Резиме / Миодраг Мркић

поставио/ла Miroslav Lukić 19.12.2012. 03:28   [ ажурирано 04.06.2016. 22:56 ]
На крају књиге огледа Аветињска метафизика романа-есеја; која излази почетком 2013. године у оквиру Сабраних радова о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу, 1950 - ) ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ.
... Аветињска метафизика Ујкиног дома  део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни  момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман - да се послужимо Соларовим речима, "као да живи од властитог недостатка:  из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не - изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност  остају  његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово  постојање и њихову свеобухватност  која се опре  једностраној усмјерености "рефлекторске технике" , као што се природа "буни"  ако се према њој  једнострано односимо искључиво као према предмету  искориштавања" (стр. 301).
          

             Романескно-есејистичка књига Ујкин дом је пре свега значајна не по техници и теми (књига са том техником и темом има доста), но по дубини и тананости осећања света, реално-метафизичког осећања света. И света друштвеног бића, бирократских феномена, и еротике, и поетике, и религије, и многих видова живота чија дубина и ширина ни мало не умањује локално-балканско, наше, па и Источне Србије.

              Дакле, намеће се једна обрнута мисао: од општељудског ка националном упркос, рецимо старински, локалној боји... и топонимији Источне Србије...
 
            Све у свему, креативни геније Мирослава Лукића је макар у праху праха златног поетског  је  допринос песништву уопште*.
 
            Будући да је, по нашем мишљењу, овај есејистички роман богат у својим, како то кажу математички поетичари, Х (икс) значењима; ми смо се одлучили за релативно кратка тумачења само главних тема:
 
            Ради превредновања... Овај роман, и сам писац Мирослав Лукић више је у некој сенци поетске халабуке политикантско-естрадне тривијалне литературе, "литературе из друге руке". Осећам обавезу, и пре свега есејистичко-поетичку потребу да о њему и таквим делима говорим, пишем.
 
            Ево, у овој књизи остварујем ту потребу, верујући да тиме доприносим нечему што би се назвало превредновање савремене књижевности и посебно књижевности друге половине двадесетог века.

 

Comments