ИСТИНА О МОМЕ ЖИВОТУ

поставио/ла Miroslav Lukić 30.11.2010. 05:09   [ ажурирано 07.12.2015. 08:49 ]
Ђорђе Карађорђевић: ИСТИНА О МОМЕ ЖИВОТУ, Београд, Просвета, 1969, 495 стр. Ћир. (Редактор, Гојко Бановић)
La verite doit preceder l utilite  (Истина је преча од користи)  Henri Poincare
Принц о свом пријатељу и професору др Михаилу Петровићу :

    ....Синоћ доцкан, у једној кафаници на периферији Београда, растао сам се и са својим најбољим пријатељем, својим бившим професором Михаилом Петровићем. Професор Петровић је имао сузне очи када смо се опраштали. није ми рекао збогом, јер ће ме видети у иностранству, али је дубоко жалио што сам принуђен да одем.
     Још првих дана по моме доласку у земљу, после дугогодишњег изгнанства моје породице, упознао сам професора. Био је одређен да ми предаје математику и од првог сусрета постали смо пријатељи. Професор је двадесет година старији од мене и воли ме као сина. Неожењен је и осим мене воли само своју најближу породицу, рибарење и математику. Математика му је пасија, рибарење разонода... Када није на Универзитету или каквом скупу чувених математичара европе, - увек је на дунаву. И мене је заразио риболовом. Једном ми је чак рекао: "Када бих се поново родио, не бих учио школу. Цео свој живот провео бих у чуну на води".
        
Данас је ова борба окончана (1925. године - напомена уредника Б.). Написао сам и штампао књижицу у којој сам детаљно и документовано изложио како су ствари текле, почев од првих сукоба са извесним лицима, па све до дана када су ми непријатељи дрогама изнудили једно писмо, - и то писмо јавно штампали као моју слободно изражену вољу.
   Синоћни разговор са професором односио се на ову књигу. Професор је, као што сам и претпостављао, прихватио да књижицу однесе у свој виноград на Дедињу и да је даље дискретно растури..."
       (стр. 11 - 12)
     
      " .Часови на Дунаву спријатељили су нас до те ме

ре да могу рећи д а се права веза између професора и мене, која је годинама Трајала, све до његове смрти – зачела баш на Дунаву, у друштву простих рибара са мрежама у рукама. Сложни рад, радости због доброг улова, разговори које смо водили приликом одласка и повратка – били су први знаци једног непоколебљивог разумевања, које је чувеног математичара света везало за седамнаестогодишњег Дечака, - да се годинама у животној борби и мојим недаћама још Више учврсти и појача. Дунав и рибарење били су зачетак те непомућене слоге, која је чудила мога оца и околину двора, као што је чудила и неке пријатеље чувеног научника…”

   ( Стр. 188 – 189)

ЛеЗ 0004769  



Comments