Гувно‎ > ‎

Одабрани цитат: Српски Платон и Максим Козбаша

поставио/ла Miroslav Lukić 01.02.2013. 03:41   [ ажурирано 31.01.2017. 23:28 ]
Подстицајна грађа о Новим српским јаничарима

..

-   Знам га ја добро - рече Јауковић. - Увек ми је био непоуздан.

-  Није у почетку, слажем се са Кресојевићем - рече византолог Пешић. - Онај његов први програм
о Великој Србији био је маестралан... Пара врти што бургија неће. Подмитили га Америка и Немци... Чусте
ли председника, добио и вилу на Кипру.

-  Не бих се залетао - рече чувени књижевндифиЈгичдр. - Можда му пакују, много народа је за њега...

      Мени је, за разлику од вас, он био екстреман кад је улазио у политику Сада разуме оно што тада није разумео и говори разложно.

-   А шта то, Боривоје, он сада говори и увиђа, а да је разложно? - намршти се Српски Платон.

-   Оно што увиђам и ја - умеша се сликар академик, најстарији за столом. - Тито је у гробу, и у гроб одлази
и све његово. Његова Југославија, његова Удба, његова војска... зато Максим, са правом, тражи да путоказе
окренемо према Западу. На Истоку је, господо драга, опште расуло. Дај, Боже, да тамо не избије рат и да се
Совјетски Савез не распадне.

        - У великој си заблуди - уздахну Платон. - Војска ће смакнути Горбачова и узети ствар у своје руке. За
мање од месец дана, руски тенкови ослободиће све источне земље, у којима је, тренутно, победила контраре-
волуција. До нове године, опет ћемо бмти у Берлину! - заложи парче сира. - Срећа је да Србију, у овим од-
судним временима, води велики стратег, какав је председник. Он ће позватм совјетску војску да уђе ова-мо и да почисти смеће, све до Алпа - поново подиже чашу и наздрави академику Јауковићу.

-  Не до Алпа, довољно је до предграђа Загреба - загрли Платона академик Кресојевић. - Ту ћемо утврдити међе Србије. Југославија је наша коб, никад више Јутославија... Ако се Арнаутима не свиђа Србија, ено им Албаније, а муслимане ћемо вратити у православље.

-  Слажем се, дабоме да се слажем - рече Платон. - Али, неки неће хтети да се врате вери прадедовској. То мене много забрињава.

-  Протерати у Турску сваког ко не буде хтео - рече академик Јауковић. - У сердаре, или у чергаре!

        -  Дабоме, дабоме - климну главом Српски Платон. -  Мене, ипак, забрињава овај луди Максим Козбаша.
Поделио је и завадио нацију. Рехабилитује Дражу и Равну Гору. Ужасно, мене то веома забрињава... Да ми
је, као некад, осамнаест година, опет бих отишао у партизане м убијао четнике... опрости, ово није уперено
против тебе - спусти длан на раме академика Јауковића, чији је отац био у четницима.

- Нисам ја себи бирао оца - насмеја се Јауковић.

-  Да није убијен, и он би, ко зна, променио капу. Променили су је многи.

- Дабоме, дабоме - рече Платон тихим гласом. - Таман се све смирило и заборавило, ево нам овог лудака... то мене много, много забрињава...

(....)

Comments