Месечева свадба - поклон роман "Заветина", март 2013

поставио/ла Miroslav Lukić 24.03.2013. 06:30   [ ажурирано 31.01.2017. 12:28 ]
Роман о рату НАТО пакта против Екс Југославије 1999. Одломци
...

           

            ...Блеје овце. Кукуричу петлови. Мало пре је била, опет, узбуна.

            Рат полако открива многе скривене ствари.

            Урушио се комунизам, писали су, говорили.

            Није него!

            Нестали су комунистички системи, али су комунисти остали на власти.

            Свест искривљену, људску, нико не може исправити, осим шок. Осим смрт....

            Наставиће, преносе страни медији, са интезивирањем бомбардовања, тако да погоде што више циљева, трудећи се да избегну веће цивилне жртве.

            Шта то значи - веће?

            Сто, двеста или триста хиљада мртвих?

            Дат је велики публицитет стварању Савеза Русије, Белорусије и Југославије у српским медијима - то је дизање прашине. Шта може добити Југославија улазећи у тај Савез са земљама  са којима се не граничи?

            Чуо сам и реакције босанских Срба.

            " Кад среде нашу браћу у Србији, на реду је Република Српска!"

            Жестока осуда изјаве Силајџића и Изетбеговића. Амерички професор универзитета,  говори српски, реалистички је говорио о бомбардовању Србије 1941, 1944; он мисли да треба поделити Косово; Шиптари би добили југ Косова, оно што им Срби одреде, јер Срби су господари земље, иначе...

 

            Блескови на југозападном делу неба : да ли од муња или од бомбардовања? Стравична ноћна тишина...

           

 

 

            Рат је окрутан, али окрутност се брижљиво скрива, или се о њој ћути.

            У суштини, када је реч о ратовању и Србима, све се сводило на ону мисао коју  приписују  Пашићу :

             Држава даје топове, народ волове, а очеви синове!        Крвничка тачност формулације.

            Савезничка бомбардовања Београда и других српских градова 1944. године - оних истих који и сада бомбардују - несумњиво су утицали на наметање партизана, комуниста и Тита.

            Да ли се овај апсурдни рат води да би се комунисти победили коначно у последњем џепу Европе, по каубојском принципу : Клин се Клинтоном избија?

 

            Да ли се овај рат води зато да би  такозвани европски и светски демократски свет поправио своју почињену грешку са средине века?

            Да ли је могуће донети демократски развој у једну земљу бомбардовањима и разарањима, смрћу и патњом, ужасним кошмарима?

            НАТО пропаганда је једноставно недорасла пропаганди земље коју разара.

            Светске силе , да су доиста биле свесне главног балканског  проблема, морале су интервенисати много раније...

            Овај рат је морбидан и апсурдан; патриотска реторика је издајство људског и универзалног; сви су показали своја - одвећ архаична лица и наличја. У Босни је погинуло више од четврт милиона људи; брзо се то заборавило; и - ником ништа. Рат смо посматрали преко телевизије, са приличног одстојања; разарање Вуковара и Сарајева је било далеко, а што је далеко од очију, далеко је и од срца! И овај рат  као да се води у некој трећој земљи; да авиони повремено не надлећу, ноћу или дању, бомбардујући западну, централну или делове источне Србије,  многи би  , опет,  после вечере, гледали рат на телевизији...

 

            Зашто се овај рат води? Чему све ово? Докле?

            Зна ли барем ико?  Знају ли трећи петлови што се оглашавају у даљини?

            Хоће ли Југославија постати европски Вијетнам?             Народ ће платити и већ плаћа цех.

            Чему толике жртве и разарања, ако ће на крају крајева бити како одлуче велике силе? 

            Не могу да заспим.

            Старији син се није вратио; ко зна где је?

            Можда код неког од другова гледа сателитски телевизијски програм: можда је са неком од цура у дискаћу? Леп је; запазиле су га; и често дефилују испред нашег дворишта и срдачно се јављају. Знам то...

            У трпезарији су месечеви зраци обасјали сто...у кухињи нема шећера; није ми пало на памет да идем у Магазу, у летњу кујну, да тамо тражим, јер бих пробудио оца и мајку...

            Напољу је сјајно као по дану; изнад наше куће на висини трепери сателит; могу да ме виде.

            Ведро је небо и има пуно звезда и сателита. Село спава чврстим сном ; скоро савршена тишина...

 

            Говорим из ње. Говорим из најдубље тишине.

            Из пропадања, које је очигледно скоро на сваком кораку. Како у нашем дворишту, тако и по собама, на тавану. 

            Ствари које су одбачене на тавану речитије су од највећих беседника. Најбољи људи, не само овде, већ и у варошима и великим градовима, у земљи уопште, не могу се видети ни доћи до изражаја од ужасног просека. Од фукаре...

 

            Вратио сам се сувише касно и могао сам да разговарам у мрачном и потпуно празном стану са бубашвабама или са самим собом...

  ...



CIP -  Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,  Београд
 
886 . 1  - 31
 
ЛУКИЋ ,  Мирослав
         Месечева свадба : роман  /  Мирослав Лукић .
-  [ 1. изд.  ] .  -  Београд  :   Заветине,  1999
(Београд  :  Бела стона мануфактура Н  1) .  -  178 стр.  ;  24 цм.  -  (Колекција Феникс  ;  4) Тираж  1000.  - Стр.  168 - 171:  Прворазредно и трајно уметничко сведочанство  /  Саватије Иг. Митровић.  -  Стр.  172 - 175: Час анатомије апсурда на крају епохе хокус - покуса  / Александар Лукић.   -
Био - библиографски досије : стр. 163 - 167.
 
886. 1 . 09 - 31    012  Лукић   М .      016: 929  Лукић   М.
 
а) Лукић,  Мирослав  (1950 - )  - "Месечева свадба"   б)   Лукић,  Мирослав  ( 1950 - )  -  Библиографије
ИД =  78739980

 ----
  

Мирослав Лукић; МЕСЕЧЕВА СВАДБА, 1999. (072)

Роман као слика ужаса
Мирослав Лукић; МЕСЕЧЕВА СВАДБА; „Заветине", Београд, 1999.


Сваки истински књижевни критичар пишући о књигама које је селективно прочитао, или пак неке читао више пута, без обзира на технику и суму сопственог начина читања, дакле праволинијског, а не дијагоналног читалачког искуства, мора да се у пољу тумачења креће линијом оне претпоставке по којој су читалачки доживљаји одређене кљиге различити, при чему та различитост иде до екстрема. Та претпоставка упозорава на објективност могућности по којој је свако тумачење доживљаја времена, света у њему и његових спољних и унутрашњих сензација књижевно бесмислено ако се темељи на језику који не открива своју одређеност и адекватност његових симбола.
Роман као најутицајнија жанровска институција у књижевности не трпи едсуство такве одређености ни њену конверзију у апстрактно ткиво текста. Слика је оно, каже Е. Паунд, чиме се у одређеном одсечку времена представља један интелектуални, емоционални и жанровски комплекс, без обзира на количину, интезитет и идеологију иницираности историјом и њеним интонацијама конкретног доживљаја, односно селектоване одређености....
     видети више: http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2008/05/1999-072.html



Ċ
Miroslav Lukić,
24.03.2013. 06:30
Comments