Часописи‎ > ‎

ВИЗУЕЛНИ РЕФРЕН / Радивој Шајтинац

поставио/ла Miroslav Lukić 05.04.2013. 05:29   [ ажурирано 06.06.2016. 02:42 ]


                      Yump!

                             David Bouwie

 

Замислити,не сањати
Поћи с најмањом,најблажом одлуком
Не зависити ни од умора ни од буђења
Убити се ко човек
Бацити одавде са деветог спрата,покупити погледом
Следеће
Бледољубичасасте гране бадема
Изнад  малих клозетских кровова
И бетонских стаза,псе који се требе од досаде
Музику која цури кроз даске и отвор на настрешници
Шену која радосно чучећи пиша на травњаку
С погледом који тражи
Топлу ,жуту речицу
Ретки облаци ко трагови лепка
Каблови и жице преко кречних јама
Гајбе и флаше испред гараже

 

Осе око великих врбових пупољака
Дете с медом на образима и човек
Упоран с муштиклом и цигаретом
Без филтера
Савитљивом

 

Антене, кабине,главуџе
Отете виле
Отплаћени бициклови
Знани и незнани
И нико  неизбежан

 

Тестамент на кухињском столу
Исписан на полеђини утрошеноводеног рачуна
Стиснутих реченица
Између формулара у бројки
Кусур од пијаце,
кључ од подрума

 
Није све у оку,не пресуђује само поглед
Али неће бити времена да се у паду дохвате
Ни гласови ,ни звуци
 



 

 

 

 

Струјаће око главе ваздушне струготине
И пад ће бити траљав,
И главом и стопалима,истовремено
Врећасто трапаво
Неугледно,чак неописиво
Замирисаће крв,бол ће кренути
Од чела и ноздрве
Капци који су све ово досад скупљено
Поклопили благовремено
Остаће скоро нетакнути
 
Ненадано,неочекивано
Без трунке свести
Икаквог светла
И пређашњеживог разлога
Експлодиреће онај мирис
Који се осети само оним путем из устију
Под сопстведним а не овим спољним непцима

 

Немим преображајем,призваним новорођењем
Отвориће се она коштрица
 
Живот касни,тамо су још цветови
Боје,полен и неизвесна топлота
 
Смрт је коштица
 
За љубитеље горког афоризма
Таман да станеш сав и самоизбачен
Да ти је јасно а не тесно
Да слике не пресуђују
Јер и ти си ништа,
 
Мрља намерног колебања
Између страха и самоспасења
Извештај о дневној тамници
Њеним кључевима који те
Заглушном звоњавам протерују из коже
 
 
А ето сада,коначно,коштица ко арка
Господар си разлога који не трпи више ни питања
Ни одговоре
Нити си ти  у неизвесности
Нити она у теби
Расбашкарен ко сунашце,ко језгро
Неповратан и јестив
Сад си у свему у праву
Све знаш непомичан
 
Могу и одозго и одоздо само да ти се диве
Чисте од мраза и паучине
Живописно самоусмрћеног
Сачувају  за невину
Ах,невину,посластицу
Comments