Власници сајта

  • Михајло Марјановић

O sajtu:

Zastave

Srpski jezik‎ > ‎Gramatika‎ > ‎

Padezi

Podeli ovu stranicu

Идем ја јуче улици и сретнем учитељем.
Питам ја њему о школе, а њега се насмејао
и испричао ме о смешан дан у учионицама.
Ученике нису стигли на времену за првим часом
а једног наставника је ученици помогли да покрене аутомобилу.


STA SE OVDE NE SLAZE????

Реченице написане изнад нису баш најјасније, смешне су и нису у духу нашег језика. Шта је то што толико "смета" у овим реченицама? Именице, заменице, придеви и бројеви не налазе се у добром облику, односно падежу. Уколико их употребимо у одговарајућим падежима, биће много јасније шта смо хтели да саопштимо.
    Шта су падежи? То су различити облици именица, придева, заменица и бројева. Различити наставци исте именске речи означавају различите односе у које именска реч ступа у реченици. (Нпр. Књига је на столу.
                                               Књигу сам нашао на столу.)
    Граматичка основа- непроменљиви део речи
    Наставци за облик- налазе се после граматичке основе, у сваком падежу је другачији наставак.
Нпр. 

 граматичка основа              наставак за облик
 мачк- -а
 мачк- -е
 мачк- -и
 мачк- -у
 мачк- -о
 мачк- -ом
 мачк- -и

    Српски књижевни језик разликује седам падежа за једнину и множину. Промена речи кроз падеже назива се деклинација.  Падежи у српском језику су:
номинатив       (Ко? Шта?)
генитив             (Кога? Чега?)
датив                  (Коме? Чему?)
акузатив           (Кога? Шта?)     
вокатив             (Хеј!)
инструментал (С ким? Чиме?)
локатив             (О коме? О чему?)

BITNO JE ZNATI I KAKO SU NASTALA IMENA PADEŽA:

 IME PADEZA NASTANAK
 NOMINATIV nomen-ime
 GENITIV genus-poreklo
 DATIV dare-darovati
AKUZATIV acusare-optuziti
 VOKATIV 
INSTRUMENTAL instrument
 LOKATIV locatio-lokacija
 Падежи су настали од латинских речи(табела лево) а на латинском ове речи означавају:име,порекло,даровати(поклонити некоме нешто),оптужити некога,чиме се радња врши(инструмент) и локација.




Sve o padežima:



Nominativ 

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno.  Dobija se na pitanja:  ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i  priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

 Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja:  (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mero, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.

Osnovna značenja genitiva su:

☼  posesivni ili prisvojni genitiv  (označava čije je nešto, kome pripada).

☼  partitativni ili deoni genitiv  (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...)

☼  ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom,  preko, bez, osim, umest, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...

  Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja:  kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ:  ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

 Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja:  koga? šta?  Upotrbljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

 Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.

 Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).

Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za

 Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori.  Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima.

Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u








  PODELA PADEŽA

Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.

Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)

Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici.  Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a  LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.

  NEZAVISNI PADEŽI

  NOMINATIV

Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.

Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:

☼  subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)

☼  imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)

Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:

☼  reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)

☼  naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")

☼  naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)

  VOKATIV

Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.

Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).

 

PAŽNJA!

Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena? - pitanje koje se često postavlja. Najvažnije je odrediti koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju. Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ. (Hej, Valentina!) osim kod onih imena koja se završavaju na - ica  (Hej, Slavice!) . Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ (Hej, Marta! Hej, Ana!) osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu (Hej, Ivo! Hej, Saro!)




 GENITIV - ZNAČENJA

Genitiv je zavisan padež koji najčešće označava pripadnost, poreklo ili deo nečega, a može imati i druga značenja. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ČEGA?. Može se upotrebiti s predlozima ili bez njih.

GENITIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼  pripadanje (prisvojni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
     označava pojam kome nešto pripada  (Ona je kćerka 
naše komšinice).

☼  deo nečega (deoni genitiv) - imenica  ili  imenička sintagma u genitivu
    označavaju  da  nešto  nije o buhvaćeno  u  celini, već  samo  delimično. 
    Upotrebljava se uz reči koje označavaju količinu.
 (Popili smo čašu soka).

☼  odvajanje, poticanje (ablativni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u
     genitivu  označavaju  da  se  od  nje  nešto  udaljava, odvaja  ili  da od nje
     potiče (Oslobodio sam se 
treme).

☼  osobinu (kvalitativni genitiv) - imenička  sintagma  u  genitivu  označava
      svojstvo nekog pojma (To je životinja 
dugog repa).

☼  vreme (vremenski genitiv) - imenička  sintagma  u  genitivu  označava
      vreme u kome se nešto zbiva (To se desilo 
prošlog vikenda).

GENITIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼  mesno značenje (Juče smo skrenuli  s puta).

☼  vremensko značenje (Čekamo ga od ranog jutra).

☼  uzročno značenje (Neću da idem u školu iz principa).

☼  značenje cilja (Vitamine pijemo radi zdravlja).

☼  načinsko značenje (Pevao je iz sveg glasa).

 SLUŽBA GENITIVA U REČENICI

Najznačajnije službe genitiva u rečenici su:

☼  nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).

☼  pravi objekat (Pio je čaja).

☼  logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).

☼  priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).

Pravi objekat može stajati u deonom genitivu samo uz prelazne glagole. U tom slučaju se može zameniti objektom u akuzativu bez predloga.

Popij jogurta! (pravi objekat u genitivu)

Popij jogurt! (pravi objekat u akuzativu)

Logički subjekat može stajati u genitivu, ali onda ne označava nosioca stanja, već pojam čije se postojanje tvrdi ili poriče. Tvrđenje odnosno poricanje kazuje se glagolom IMATI u prezentu, a u ostalim oblicima glagolom BITI.

Nije bilo nikog kod kuće. (logički subjekat u genitivu)

U okviru imeničke sintagme genitiv ima službu atributa (majica bez rukava, ikoneranog perioda,  devojka crne kose, bluza neobične boje).

 PREDLOZI KOJI DOLAZE UZ GENITIV

od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, van, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre uoči, posle, nakon, za, tokom, dno (podno, nadno, odno), vrh (povrh, navrh, uvrh, zavrh), čelo, nakraj,  krajem, potkraj, sred (nasred, posred, usred), oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, mesto (umesto, namesto), uime, putem, (s) pomoću, posredstvom, između, (na)spram, put, protiv, nasuprot, usuprot, usprkos, zbog, usled, radi (zaradi, poradi), glede, prilikom, povodom




 DATIV- ZNAČENJA

Dativ je zavisan padež koji najčešće označava namenu (kome ili čemu je nešto namenjeno) ili usmerenost (pojam u pravcu kojeg se neko ili nešto kreće). Dobijamo ga na pitanje KOME? ili ČEMU?. Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih.

DATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼  značenje namene -  imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma 
     
u dativu označavaju pojam kojem je nešto namenjeno. (Dao sam drugu
     svesku. 
Poštar je uručio Jeleni pismo. Baka mi je isplela džemper.)

☼  usmenrenosti  imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u  
     dativu označavaju da je nešto usmereno k  tom pojmu. (Njihov rad bio

     je okrenut  pravom cilju. Žustro su se uputili izlazu)
☼  nosioca stanja imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
     dativu  obeležavaju  pojam  kojem  je  pripisano  neko  svojstvo, stanje,
     raspoloženje i slično. (
Aninom bratu se spava. Jedu mi se kolači.)

☼  pripadnosti - imenička  zamenica u dativu označava da nešto pripada
     toj osobi. (Kosa 
joj je kovrdžava. Gde mi je olovka?

DATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼ značenje usmerenosti (Uputili smo se ka školi) i

☼  dopusno značenje (Uprkos velikoj vrućini, završili smo meč).

Predlozi koji dolaze uz dativ: k, ka, prema, uprkos, nasuprot

Glagoli uz koje se skoro uvek upotrebaljava dativ:

činiti se, gaditi se, smučiti se, nedostajati, pomagati, prijati. goditi, sviđati se, svideti se, dopadati se, verovati, obećavati, čestitati, radovati se

 SLUŽBA DATIVA U REČENICI

Najznačajnije službe dativa u rečenici su:

☼  nepravi objekat (Narugasmo se Milanu zbog njegovog ponašanja).

☼  logički subjekat (Večeras im je trening).

☼  priloške odredbe (Ivan uvek žuri kući).

 POGREŠNA UPOTREBA DATIVA

Često se u govoru uz glagole mirovanja koristi dativ, što je pogrešno. Umesto dativa potrebno je u tom slučaju koristiti genitiv.

Nepravilno :                                                                Pravilno

Danas sam ceo dan kući.                                      Danas sam ceo dan kod kuće.
Hoćeš li biti kući danas?                                        Hoćeš li biti kod kuće danas?
Uradite domaći kući.                                               Uradite domaći kod kuće?
Milan nije kući.                                                          Milan nije kod kuće

PAŽNJA!

Uz glagole kretanja koristi se dativ cilja: Ići kući, 
Uz glagole mirovanja koristi genitiv mesta: Biti kod kuće.




 AKUZATIV- ZNAČENJA

Akuzativ je zavisan padež koji najčešće označava pojam koji trpi radnju.  Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ŠTA?. Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih.

AKUZATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼ značenje trpioca radnje -  imenica, imenička zamenica ili imenička
    sintagma u akuzativu označavaju trpioca radnje koja je izražena 
     predikatom.  (Sagradil smo 
novu kuću).

☼ značenje nosioca stanja  - imenica, imenička zamenica ili imenička 
     
sintagma u  akuzativu označavaju pojam kojem je pripisano neko
     svojstvo, stanje, 
raspoloženje i sl. ( Da li Miloša boli zub?)

☼  značenje vremena - imenička sintagma u  akuzativu označava kad se
     nešto zbiva ili koliko dugo se nešto zbiva (
Jedno veče izašli smo skupa.)

AKUZATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼  značenje vremena (Mo rođendan je  u nedelju).

☼  značenje mesta (Naša škola je uz obdanište).

☼  značenje načina (Svi su govorili u jedan glas).

☼  značenje  namene (Ovo je poklon za moju drugaricu).

☼  objekatsko značenje (Ogrešio se o  istinu).

Predlozi koji dolaze uz akuzativ:  kroz, niz, uz, na, o, po, u, mimo, među, nad, pod, pred, za

Predlozi međunadpod, i pred u akuzativu označavaju gde se radnja završava. Ove predloge akuzativ deli sa instrumentalom.

       Sakrio se pod sto. (akuzativ).       Krije se pod stolom(instrumental)

Predlozi unao, i po u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja. Ove predloge akuzativ deli sa loktivom.

       Brod je uplovio u luku. (akuzativ).       Brod je u luci. (lokativ)

 SLUŽBA AKUZATIVA U REČENICI

Najznačajnije službe akuzativa u rečenici su:

☼  pravi objekat (Ana piše novu knjigu).

☼  nepravi objekat (Otimaju se o carstvo).

☼  logički subjekat (Mog druga je sramota).

☼  priloške odredbe (Sećam ga se kroz maglu).

 POGREŠNA UPOTREBA AKUZATIVA

Često se u govoru uz glagol kontaktirati upotrebljava imenica u akuzativu. Bolje bi bilo da se ovaj glagol zameni sa rečima stupiti u vezi sa ili povezati se sa, ali ako se baš želi upotrebiti glagol konraktirati onda imenica uz njega mora da bude u instrumentalu.

Nepravilno :                                                        Pravilno:

Kontaktirala sam staro društvo.                     Kontaktirala sam sa starim društvom.
Kontaktiraj ga obavezno!                                 Kontaktiraj sa njim obavezno.




 INSTRUMENTAL - ZNAČENJA

Instrumental je zavisan padež koji najčešće označava društvo ili sredstvo.  Dobijamo ga na pitanje S KIM? ili ČIME?. Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih.

INSTRUMENTAL BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼  značenje sredstva -  imenica  ili  imenička  sintagma u instrumentalu 
     označavaju  sredstvo  kojim  se  vrši  radnja. 
    (Miša je svoje slike radi 
temperama.)

☼  značenje načina  - imenica  ili  imenička  sintagma  u  instrumentalu
     obeležavaju način na koji se radnja vrši. 
     (
Jednim udarcem ubio je dve mušice.)

☼  značenje  vremena - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
      označavaju kad se nešto zbiva ili koliko se dugo zbiva.
     (
Svakim danom snega je sve manje.)

☼  značenje mesta - imenica  ili  imenička  sintagma  u  instrumentalu
      označavaju mesto vršenja radnje 
      (Prošetali smo se 
glavnom ulicom.)

☼  značenje cilja - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
     označavaju cilj zbog koji se nešto zbiva
     Otišao je u grad  
poslom).

☼  objekatsko značenje - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
      označavaju trpioca radnje. (Oni trguju 
naftom

INSTRUMENTAL SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼  značenje društva (Idem u razred  sa Veljkom).

☼  značenje mesta (Časopisi su pod krevetom)

☼  značenje načina (S nestrpljenjem  je čekao kraj meča).

☼  značenje osobine (Video sam onog čoveka s dugom bradom, ).

Predlozi koji dolaze uz instrumental: među, nad, pod, pred, s(sa), za

Glagoli koji zahtevaju instrumental: baviti se, trgovati, obilovati, vladati, upravljati...

 SLUŽBA INSTRUMENTALA U REČENICI

Najznačajnije službe instrumentala u rečenici su:

☼  nepravi objekat (Milan se bavi fudbalom).

☼  priloške odredbe (U našoj fabrici ne radi se subotom i nedeljom).

U okviru imeničke sintagme instrumental upotrebljen uz imenice ima službuatributa (devojka sa crnom kosom, prozor sa rešetkamahaljina sa dugačkimrukavima). Instrumental koji se upotrebljava uz prideve služi kao njihova doopuna (malen rastom, bogat znanjem)

 POGREŠNA UPOTREBA INSTRUMENTALA

Kada instrumental označava sredstvo, oruđe ili predmet radnje, predlog S(SA) se ne sme uz njega upotrbljvati. Kada je u pitanju izraz "pisati mali (velikim) slovima" ili "pisati s velikom (malim) slovom" oba načina su dozvoljena.

Pravilna upotreba instrumentala : voziti se autobusom, pisati olovkom,  rukovati aparatom, šutnuti loptu nogom, nacrtati rukom, seći makazama, natopiti vodom, raspolagati informacijama, ovladati gradivom, trgovati udžbenicima, ponositi se uspehom, poslužiti kolačima, služiti se kompjuterom, baviti se glumom, biti zadovoljan ocenamA.


 LOKATIV- ZNAČENJA

Lokativ je zavisan padež koji najčešće označava mesto.  Dobijamo ga na pitanjeGDE? O KOME? ili O ČEMU?. Upotrebljava se uvek sa predlozima.

LOKATIV  može imati sledeća značenja:

☼  značenje mesta -  predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
      mesto vršenja radnje. (
Knjige su  na policama.)

☼  značenje vremena  - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
     označava kad se nešto zbiva ili koliko se dugo nešto zbiva. 
     (
Školska godina se završava u junu.)

☼  značenje načina - predloško-padežna konstrukcija u lokativu obeležava
      na koji se način vrši neka radnja  (Napad su pripremali 
u tajnosti.)

☼  objekatsko značenje - predloško-padežna konstrukcija u lokativu
     označava trpioca radnje. (Razmišljali smo  
o ekskurziji.)

Predlozi koji dolaze uz lokativ: u, na, o, po, pri, prema

Predloge u, na, po, o  lokativ deli sa akuzativom.

lokativ                                            akuzativ
Polica se nalazi u zidu.              Gledam u zid
Moja knjiga je na polici.             Stavio sam knjigu na policu
Crtao je po knjizi.                        Otišao je po knjigu.  
Pričao je  o njemu                      Ogrešio se o njega.

Kada isti predlog može da ide uz dva različita padeža, tada treba voditi računa o značenju glagola.

Moji roditelji su u kući. (lokativ - označava mesto nalaženja )
Moji roditelji su ušli u kuću. (akuzativ  - označava mesto završetka radnje) 

Predlog prema lokativ deli sa dativom. Ova dva padeža imaju isti oblik reči, ali nije isto značenje glagola. Dativ se upotrebljava uz glagole kratanja, a lokativ ima statičko značenje.

Krenuo je prema vratima. (dativ)   Sve se odigrava prema dogovoru. (lokativ)

 SLUŽBA LOKATIVA U REČENICI

Najznačajnije službe lokativa u rečenici su:

☼  nepravi objekat (On uvek učestvuje u razgovoru).

☼  priloške odredbe (Moja porodica se okuplja o Đurđevdanu).

U okviru imeničke sintagme lokativ uz imenicu je u funkciji atributa (roman u nastavcima, film u boji, dokaz o krađi, čovek u crnom odelu, priča o Snežani). Uz prideve lokativ se upotrebljava kao njegova dopuna (sigurna u hodu, razvijen u ramenima, prekrasna u svom sjaju)
 

PAŽNJA!!!

Kada se u rečenici upotrebljavaju dva predloga koja zahtevaju isti padež, tada  imenicu uz koju stoje predlozi možemo upotrebiti samo jedanput. Pravilna su oba načina.

Zasadili smo jelke ispred škole i iza škole.
Zasadili smo jelke ispred i iza škole. (imenica upotrebljena samo jedanput)

Ako se u rečenici jave predlozi koji zahtevaju različite padeže imenica se mora upotrebiti dva puta ili se umesto nje upotrebi zamernica.

Sa štitom ili na štitu!            (Pravilno)
Sa štitom ili na njemu!        (Pravilno)
Sa ili na štitu!                        (Nepravilno)




 PADEŽNA SINONIMIJA

Padeži su s jedne strane morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni imenskih reči. S druge strane oni su sintaksička jedinica jer se njima reguliše sintaksička funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima znamo da je reč ne samo u odgovarajućem gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu sintaksičku funkciju.

Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško - padežne konstrukcije.  Pomoćupredloga precizno se definišu značenju  zavisnih padeža.

Pojava kada dva padeža, odnosno dve predloško-padežne konstrukcije, imaju isto ili slično značenje naziva se padežna sinonimija.  Ako se zamenom padeža urečenici ne menja sadržaj rečenice onda kažemo da su ti padeži sinonimni. 

Sinonimni predlozi

ispred kuće                   pred kućom
ispod  mosta                pod  mostom
posle  
škole                  nakon škole 
pored, kraj kapije         uz kapiju
kao 
majmun                 poput majmuna
za sat                     
        kroz sat

 SINONIMNOST PADEŽA

Autobus je stao ispred škole.(genitiv) 
Autobus je stao 
pred školom. (instrumental)

Reket mu je ispod kreveta. (genitiv)       
Reket mu je 
pod krevetom. (instrumental)

Košulja dugih rukava. (genitiv) 
Košulja 
sa dugim rukavima. (instrumental)

Posle završenog posla idemo na izlet. (genitiv)
Po završenom poslu idemo na izlet.  (lokativ)

Stajala sam pored kapije. (genitiv) 
Stajala sam 
uz kapiju.  (akuzativ)

Ovde svakog dana pada sneg.  (genitiv) 
Ovde svaki dan pada sneg.  (akuzativ)

Dao mi je čokolade. (genitiv) 
Dao mi je čokoladu. (akuzativ)

Jede spanać na silu.  (akuzativ)
Jede spanać silom.  (instrumental)

Proglasili su Mišu za pobednika(akuzativ)
Proglasili su Mišu 
pobednikom(instrumental)

On je poput mene.  (genitiv)    
On je  kao ja. (nominativ)

Comments