Власници сајта

  • Михајло Марјановић

O sajtu:

Zastave

Zdravlje

Definicija zdravlja:

"ZDRAVLJE JE STANJE POTPUNOG TELESNOG, DUŠEVNOG I SOCIJALNOG BLAGOSTANJA"



Vitamini

"Sve što je neophodno stvoreno je" - Filoozofski princip

    Vitamini su organske supstance koje su našem organizmu potrbne u malim količinama, ali ih on ne može sam od sebe stvoriti. Zbog toga ih moramo unositi hranom. 
    Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane, čiji nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu, iako oni ne služe ni kao materijal za gradnju ćelija ni kao energetski izvor. 
    Vitamini se javljaju u hrani u inzvanredno malim količinama, pa ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu. No svaka namirnica ne sadrži i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mešovita. Ali i uzimanje mešovite hrane može da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju hrane mogu da unište vitamine u njoj. Poznato je da se neki vitamin rastvaraju u mastima, kao vitamin A, D, E I K, dok se drugi rastvaraju u vodi, kao vitamin C, B1, B2, B6, B12, niacin, folna kiselina, biotin, pantoteinska kiselina. Jedni su otporniji prema toploti I dužem stajanju, dok se drugi u ovim uslovima uništavaju. 





































































Poreklo vitamina
 
Vitamini potiču iz biljaka, gljivica ili bakterija. U nekim slučajevima životinje mogu da ih transformišu I skladište. To se događa, na primer, sa vitaminima A I D. Biljke ih proizvode u obliku provitamina, a u jetri riba I sisara nalaze se u obliku vitamina. Biljke su ipak osnovni izvor vitamina. Ishrana zasnovana na voću, žitaricama I povrću obezbeđuje sve neophodne vitamine, bolje nego mesna.

Proteini

"Neki ljudi žive da bi jeli, ali ja jedem da bi živeo"
Sokrat, grčki filozof, V vek p.n.e

Proteini

(Belančevine)

    Oni su osnovi strukture organizma. Oni su najvažniji sastavni elementi mišića, krvi, kože i svih unutrašnjih organa. Naše kosti su takođe sačinjene od proteina kolagena, koji vezuje kalcijum i minerale. Proteini čine 17% težine našeg tela, tj 10 do 12 kilograma kod normalne odrasle osobe.
    Oni se neskladište u organizmu, za razliku od masti i ugljenih hidrata. Zbog toga ih moramo celog našeg života redovno unositi.

HEMIJSKI SASTAV

    Svaki protein se sastoji od različitog broja aminokiselina (od nekoliko do više hiljada), koje su međusobno spojene u dugom lancu. Te aminokiseline obrazovane su od atoma ugljenika, koseonika i vodonika (kao ugljeni hidrati i masti), ali sadrže i četvrti element karakterističan za proteine: azot. Priroda i karakteristike svakog proteina zavise od aminokiselina koje ga sačinjavaju, i načina na koji su povezane u lancu.

VARENJE I KORIŠĆENJE PROTEINA

    Kada stignu u želudac, na proteine počne da deluje pepsin, tj. Enzim kojikida vezu između aminokiselina. Kasnije, u tankom crevu tripsin iz pankreasa i drugi enzimi dovršavaju odvajanje svih aminokiselina u sastavu proteina. Slobodne aminokiseline apsorbuje tanko crevo. One prlaze u krvotok i odlaze u sve ćelije tela. Ćelije jetre koriste te aminokiseline da bi izgradile proteine koji pogoduju organizmu. One ih ponovo spajaju i usklađuju sa konstitucijom svakog ljudskog bića. Višak aminokiselina se pretvara u masti ili glikozu.

Nekoliko situacija u kojima se preporučuje povećanje potrošnje proteina:
·        Period rasta (deca, mladi)
·        Trudnoća i dojenje
·        Oporavak nakon infektivnih bolesti ili hiruških intervencija
·        Obilno, stalno znojenje
·        Izlaganje ekstremnim temperaturama: hladnoća ili toplota
·        Stalna napetost


Udljeni hidrat



"Ako želiš da budeš jak kao bik, hrani se njegovom hranom, ali njega nemoj pojesti"
Edvard Nelson-lekar koji živi i radi u Severnoj Americi

    Ugljeni hidrati se drugačije zovu glicidi zbog svog blagogo ukusa (grčki koren „gluco“ znači blagost). Oni su ocnovni izvor energije za sve funkcije tela i brzo stvaraju kalorije.
    Sa hemijske tačke gledišta, njihovi molekuli sastavljeni su od ugljenika, vodonika i kiseonika. Ugljeni hidrati se dele u tri grupe, u zavisnosti od veličine svojih molekula: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi. Prve dve grupe nazivamo šećeri.

HEMIJSKI SASTAV

Monosaharidi
    Oni se sastoje od jednog molekula. Organizam ih može neposredno i brzo apsorbovati. Najčešći monosaharidi su glikoza (dekstoza) i Fruktoza (lavuloza). Oba su sastavljena od istovetnih atoma, a razlikuju se samo po rasporedu atoma i molekula. Glikozu i fruktozu možemo pronaći u svem voću kao i medu.
Disaharidid
    To su ugljeni hidrati koji se sastoje iz dva molekula monosaharida. Da bi ih organizam upotrebio, moraju se razložiit na dva osnovna molekula. Tu funkciju obavljaju enzimi za vreme varenja. Najčešći disaharidi su:
·        Saharoza
·        Maltoza
·        Laktoza
Polisaharidid
    To su složeni ugljeni hidrati, čiji je molekul spoj mnogih monosaharida, uglavnom glikoze. Oni se mogu pronaći u zrnu žitarica (pšenica, pirinač, ječam, kukuruz) i u krtolama (krompir, repa). Postoje četiri vrste polisaharida ili složenih ugljenih hidrata:
·        Skrob
·        Dekstrini
·        Celuloza
·        Glikogen



Minerali


    Postoje dvadesetak različitih minerala koji ulaze u sastav našeg organizma. Oni predstavljaju 5% celokupne težine našeg organizma, tj 3,5 kg kod odrasle osobe od 70 kg. U našem organizmu, minerali se neprekidno obnavljaju. Putem mokraće, stolice, znoja i ostalih izlučevina izbacuje se oko 30 grama minerala koje obavezno treba uneti hranom. 
Najveći izvor minerala su biljke. Namirnice biljnog porekla, naročito ako su biološki ispravne, predstavljaju najvažniji izvor minerala. 

KALCIJUM

    Kalcijum je najobilniji mineral u ljudskom organizmu, čije soli obrazuju supstancu koja utiče na čvrstinu kostiju i zuba. Telo odraslog čoveka sadrži 1 kg do 1,5 kg kalcijuma čiji se najveći deo nalazi u kostima (99%) a samo mali deo (1%) u krvi i ostalim delovima organizma. Pored svog delovanja na skelet, kalcijum ima i druge važne funkcije: 
  • Učestvujue u prenošenju nervnih impulsa, posebno iz srca, obezbeđujući srčani ritam. 
  • Neophodan je za normalnu koagulaciju krvi. 
  • Reguliše ravnotežu između kiselina i baza u krvi, sprečavajući preveliku kiselost krvi. Tako neutrališe kiselinu u krvi koja je proizvod metabolizma proteina. 
    Kalcijumu je potreban vitamin D da bi bio apsorbovan i prešao u krvotok. 
    Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor kalcijuma mađu namirnicama životinjskog porekla. Susam i uljarice obezbeđuju iste ili veće količine kalcijuma od mleka, a imaju tu prednost da ne sadrže zasićene masti, ni holesterol. 
    Kalcijum u ishrani: mleko (1g na 1/4 litra), mlečni proizvodi, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, voćni sokovi (jagode), riblja krljušt, koštano brašno, dolomit, badem, jetra, šećerni sirupi.
Najviše kalcijuma se nalazi u lišću biljaka.

FOSFOR 

    Skoro sav fosfor sadržan u organizmu nalazi se u kostima i zubima, udružen sa kacijumom. 
    Količina apsorbovanog fosfora mora odgovarati količini kalcijuma. Fosfor se nalazi u dovoljnim količinama u svim namirnicama kako biljnog, tako i životinjskog porekla, njegovo unošenje ne predstavlja problem. 
    Međutim, problem je u prevelikom unošenju fosfora u odnosu na kalcijum. To se dešava u slučaju režima ishrane bogatog mesom, jer meso sadrži mnogo fosfora, a malo kalcijuma (deset puta više fosfora u svinjskom mesu). 
    Ta preterana količina fosfora u mesnom režimu ishrane sprečava iskorišćenje kalcijuma, čime se objašnjava veoma česta pojava osteoporoze kod žena koje mnogo troše meso. 
    U biljnim namirnicama, u mleku i jajima količina fosfora je u boljoj ravnoteži sa količinom kalcijuma. 
    Fosfor u ishrani: mleko, sirevi, jaja, puter od kikirikija, meso, riba (riblje ulje), koštano brašno, zrno ječma, detelina lucerka, leguminoze, mahunarke, orasi, džigerica, voćni sokovi (ribizle i maline)

GVOŽĐE 

    Organizam odraslog čoveka sadrži tri do četri grama gvožđa. To je svakako vrlo mala količina, ali ona ispunjava značajne funkcije. Veći deo gvožđa se nalazi u krvi u sastav hemoglobina, dajući mu boju i omogućavajući prenos kiseonika iz pluća u sve ćelije. 
    U organizmu gvožđe nije izolovani hemijski element, jer bi u tom slučaju bio otrov, već udružen sa proteinima, posebno sa feritinom. 
    Gvožđe se u bijkama nalazi u vidu soli koje sadrže trovalentno gvožđe dok se u namirnicama životinjskog porekla nalazi u vidu soli sa dvovalentnim gvožđem. 
    Obe vrste gvožđa se u organizmu teško apsorbuju: 10% do 20% gvožđa iz namirnica biljnog porekla i 30% gvožđa iz namirnica životinjskog porekla. 
    Gvožđe u ishrani: džigerica, meso (organi), živina, riba, mahunarke, zrnevlje, pšenične klice, ljuska od pšenice, krompir, žumance, lisnato zeleno povrće, sušeno voće, voćni sokovi (grožđani, višnjin, oskorušin i jabukov), crni šećerni sirup od melase.

JOD 

Organizmu je potreban jod da bi sintetizovao hormone koje proizvodi tiroidna žlezda. Ovi hormoni obavljaju nekoliko važnih metaboličkih procesa: 
  • Ubrzavaju sagorevanje hranjivih sastojaka koji nam obezbeđuju energiju (ugljeni hidrati, masti i proteini). 
  • Oni su neophodni za normalan razvoj nervnog sistema kod dece. 
    Našem organizmu je potrebna veoma mala količina joda, 0,14 miligrama dnevno. Voće i povrće normalno obezbeđuju dovoljnu količinu joda, ako je zemljiste na kome su gajeni bogato jodom. 
    Morska so, pored natrijumhlorida, obezbeđuje i druge mineralne soli kao što su jodna i magnezijumska so. Zbog toga je morska so kvalitetnija od kamene soli i rafinisane soli. 
    Jod u ishrani: jodirana so, crni luk, produkti mora (riba, morska trava, suve morske alge itd.), biljke koje rastu uz morsku obalu, povrće iz zemljišta bogatog jodom (gde nema guše), pečurke, jetreno ulje bakalara;

MAGNEZIJUM 

    Organizam odrasle osobe sadrži 20 do 25 grama magnezijuma. On je deo strukture naših kostiju, zajedno sa kalcijumom i fosforom, ali u znatno manjoj količini. Magnezijum je osnovni sastojak biljnog pigmenta (hlorofila), baš kao što je to i gvožđe kada je reč o hemoglobinu u krvi. 
    Magnezijum je poslednjih nekoliko godina postao važan mineral, jer je otkriveno da u mnogim fiziološkim funkcijama on ima odlučujuće uloge. Deluje kao katalizator u mnogobrojnim hemijskim reakcijama organizma prilikom sagorevanja hranjivih sastojaka i proizvodnji energije. Ima posebnu važnu funkciju u nervnom sistemu regulišući prenošenje impulsa duž perifernog nervnog sistema. 
    Uljarice, žitarice, mahunarke su najvažniji izvor magnezijuma. 
    Magnezijum u hrani: banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, koštano brašno, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke, mleko, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, šećerni sirup od melase, med.
Comments