priroda i drustvo za 4. razred





Положај, рељеф и клима

Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.407 квадратних километара. Подељена је на пет региона (Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и западне Србије, Регион јужне и источне Србије и Регион Косово и Метохија), који обухватају Град Београд као посебну територијалну јединицу и 29 управних области.

Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Има умерено континенталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.

Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу. 

Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 км, од својих 2.857 км укупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када је отворен канал Рајна-Мајна-Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су постале много ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд - Бар.

Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва, Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији). Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко 2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама (2.656 м). 

Дужина граница Србије је 2.364,4 км (сувоземна 1.570 км, речна 751,1 км и језерска 43,3 км). На истоку Србија се граничи са Бугарском, на североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином, на југозападу са Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.











Географија Србије



Република Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и једним делом у средњој Европи (Панонској низији).[6] Главни град је Београд. Са 1.576.124 становника по попису из 2002. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Републиком Македонијом, на југозападу саАлбанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином.

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно уКраљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији,Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ постала суверена и независна држава.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија[7]. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, су 17. фебруара 2008. једнострано прогласиле независност, коју Србија не признаје.


Положај Србије         
Република Србија
Republika Srbija
Застава СрбијеГрб Србије
ЗаставаГрб



Границе

Границе Србије су укупне дужине од 2.155 km, од чега са Румунијом (476 km), Хрватском (252 km), Мађарском (151 km), Бугарском (318 km), Албанијом(222 km), Републиком Македонијом (221 km), Босном и Херцеговином (БиХ, 312 km) и Црном Гором (203 km).

[уреди]Граница са Мађарском

Граница са Мађарском је вештачка и отворена. Гранични прелази су Хоргош и Келебија.

[уреди]Граница са Румунијом

Граница са Румунијом је половична, тј. једним делом је вештачка а другим природна. Неетничка је и отворена. Прелази су Ватин и Кладово.

[уреди]Рељеф

На северу Србије се налази плодна Панонска низија. Кроз њу протичу реке Тиса и Дунав, који се среће са Савом код Београда. Једине планине у равнојВојводини су Фрушка гора (Црвени Чот 511m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m) које су почетак Карпата.

Јужно од линије Сава-Дунав се налази побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина) планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије,Црне Горе и Албаније. Планине Србије се могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28 m. Вертикална рашчлањеност рељефа у Србији износи 2626 m.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећинаЦеремошњаРисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.

[уреди]Планине

Vista-xmag.png

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорскеалбанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Највиши врхови Србије су:

ВрхВисинаПланина
Ђеравица2.656 mПроклетије
Црни Врх2.585 mШар планина
Гусам2.539 mПроклетије
Богдаш2.533 mПроклетије
Жути Камен2.522 mПроклетије
Љуботен2.498 mШар планина
Ветерник2.461 mКопривник
Црни Крш2.426 mПроклетије
Хајла2.403 mХајла

[уреди]Реке

Vista-xmag.pngЗа више информација погледајте чланак Реке у Србији
Речни сливови у Србији

Реке Србије припадају басенима ЦрногЈадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав који кроз Србију тече 588 km, од својих 2.857 km укупног тока. Дунавски басен отварањем канала Рајна-Мајна-Дунав (1992.) повезује Северно море са Црним морем.

РекаДужина у СрбијиУкупна дужина
Дунав588 km2783 km
Западна Морава308 km308 km
Јужна Морава295 km295 km
Ибар272 km272 km
Дрина220 km346 km
Сава206 km945 km
Тимок202 km202 km
Велика Морава185 km185 km
Тиса168 km966 km
Нишава151 km218 km
Тамиш118 km359 km
Бегеј75 km244 km

[уреди]Језера

ЈезероПовршина
km²
Надморска висина
m
Највећа дубина
m
Запремина воде
mil m3
Ђердапско25369,5925000
Власинско (на Власини)161 21322165
Перућачко (на Дрини)12,429070340
Газиводе11,9692,7105370
Зворничко (на Дрини)8,11402842
Златарско (на Увцу)7,288075250
Потпећко (на Лиму)7,04374043
Палићко5,61013,511
Бело4,8752,57



Национални паркови Србије





Увод

У природној баштини сваке земље национални паркови заузимају посебно место. То су подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја. Они подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

[уреди]Национални паркови у Србији

[уреди]Национални парк Фрушка гора

Овај национални парк је основан 1960. године. Међу његове највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњакаграба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 16 манастира који потичу с краја XV и почетка XVI века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српскогнарода, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.

[уреди]Национални парк Ђердап

Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне прашуме које чине орахмечја лескакопривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литицепредстављају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава станиште ретким рибамајесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вирархеолошко налазиште.

[уреди]Национални парк Тара

Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.

[уреди]Национални парк Копаоник

Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.

[уреди]Национални парк Шар-планина

Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају стаништебалканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалнимјезерима.





Хидрологија




                                                                                               





Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92.4%[9]), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара[10]. Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: Сава (206 km[8]), Тиса (168 km[8]) и Бегеј (75 km[8]), а делимично су пловне Велика Морава (3km од 185 km[8]) и Тамиш (3km од 118 km[8]). Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200km, су[8]Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 km² тј. 5.4%[9]) које теку ка Јадранском мору. Сливови река ПчињаЛепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2.2%[9])[9]. Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплаванаводњавање земљишта, пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km[8], од чега је за бродове, до 1000 t, пловно 385.9 km[8]. Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Дунав-Тиса-Дунав, према називима река које повезује.



Већина језера у Србији је полигенетског порекла[11], а највеће међу њима је Ђердапско језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²)[8], које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су[8]Власинско језеро (на рециВласини, 16 km²), Перућац (на реци Дрини, 12.4 km²) и Газиводе (на реци Ибру, површине 11.9 km²). Највеће природно језеро, је Бело језеро површине 25 km²[тражи се извор од 01. 2010.], које се налази у у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се ледничка језера, попут Ђеравичких на Проклетијама или језера наШар-планини[11], док се на крајњем северу јављају, иначе ретка[11]еолска језераПалићко (5.6 km²) и Лудошко[11]. Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна језера (РусандаЦарска бара), док су тектонска језера, која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.

Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику[12], који сачињавају три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини(64 метра[13]). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву[12], док је највеће речно острво Србије је Острво у Дунаву код Костолца[12], површине 60 km





Клима

Климатски дијаграм Београда

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранскимегејским и црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу,умерено-континентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5°C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци)[14]. Просечна годишња температура у Србији је: 10.9°C (предели испод 300 метара надморске висине), 10°C (300—500 метара), 6°C (1000—1500 метара), 3°C (изнад 1500 метара)[14]. Просечна годишња количина падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.

Најзначајнији ветрови Србије су:

  • Кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
  • Северац (хладан и сув северни ветар)
  • Моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
  • Јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
  • Југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)






Биљни и животињски свет

Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно, два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде, тресавестепски фрагменти.



Национални паркови






                                                                                



Comments