојевић из Куле за песму „Quo vadis“, похвале за квалитет својих песама. Жири је такође одабрао и један број аутора и песама који заслужују да буду похваљени, као и песнике и песме за зборник ''Шумадијске метафоре 2011''.

 

У Младеновцу,                                  Чланови жирија:

1. 6. 2011.                                           1. Радомир Андрић, председник

                                                            2. Братислав Милановић, члан 

                                                            3. Душан Стојковић, члан



ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА КРАТКУ ПРИЧУ И ЕСЕЈ

НА 24–ИМ ''ШУМАДИЈСКИМ МЕТАФОРАМА'' 2011.

 

            Ако је судити по причама приспелим на наш конкурс, српска кратка прича је у великој кризи. Могуће је да тако није, али су они који су се одлучили да се на на наш конкурс одазову писци који нису раскрстили у довољној мери шта кратка прича јесте и како се она склада. Она је један од најзахтевнијих књижевних жанрова уопште, а наши „писци“ су се максимално комотно ухватили у коштац са проблемима којих изгледа уопште нису ни били свесни. Не може се прича преметнути у роман, не може читав живот стати у тесне границе које је међе.            

            Не вреди писати о тематици (претворило би се то у сувишно разглабање) „прича“ које приче нису.

            Пошто је пажљиво размотрио свих седамдесет шест прозних састава који су пристигли на конкурс, жири је одлучио (свесно кршећи правило по којем прича може имати највише пет страница, желећи да издвоји причу која успела и добра прича јесте међу онима које то нипошто нису) да прву награду додели причи „Борбени авион F 32“ Весне Кораћ из Новог Сада. Она садржи, пластично исприповедану полу-унутрашњим монологом, трагичну сторију која „покрива“ читав живот који управо то – живот – најмање јесте. Али опстаје и такав. Себи упркос.

            Друга награда додељена је особеној причи, заправо више прибележеном, намерно дисперзивном и разуђеном, принципом мозаика грађеном, тексту „Историја нашега живота“ Владете Коларевића из Брезовца.

            Трећа награда није додељена, а жири је препоручио за објављивање у Зборнику анегдотску причу-сећање „Ђука и Јован“ Николе Ч. Вујчића из Младеновца.                     

 

У Младеновцу,                                  Жири:

1. јуна  2011.                      Радослав Војводић, председник

                                            Јасмина Чабрило, члан

                                            Зоран Милисављевић, члан

ċ
БЕЛА ТУКАДРУЗ,
09.06.2011. 09:00
Comments