КОЛЕКЦИОНАР / Зоран М. МАНДИЋ

поставио/ла Miroslav Lukić 25.04.2015. 09:29   [ ажурирано 05.06.2016. 08:27 ]
(Прилог расправи о документима историје) 
Зокс, 25. април  2015.



Свет је једна колекција. И макако се односили према њој она 

временом постаје и збирка тих односа.  Једна велика галерија музеја. 

Стовариште које се запрепашћујуће шири. Горе и доле.  Преко свих зидова у 

недолед. Чак, и много даље, него што је то могуће (са)гледати. 

Зато с ес правом може (у)тврдити да је колекционар уредник света. 

Неко, ко послује са укусима и њиховим последицама, Онај, који сакупља, 

синкретик би нагласио – окупља, идеје. Њихов смисао у коначном броју 

могућности. 

Колекционар је увек аутор одређеног речника. Пописа једног погледа 

на свет. Његове радње и тропизме. Препуштен сопственом избору он се 

никада не жали високим установама ризика. Коцка се и клади у себи, као 

највећи богобојажљиви хазардери. 

Међу колекционарима Моцарт је важио за највећег сакупљача личних 

страхова. Гете је био познат по збирци клетви у којима је одбацио књижевне 

критичаре. Један савремени српски песник и даље сакупља фирмирана мини 

паковања шећера за кафу. 

О свему томе помало се зна, осим о колекцијама, које је свет 

независно сакупио. А, међу којима је збирка клекционара најважнији 

докуменат историје.
Comments