Власници сајта

  • Михајло Марјановић

O sajtu:

Zastave

Higijena, bolesti, fizicka aktivnost

Pravilna ishrana

    Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevni unos različitih vrsta namirnica koje su pravilno balansirane. To znači da svakodnevno u naš organizam treba uneti ugljene hidrate, masti, belančevine, minerale i vitamine u optimalnom odnosu. Kao preporuka za dobru i zdravu ishranu koriste se piramide ishrane, koje predstavljaju vizuelni prikaz dobro planiranog i balansiranog obroka. Namirnice sa baze piramide treba konzumirati kao osnovne, a one sa vrha samo ponekad i u manjim količinama. Nijedna namirnica ne obezbeđuje sve hranljive materije u dovoljnoj količini. Što je veća raznovrsnost manja je verovatnoća da dođe do nedostatka ili prevelikog unosa neke od hranljivih materija. Raznovrsnost, takođe, smanjuje verovatnoću od prevelikog unosa štetnih sastojaka iz neke od namirnica. 
    Postoji pet osnovnih grupa namirnica i jedan od načina da se obezbedi raznovrsnost jeste da se za svaki dan odabere poneka namirnica iz svih pet grupa. Voće i povrće su odlični izvori vitamina, posebno A i C. Neljuštene žitarice i hleb od njih ili pahuljice obezbeđuju vitamine grupe B, gvožđe i kalorije. Meso daje proteine, masnoće, gvožđe i druge minerale, kao i neke vitamine (B1, B12 i druge). Mlečni proizvodi su glavni proizvod kalcijuma. 
A sada da se vratimo na piramidu ishrane. 
    Bazu piramide čine namirnice koje bi trebalo da budu osnovna hrana. To su žitarice, hleb, krompir, testenine, kačamak i drugi kukuruzni proizvodi. Najveći deo dnevnog unosa hrane treba da bude iz ove grupe namirnica. 
    Voće i povrće čine naredni veliki sloj na piramidi, jer su ove namirnice bogate vitaminima, mineralima, dijetnim vlaknima i antioksidansima. Svima nama je potrebno najmanje po dve vrste povrća na dan. Ako jedemo više povrća koje je žuto ili narandžasto, onda unosimo u naš organizam više vitamina A, koji poboljšava vid, čini kožu zdravom, pomaže u borbi protiv infekcija, pomaže naš rast i razvoj. U to povrće spadaju: šargarepa, bundeva, sladak krompir i drugo. Povrće kao zelene papirke i kupus je bogato vitaminom C, kao i spanać, paradajz, kelj, tikvice, repa i slično. Povrće koje sadrži i vitamin A i vitamin C je uglavnom povrće sa tamno zelenim lišćem kao što je karfiol, brokoli, sve vrste kupusa. Vitamin C pomaže našem organizmu da se izbori sa raznim infekcijama, poboljšava naše krvne sudove, pomaže u zarastanju rana, održavanju zdravih desni, zuba i kostiju. Pomenuta dijetna vlakna pomažu hrani da brže prođe kroz naše organe za varenje. Najbolji izbor vlakana daje sirovo povrće. Vlakana ima i u hlebu, i to više u crnom nego u belom. 
    Na trećem mestu u piramidi ishrane se nalazi mleko i mlečni proizvodi. Preporučuje se obrano mleko, odnosno mleko sa manjim procentom masti. Mleko sadrži dosta kalcijuma i vitamina A koji su neophodni za rast kostiju i zuba, rad mišića i nerava, a u kasnijem životnom dobu smanjuju rizik od osteoporoze. 
    Na četvrtom mestu u piramidi ishrane se nalazi meso, riba i jaja. To su osnovne gradivne materije u organizmu i važni su za rast i razvoj. 
    Vrh piramide, odnosno hrana koju bi trebalo ređe koristiti i u manjoj meri, čine masti, ulja, slatkiši, grickalice i sokovi. To su koncentrovani izvori energije i samo mala količina ovih namirnica je potrebna za balansiranu ishranu. 
    Važno je naglasiti da je za pravilnu ishranu neophodno smanjiti unos soli u organizam, pa zato treba naučiti da se uživa u ukusu hrane koja nije presoljena, prerađena, konzervirana i previše začinjena. Za pravilnu ishranu je, takođe, važno smanjiti unos šećera. Pa se tako preporučuje za dezert više svežeg voća a ograničeno korišćenje šećera, džemova, želea, sirupa, kao i izbegavanje gaziranih, zašećerenih sokova. Najzad, da bi smo se pravilno hranili, neophodno je da smanjimo unos masti, pa tako izaberimo posno meso, ribu, pasulj ili grašak kao izvore proteina, izaberimo barenu, dinstanu ili pečenu hranu umesto pržene, i, na kraju, ograničimo unos putera, majoneza, kremova, pavlake, masti i koristimo biljno ulje. 
    Na kraju, mora se naglasiti da je za zdrav život pored zdrave ishrane od ogromnog značaja i fizička aktivnost, pa se tako pored piramide ishrane, koja se u poslednje vreme prikazuje trodimenzionalno, obavezno dodaju stepenice koje simbolizuju i fizičku aktivnost.




Zdravlje usta i zuba

BOLESTI USTA I ZUBA 

    Bolesti usta i zuba spadaju među najčešća oboljenja ljudskog roda. Podeljene su u dve osnovne grupe: karijes i njegove komplikacije i oboljenja potpornog aparata zuba odnosno parodontopatije. 
    Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje dovodi do razaranja zuba. Počinje na površini i to razgradnjom gleđi, i progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale strukture zubnog tkiva. 
    Paradontopatije mogu biti zapaljenske (parodontitis), atrofične (parodontoza) i mešovite. Nastaju vrlo često kao posledica opštih poremećaja u organizmu (avitaminoza, hormonalni poremećaji, alergije, trovanje teškim metalima) ili kao posledica lokalnih uticaja(zubni kamenac, škripanje zubima i dr.). Početna faza bolesti je gingivitis (upala desni). Karakteriše je bol, crvenilo, otok i ponekad krvarenje. Oboljenje je prisutno kod 80% humane populacije, nije naročito opasno ali je lečenje neophodno. Ukoliko se ne leči bolest se širi na okolne koštane strukture pa u odmakloj fazi dolazi do razgradnje kosti, gnojnih upala, rasklimavanja zuba uz neprijatan zadah iz usta, i ispadanje zuba. 

NEGA I HIGIJENA USTA I ZUBA 


    U ustima čoveka živi više miliona bakterija. Neke su korisne i učestvuju u razgradnji, a time i u varenju hrane, koje počinje još u ustima, dok druge učestvuju u stvaranju plaka - lepljive i kisele supstance koja izaziva bolesti desni. 
    PLAK se uklanja urednim pranjem usta i zuba i korišćenjem zubnog konca. Međutim ukoliko ostane u ustima zubi će polako propadati, jer su pojava takozvanih džepova i bolesti desni neizbežne. Tokom vremena loša higijena usta i zuba dovodi do oštećenja tkiva i kostiju koji “drže zube“, pa će oni bili zdravi ili pokvareni početi da ispadaju. 
    Osobe muškog pola su naročito podložne oboljenjima desni, 34% pati od nekog oboljenja desni u starosnoj grupi 30-54 godine, dok u istoj starosnoj grupi 23% osoba ženskog pola ima navedene zdravstvene probleme. 
    Održavanjem potrebnog nivoa higijene usta i zuba, kao i postupanje u skladu sa savetima zubnog lekara pomoćiće da se sačuvaju zubi, ali i celokupno zdravlje. 
    Među pripadnicima najsiromašnijih slojeva najviše je zabeleženih slučajeva bolesti desni, što se objašnjava neredovnim odlaskom kod zubara. 
    Kako se stari tako se desni povlače i ostavljaju ogoljen koren zuba koji je tako mnogo podložniji štetnom uticaju plaka. Takođe, luči se manje pljuvačke koja igra veoma važnu ulogu u “ispiranju“ usta od plaka. 
    Genetika je i ovde veoma važna, tako da ukoliko roditelji gube zube zbog bolesti desni – dete mora biti na oprezu. 

NAVIKE I ZDRAVLJE ZUBA? 
  • Istraživanja pokazuju da upotreba duvana može biti jedan od glavnih uzroka razvoja i napredovanja bolesti desni. 
  • Nepravilna ishrana – slatkiši i napici sa dodatkom šećera podstiču razvoj plaka. 
  • Navike škrgutanja zubima i grčenja vilice dovode do raznih mehaničkih oštećenja. Oštećena gleđ, napukao ili rasklimatan zub, kao i potpuni gubitak jednog ili više zuba mogu biti rezultat ovih štetnih navika. 

NAJVAŽNIJI “KRIVCI“ ZA MRLJE NA ZUBIMA SU: 
Cigarete (duvan), 
  • Kafa,
  • Crno vino,
  • Neredovno i nepravilno pranje zuba 
SAVETUJE SE:
  • Pranje zuba 2 – 3 puta dnevno, posle svakog obroka 
  • Čišćenje zuba koncem, jednom dnevno i prema potrebi 
  • Redovne kontrole kod zubnog lekara, svakih 6 meseci.

Briga o telu-higijena

        Хигијена је наука о очувању здравља. она представља посебну грану медицине и заснива се на тековинама већег броја различитих наука. Хигијена одређује правила и поступке којима се спречавају појаве болести и побољшавају услови живота и рада и унапређује здравље људи. Обухвата више грана: лична хигијена, хигијена околине, школска хигијена, ментална хигијена итд.

Лична хигијена – обухвата хигијену тела 

    Кожа је највећи орган људског тела са површином од скоро 2 квадратна метра, а обавља много сложених и важних задатака. Основна заштита коже захтева свакодневно одржавање хигијене. То подразумева прање водом и сапуном, после чега је неопходно чистим пешкиром потпуно осушити кожу. Ово се нарочито односи на делове тела који су стално изложени спољашњим утицајум (руке итд.). Веома је значајна и правилна и разноврсна исхрана, уз умерено бављење спортом у природи. Пажљиво одабране и умерено коришћене креме штите додатно и негују кожу. Исправно и редовно прање руку је најбољи начин одржавања доброг здравља. 
    Веома значајна је и хигијена ноктију и косе. Редовно чишћење и сечење ноктију представља основну хигијену. Загађеност ваздуха негативно утиче на све делове коже, а нарочито на косу. Треба је прати редовно благим шампоном и млаком водом и редовно шишати. 
    Свакодневно туширање најбољи је начин прања јер се прљавштина одмах спира с тела, а средства за прање не делују предуго на кожу. 
    Увек треба користити свој пешкир. 
    Велики број знојних жлезда налази се на табанима и длановима. Зној који луче жлезде уз присуство бактерија може створити непријатан мирис. Зато и ноге треба прати редовно и носити удобну обућу и памучне чарапе. 
    За изглед и самопоуздање једне особе веома је важан леп осмех. Да би осмех био леп зуби морају бити здрави. Зубе треба темељно очистити дужим прањем после сваког јела а обавезно ујутро и увече. Прањем ћеш отклонити остатке хране који су после јела остали између зуба, спречићеш обољења десни и стварање каријеса. Редован одлазак код стоматолога најмање два пута годишње допринеће бољем здрављу наших зуба и општем здрављу нашег тела. 
    За глатку, меку кожу, здраве зубе, неограничену количину енергије, радостан и бистар ум свакако је важно оно што једеш и како се негујеш. 

Осам правила за здрав живот: 
  1. Храни се здраво 
  2. Не прескачи оброке 
  3. Једи смирено, жваћи дуго 
  4. Пиј воду, не пиј алкохол 
  5. Крећи се 
  6. Не пуши 
  7. Буди добро расположен 
  8. Спавај бар осам сати дневно.

Higijena stana

    U životu čeoveka stan predstavlja osnovnu potrebu, jer je on, posle ishrane, najvažniji činilac u pogledu čuvanja zdravlja. Stan je mesto za telesni i psihički odmor, oporavak i razonodu, a isto tako i za umni i manuelni rad. 
    Mnoge bolesti su posledice nezdravog stana. Stoga gradnja stanova mora da se prilagodi određenim zahtevima higijene. 
    Stan treba graditi na terenu koji ispunjava sledeće uslove: 
  • Da je suv – tj. sa niskim vodostajem podzemnih voda,
  • Da je u blizini zelenih površina, evenualno u blizini reke,
  • Da leži izvan zone dejstva industrijskih dimova, prašine, smrada, buke idr. 
  • Da ima u blizini saobraćajnicu za snabdevanje životnim namirnicama,
  • Da ima vodovod, kanalizaciju, električnu mrežu. 
    Prostorije u kojima borave ljudi moraju biti svetle i sunčane. Ovo povoljno deluje na čitav organizam a osim toga sunčevi zraci imaju dezinfekcionu moć koja uništava neke bakterije ili sprečava njihovo razmnožavanje. Temperatura vazduha treba da bude između 16° i 20°C i da se ukućani prijatno osećaju. Često provetravanje obezbeđuje čist i svež vazduh u prostorijama. Da bi se prostorije dobro provetrile prozor treba da ostane otvoren najmanje 10-20 minuta. Svako održavanje higijene poda, zidova i nameštaja doprinosi boljem očuvanju zdravlja. Posebno treba obratiti pažnju na prostorije i posude u kojima se odlaže i priprema hrana, kao i na prostorije u kojima se održava lična higijena. 
    Podovi treba da budu od toplog materijala, jer hladni podovi oduzimaju telu preko stopala znatne količine toplote. 
    Stambeni prostor treba biti zaštićen od vlage. Nameštaj u stanu ima veću higijensku ulogu nego što se to obično misli. Ne sme da predstavlja rezervoar prašine, insekata i bakterija. Otpadi od hrane treba redovno iznositi, sortirati i ako je moguće reciklirati. Posude za đubre treba uvek da budu zatvorene jer se na taj način sprečava pristup muvama i domaćim životinjama koje raznose nečistoću i time povećavaju opasnost od zaraze.

Fizička aktivnost

У школској пракси и свакодневној комуникацији, најчешће се срећу следећи термини који суштински одражавају предметну основу теорије и методике физичког васпитања (Ацковић,М.1982, стр 155, 156).

Култура је комплексан појам и у најширем смислу подразумева стваралачку делатност људи одређену друштвено-економским условима. Нема друштва без културе и егзистенције културе без друштва.

Физичка култура у ширем смислу обухвата свеукупност достигнућа друштва у изграђивању и рационалном коришћењу средстава и метода усмерених ка физичком усавршавању човека. У нашој пракси је физичка култура прихваћена као основни појам друштвене теорије и праксе која се бави проблематиком вежбања и кретања људи.

Васпитање у  суштини зависи од производних снага и односа, културних достигнућа и рада који је природни услов људског живота. С променама и развитком друштва мења се и карактер физичког васпитања и оно зависи од објективних прилика друштвеног развитка.

Разликујемо васпитање у општем и ужем смислу. Васпитање у општем смислу подразумева целокупност васпитних утицаја, који су усмерени на формирање одређене личности. Васпитање у ужем смислу подразумева васпитање одређених способности (умних, физичких, моралних и естетских итд.).

Физичко васпитање је педагошки процес изграђивања и обликовања целовите личности применом одговарајућих кретних активности. То је смишљен и трајан процес којим се систематски делује на развој и одржавање физичких и функционалних способности, а преко њих посредно се развијају остала својства, особине и способности, бделује се на развој личности у целини.

Физичко образовање је саставни део процеса физичког васпитања, који је управљен на стицање и усавршавање моторних умења, вештина, навика и теоретских знања, како би човек знао, зашто, када и  како да их примени у свакодневном животу.

Физичка (телесна) вежба је моторна активност којом се изазивају позитивне промене човекових способности од почетног-иницијалног до жељеног-финалног стања. Она је основно средство физичког васпитања ученика чији је циљ првенствено достизање оптималног нивоа моторичких способности (биолошки циљ) и стицање моторичке информисаности формирањем и усавршавањем кретних умења и навика (педагошки циљ).

Физичко вежбање је активност у којој се свесно и са унапред постављеним циљем примењују физичке вежбе чијим понављањем тежимо да што потпуније развијамо и усавршавамо моторне навике, вештине и на тај начин изазовемо позитивне промене човекових способности од датог почетног до жељеног стања.

Моторичко умење је вежбањем стечена способност да се изведе нека моторичка активност.

Моторичка навика је аутоматизовано извођење покрета или низа одређених покрета без потребе за већом свесном контролом.

Моторичка вештина је способност тачног, брзог и рационалног извођења моторичких задатака.

Моторичке способности представљају скуп природних и стечених способности које омогућавају успешно вршење моторних активности. Основне моторичке способности су: брзина, издржљивост, снага, координација, прецизност, равнотежа и окретност. За њихову процену користе се моторички тестови.

Морфолошке карактеристике представљају део антрополошких обележја одговорних за динамику раста и развоја и карактеристика грађе. Ту се убрајају раст костију у дужину и ширину, мишићна маса и поткожно масно ткиво. Морфолошке карактеристике су под великим утицајем генетских фактора.

Функционалне способности подразумевају способност адаптације органских система, посебно кардиоваскуларног и респираторног, на повећане захтеве рада и  утицаја спољашње средине. Правилан избор вежби, оптималан интензитет и дужина њиховог трајања важан су предуслов за одржавање функционалних способности.

Игра је најстарији облик људске активности. Она је слободна и спонтано изабрана активност, а карактерише је разноврсност кретања и задовољство учествовања и самопотврђивања у њој.

Спорт је делатност која оспособљава човека за максимална достигнућа у некој дисциплини и карактерише се оплемењеном борбом и такмичењем са собом и са противником а све је усмерено ка постизању најбољих резултата.

Кинезитерапија (лечење помоћу покрета) има задатак да применом физичких вежби  после болести, повреда, једностраног рада, успостави нормално функционисање организма или  да спречи даље напредовање нежељених појава. Обухвата корективну, терапеутску и ортопедску гимнастику.

Корективна гимнастика од посебног је значајна за школску омладину јер савремени услови живота и недовољно кретања, доприносе сталном порасту броја  ученика нарушеног здравља, посебно у школама где се настава физичког васпитања не одвија систематски. Корективно вежбање организује се у оквиру редовних часова и у оквиру ванчасовних активности. Програм корективног вежбања утврђују наставник и лекар специјалиста водећи рачуна о здравственом стању и потребама ученика.

Метод је „системски начин бављења чињеницама и појмовима“ који нам пружа  информације како ћемо реализовати задатке у настави физичког васпитања.

Методски поступак је начин прилажења и поступања код решавања конкретног задатка. Он мора бити унапред осмишљен, испланиран и  врло рационалан.

Активности у природи обухватају следеће програмске садржаје: излет и крос, пливање, скијање, вожња котураљки и бицикла,клизање итд.

Излет представља организован групни одлазак и боравак ученика у природи с унапред одређеним циљем. Школа организује излете са пешачењем два пута у току школске године.

Крос је специфичан облик трчања у природним условима, и има велики утицај на очување и унапређење здравља и развој физичких способности ученика. Школа организује крос у току јесени и пролећа.

Логоровање- таборовање представља организовани групни боравак у природи, најчешће лети, са унапред одређеном сврхом, припремљеним програмом  и начином организовања живота.

Рекреација је активност која се одвија у слободно време, по властитом избору. Доприноси развоју човекове личности, задовољењу његових потреба, подизању расположења и психичком растерећењу“ (Вујаклија, М.2004, стр.765).

Гимнастика подразумева  рационалну кретну делатност којом се пре свега утиче на правилан раст и развој, побољшање функција унутрашњих органа, обликовање апарата за кретање и обликовања покрета и кретања (Милановић, Љ.“2008, стр.21).

„Полигон" је сукцесивно извођење одређеног броја вежби, при чему се савладавају природне или вештачке препреке које се налазе на отвореном или затвореном простору у што краћем времену“ (Финдак, В.1999,стр.89).

„Час физичког васпитања" је основни, најчешће примењивани и обавезни организациони облик образовно васпитног рада у настави физичког васпитања, који утврђује наставни план и програм“ (Крагујевић, Г.2005,стр.142).

Коедукација означава облик организације наставног рада у коме дечаци и девојчице истовремено учествују“ (Крагујевић, Г.2005,стр.141).

„Допунска вежба" је организациони облик рада у коме ученик, после извођења основне вежбе, индивидуално изводи једну или више допунских вежби“ (Вишњић, Д. 2005, стр.369).


Pešačenje


    Pešačenje je prvi i osnovni vid kopnenog saobraćaja, koji postoji od kada i čovek. Zasniva se na korišćenju isključive snage ljudskih mišića kako za prost transport sa jednom na drugo mesto, tako i za prenos robe iz jedne u drugu tačku. Sve do pojave prvih vozila bio je jedini vid transporta. 
    Samo kretanje čoveka može se podeliti na: hodanje, trčanje i plivanje. 
    Ukoliko se nikada ranije niste bavili sportom ili ste napravili dugu pauzu u vežbanju probajte hodanje kao vid rekreacije pogodan za početnike. 
    Osobe koje često uživaju u šetnjama žive duže, a blagotvoran uticaj zabeležen je i kada su u pitanju mentalno zdravlje i raspoloženje. Brojne naučne studije pokazale su da ovakav vid rekreacije smanjuje rizik od pojave srčanog i moždanog udara, dijabetesa, ali i raka.     Lagano pešačenje ili uspon brzim korakom doprineće boljem zdravlju  
    Žene koje pešače najmanje dva sata sedmično ili hodaju brzim ritmom mogu znatno da smanje opasnost od moždanog udara, pokazali su rezultati novog francuskog istraživanja. Pešačenje može da smanji opasnost od šloga u proseku za 30 odsto, zaključio je tim kojim je rukovodio naučnik Džejkob R. Satelmer. 
    Rezultati istraživanja, sprovedenog na oko 40.000 žena starosti u proseku 54 godine, pokazali su da su one koje su hodale brzinom od pet kilometara na čas smanjile opasnost od moždanog udara za 37 odsto. 
    Fizičke aktivnosti, među kojima je i redovno pešačenje, neophodne su radi smanjenja opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja, kao što je moždani udar. 
    Stručnjaci ističu da su osobe koje praktikuju odlazak u rekreativne šetnje manje izložene i riziku od infarkta.  
    Rezultati više studija potvrdili su da je među ljubiteljima pešačenja manje obolelih od raka dojke, ali i drugih vrsta kancera. 
    Lekari preporučuju šetnju u prirodi kao deo preventive mnogih bolesti 
    Zaključak studije objavljene u maju 2008. godine, je da umerena fizička aktivnost mladih žena može smanjiti rizik od pojave raka dojke pre menopauze, ali i drugih vrsta raka. 
    Stručnjaci su uvereni da blagotvorne efekte šetnja ima i na raspoloženje, pa i mentalno zdravlje. 
    Šetnja nas može učiniti srećnim i zaštititi od svakodnevnog stresa zahvaljujući blagom ubrzanju dotoka krvi u mozak, objašnjavaju lekari. 
    Pešačenje je oblik fizičke aktivnosti koja se zasniva na hodanju u prirodi po raznim putevima ili stazama ali i van obeleženih putanja. Pešačenje nam je zapisano u genima. Kao oblik sportske rekreacije, brzo ili sportsko pešačenje može nam omogućiti da, bez obzira na dob i na to da li se ili ne bavimo sportom, postignemo i održimo zavidnu telesnu i psihičku kondiciju. Redovno pešačenje utiče pozitivno na zdravlje i dobro raspoloženje, jer povećava kapacitet pluća i protok kiseonika organizmom. Takođe povećava srčani kapacitet i stabilizuje krvni pritisak, povećava mišićnu masu, jačinu, izdržljivost i pokretljivost mišićnog tkiva, relaksira, opušta, štiti od pogubnog delovanja svakodnevnoga stresa i čini čoveka zadovoljnijim. Kako pešačenje znatno manje opterećuje organizam, a posebno zglobove, od trčanja, ono predstavlja idealan oblik sportske rekreacije ne samo za osobe srednje i starije dobi već i poseban oblik rehabilitacije obolelih od kardiovaskularnih i lokomotornih bolesti. 

    Rizici kod pešačenja su: 
  • Sunčanica - Neophodno je nositi šešir ili kapu, obući laganu odeću. 
  • Dehidracija - Obezbediti dovoljno vode za piće i saznati za moguće izvore pitke vode u području. 
  • Visinska bolest - Kako organizam mora da se aklimatizira na veću nadmorsku visinu tj. sniženi atmosferski pritisak, postoje osobe koje mogu osetiti blagi oblik glavobolje, tahikardiju, vrtoglavicu, otežano disanje, mučninu (izazvane sniženom koncentracijom kiseonika u udahnutom vazduhu - hipoksija). U tom slučaju je potrebno spustiti se na nižu nadmorsku visinu i piti dosta vode ili bezalkoholnog pića. 
  • Udar groma - U slučaju nevremena munje predstavljaju ozbiljnu opasnost. Potrebno je izbegavati otvoreni prostor, vrhove planine ili brda, ne sakrivati se ispod drveća a i hodanje pored pruge može takođe biti opasno. Potrebno je potražiti zaklon u pećini ili u skloništu ako ih ima, ako ne u najnižem delu šume. 
  • Poplave- Izbegavati vodene tokove zbog mogućih iznenadnih poplava izazvanim otvaranjem brana ili planinskim kišama. 
  • Otrovnice i ostale životinje - Izbegavati pretraživanje golim rukama ili nogama u zonama sa visokom travom ili ispod kamenja. Mnoge druge životinje takođe mogu biti opasne. 

Trčanje

    Sva atletska vežbanja dele se na pet celina: hodanje, trčanje, bacanje, skokovi i višeboj. U svakoj celini izdvajaju se podvrste: varijanta za muškarce i žene.

Hodanje i trčanje predstavljaju prirodnu sposobnost kretanja čoveka. 
Za vreme hodanja i trčanja u dinamiku rada uključuju se skoro svi mišići tela, zahvaljujući tome povećava se rad kardio-vaskularnog, disajnog i drugih sistemaPomoću hodanja i različitih oblika trčanja može se postepeno povećavati fizičko naprezanje. Hodanje i trčanje utiče na formiranje, razvijanje i usavršavanje kvalitetnih pokreta i navika, neophodnih za teške poslove čoveka: izdržljivost, brzina, snaga i drugo. Hodanje, a posebno trčanje kao oblici treniranja pomažu povećavanju dostignuća kod svih vidova sporta. 

    Trčanje zauzima centralno mesto i atletici. To objašnjavamo time što je trčanje sastavni deo skokova i bacanja. 

U atletici postoje četiri vrste trčanja; 

1. Ravno trčanje odvija se po ravnoj stazi (po krugu) na opredeljenu distancu (kratku, srednju, dužu) ili na vreme. 
2. Trčanje preko prepona odvija se po ravnoj stazi stadiona (po krugu) na opredeljenu distancu od 60 do 400 metara i na 1500 do 3000 metara, pod nazivom stipl. 
3. Štafetno trčanje se odvija po ravnoj stazi stadiona (po krugu)
4. Trčanje na dugim prugama-maratonsko trčanje odvija se van stadiona po asfaltnoj podlozi. 

    Trčanje je prirodni oblik kretanja cikličnog karaktera. Ima veliki značaj za razvoj motoričkih i funkcionalnih karakteristika čoveka, a naročito efikasno utiče na razvoj određenih grupa mišića, kardio-vaskularnog, respiratornog i endokrinog sistema, pa je nezamenjivo sredstvo u opštoj pripremi u većini sportova

Sida

O infekciji HIV i AIDS-u 

    Infekcija HIV (virus humane imunodeficijencije) je neizlečivo oboljenje. Obolele osobe u početku nemajunikakve tegobe i godinama mogu da se osećaju poptuno zdravim. Bolest vremenom napreduje, jer HIV napada i oštećuje odbrambeni sistem organizma. U početku kod zaražene osobe može da postoji blago uvećanje limfnih žlezda, ponekad praćeno groznicom, malaksalošću, promenama na koži, glavoboljom i bolovima u zglobovima. Kada je odbrambeni sistem oštećen u znatnoj meri, inficirana osoba postaje neotporna na uzročnike koji kod zdravih osoba ne mogu da izazovu oboljenje, sklona je tuberkulozi i razvoju niza tumora. To je znak da osoba boluje od AIDS-a, koji predstavlja unapredovali stadijum infekcije HIV. 
    Infekcija HIV-om može da se prenese: 
1.putem seksualnog odnosa 
2.krvlju i krvnim produktima (korišćenje špriceva i igle, transfuzija krvi) 
3.tokom trudnoće, porodjaja i dojenjem 
    Česta promena partnera, nekoričćenje ili povremeno koričćenje kondoma, upotreba alkohola i narkotika, seksualna iskustva na žurkama povećavaju rizik za seksualnu transmisiju infekcije HIV. 
Prenošenje HIV-a putem krvi se najčešće dešava kod osoba koji su intravenski uživaoci narkotika. 
Infekcija Hiv može da se tokom trudnoće prenese sa obolele majke na novorođenče. Postoje načini da se rizik za infekciju ploda znatno umanji, pa je zato neophodno da se trudnice sa infekcijom HIV od početka trudnoće redovno kontrolišu.
    Veoma je važno da se osoba koja sumnja da je inficirana HIV-om odmah obrati lekaru. Postoje lekovi koji mogu da uspore razvoj bolesti. Ranim otkrivanjem osoba sa infekcijom HIV sprečiće se prenošenje ove bolesti na druge, zdrave osobe. 
    Infekcija Hiv se otkriva pregledom krvi i ispitivanjem prisustva antitela protiv ovog virusa. Da bi ovi testovi potvrdili bolest, potrebno je da od početka infekcije prođe najmanje tri meseca. 
Infekcija HIV se, međutim, ne prenosi: rukovanjem, grljenjem, poljubcem, priborom za jelo, boravkom u istoj prostoriji, korišćenjem zajedničkog toaleta, kupanjem u bazenu, lizanjem sladoleda inficirane osobe. Zato se ne treba bojati druženja sa obolelim osobama. Prisustvo drugova i drugarica može im značiti podršku i olakšanje, a niko time neće biti ugrožen. 
    Od infekcije HIV štite: 
1.odlaganje početka seksualne aktivnosti do dostizanja potpune zrelosti 
2.seksualni odnosi samo u dugim, stabilnim vezama 
3.korišćenjem kondoma pri svakom seksualnom odnosu 
4.izbegavanje alkohola i droge-oni narušavaju zdravlje, umanjuju budnost, a ni na koji način ne pomažu mladoj osobi.


Razvoj adolescenata od 11 do 14 godina

Godine rane adolescencije

11 godina

12 godina

13 godina

14 godina

 

 

Fizički razvoj


Prvi znakovi puberteta 
Puni energije 
Vrlo aktivni skloni prehladama

Pubertet. 
Puni energije ali im je potreban odmor. Vrlo aktivni Ishrana vrlo važan factor. Početak burnog rasta. 
Sport im je veoma važan.

Puni energije. Problemi sa kožom. Higijena postaje ključna tema. Devojčice su već dostigle prosečnu visinu a dečaci mutiraju.

Puni energije 
Vrlo aktivni i neprekidno jedu. Devojčice skoro potpuno razvijene a kod dečaka razvoj i dalje traje. U školi im je potrebno što više fizičkog opuštanja i kratkih pauzi. Bučni su pa ne treba očekivati stalnu tišinu u učionici.

 

 

Intelektualni saznajni razvoj


Vole nove zadatke. 
Imaju sposobnost apstraktnog mišljenja. 
Bave se naučnim istraživanjima, 
raspravama kojima pokazuju sposobnosti zaključivanja. Dobro uče u grupama. Zanimaju ih strani jezici i muzika.

Razumniji su i tolerantniji, strpljiviji I precizniji. Nesputani su i puni entuzijazma. 
Saosećaju sa drugima. 
Naizgled su samouvereni. 
Žele da budu informisani u vezi sa problemima s drogom, alkoholom, 
seksom, sidom, nasiljem.

Apstraktno mišljenje i „formalne operacije” postaju funkcionalne kod nekih trinaestogodišnjaka. Nemaju volju da se prihvate velikih saznajnih poduhvata. Privlači ih izazivanje društvenih I intelektualnih autoriteta. 
Dugotrajni rad i čitanje mogu da izazovu glavobolju i zamor.

Poimaju uzročno-posledične veze. Dobro uče u grupama. Zanimaju ih: tehnologija i principi funkcionisanja naprava, debate sa vršnjacima, aktuelne teme u svetu, znanja iz psihologije („Ko sam ja?”), manuelne, muzičke i umetničke veštine.Lako zapadaju u dosadu

 

 

Ja I ostatak sveta


Ćudljivi su i osetljivi. 
Obožavaju da se svađaju. 
Teško donose odluke. 
Brzo sklapaju i rasturaju prijateljstva. 
U školi vole da testiraju granice i pravila. 
Devojčice prave klanove

U stalnom su ratu sa autoritetima. Škola i nastavnici su im dosadni. 
Vole da organizuju i planiraju proslave, takmičenja i sl. Manifestacije i da podučavaju decu fizičkim veštinama.

Vole da se osamljuju. 
Često su na ivici provale besa. Kada su zli znači da su uplašeni. Najviše vremena troše na telefonske razgovore, kompjuter, video igre I druge elektronske zabave. U školi očajnički traže pomoć od nastavnika jer postaju osetljivi kada su u pitanju školske obaveze.

   Vole da budu veoma zaposleni. Suprotstavljaju se autoritetima i roditeljima. Menjaju raspoloženje.U školi se žale na obimnost domaćih zadataka, kažu da su im zadaci dosadni I često se prave „blesavi”. Vole školske igranke, sportske događaje, društvenokorisne poslove.

 

 

Slika o telu


Početak fizičkih promena kod devojčica. 
Još uvek nisu zaokupljeni izgledom.

Sve češće brinu o svom izgledu, nose 
markiranu odeću i obuću.

Ogledalo im je najbolji prijatelj ali I najgori neprijatelj. 
Najvažniji im je lični fizički izgled 
dok zanemaruju higijenu sredine.

Zaokupljeni fizičkim promenama i izgledom. 
Upoređuju svoj izgled sa izgledom vršnjaka. 
Obožavaju ogledalo.

 

 

Vršnjaci


Formiraju zatvorene grupe. Dečaci vole da igraju fudbal sa drugim dečacima. 
U školi dobro uče u grupama.

Vršnjaci su im najbitniji. 
Škola im postaje omiljeno mesto okupljanja. Žele da pomognu vršnjacima u učenju.

Intenzivno se druže sa vršnjacima. Grube igre i neslane šale i dalje zaokupljuju dečake. 
Dečaci se drže čvrstih grupa a devojčice traže starije mladiće.

Škola je njihov svet. Intenzivno se druže sa vršnjacima istog 
pola a stupaju u kontakt sa suprotnim polom u okviru grupe. Najbolje uče i rade sa grupom vršnjaka.

 

 

Ko sam ja ?


Prate fizičke promene na sebi i svojim vršnjacima a dečaci se pitaju kada će I oni da počnu da se menjaju fizički.

Počinju da tragaju za identitetom. 
Pokušavaju da pronađu sebe u jaknama i cipelama određene marke, u frizuri, muzici, filmovima, timovima itd.

Nastavlja se potraga za identitetom. 
Žele da ih odrasli istovremeno I primete i ostave na miru. 
Soba je prostor koji ih definiše.

Uspostavljaju identitet odrasle osobe. Sanjare i osamljuju se. Često menjaju mišljenje po pitanju profesionalne orijentacije. Smatraju da ih niko ne razume i da već sve znaju.

 

 

Čitanje


Vole da čitaju popularne knjige, naročito biografije. Devojčice vole da pomažu deci iz 
nižih razreda.

Vole književnost I teme iz savremenog života I pitanja pravde. Čitaju novine, časopise, grafikone. 
Omiljene sui m knjige u nastavcima. Koriste usluge biblioteke.

Vole književnost i iliteraturu koje se odnose na društvena pitanja. 
Usredsređeni su na proširenje sopstvenog rečnika.

Putem tema iz književnosti tragaju za identitetom. 
Počinju da koriste navedene izvore. Nastavljaju da proširuju rečnik i shvataju da jezik mogu da koriste na različite načine.

 

 

Pisanje


Rukopis počinje da dobija izgled ru-kopija odraslih. 
Pišu stihove i crtaju stripove.

Vole da pišu o temema iz svakodnev-nog života, o pitanjima koja se bave pravdom, o svetskim problemima. 
Lakše ispravljaju napisano.

Sposobni su da pažljivo isprave 
sopstveni tekst i uvide razlike između konstruktivne kritike i kriticizma. 
Imaju sposobnost konciznog izlaganja.

Izražavaju se birajući različite žanrove I razvijaju svoj stil. 
Najradije pišu pripreme za rasprave I diskusije u kojima će braniti svoje mišljenje. 
Vode lični dnevnik.

 

 

Svet oko mene


Vole igre, istoriju, prirodu, posmatranje i merenja.

Vole politiku, aktuelne događaje, društvenokoristan rad, istoriju, eksperimente I svet pod mikroskopom. 
Obožavaju sport i takmičenja

Zanimaju ih prirodna bogatstva I kako ih sačuvati, ekologija, istorija društvenih sukoba, biografije istorijskih ličnosti, proučavanje sastava vode, vazduha i zemljišta.

Zanimaju ih aktuelni svetski sukobi, druge zemlje i narodi, ekologija, osnovni 
fizički i biološki principi.

 

 

Matematika


Rešavaju složene tekstualne zadatke. Češće koriste digitron ili kompjuter ali brzo i tačno računaju.

Koriste matematiku u prirodnim naukama. Proširuju znanje koje se odnosi na računanje sa decimalnim brojevima, 
razlomcima I procentima.

 


Razvijaju geometrijski rečnik. Upotrebljavaju geometrijski pribor I druga pomagala za konstrukcije i razumevanje prostora.

Znaju sve računske operacije 
Čitaju i koriste grafikone kada su prikazani kao „pite” ili stubići. Rešavaju jednačine s jednom nepoznatom. 
Ispituju funkcije-međusobne zavisnosti.

 





Licna higijena


Objedinjuje osnovna pravila i norme koje se odnose na:

 

 


 očuvanje zdravlja, 
 harmoničan psihofizički razvoj, 
 postojanost prema uticajima različitih činilaca spoljašnje sredine i 
 poboljšanje radne sposobnosti. 
Uravnotežen higijenski režim rada, odmora, ishrane, sna, slobodnih aktivnosti je veoma važan za unapređenje i očuvanje zdravlja. Formiranje pozitivnih higijenskih navika u najranijem periodu i sprovođenje dobre higijenske prakse od presudnog su značaja za zdravlje i prevenciju bolesti.

 

Šta je sve lična higijena?


• Higijena tijela i ruku (pranje ruku, kupanje, tuširanje, umivanje, pranje kose, pranje nogu, higijena tjelesnih otvora – očiju, ušiju, usta i zuba, genitalija...),
• higijena ishrane,
• fizička aktivnost,
• higijena sna i odmora, 
• mentalna higijena,
• higijena odjeće i obuće,
• kozmetička sredstva,
• higijena u domaćinstvu,
• higijenski režim tokom boravka u kolektivu,
• higijenski režim nastave...

 

Higijena kože je neophodna mjera održavanja i unapređenja zdravlja, jer koža predstavlja važan zaštitni organ čija površina kod odrasle osobe iznosi oko dva kvadratna metra. Koža štiti organizam od mehaničkih, termičkih i hemijskih uticaja, od prodiranja mikrobioloških agenasa, kao i od naglih promjena mikroklimatskih uslova spoljašnje sredine. Preko brojnih receptora, smještenih na površini kože, primamo različite signale koji nam služe za orijentaciju. Preko kože se vrši i razmjena materija. Čistoća kože utiče na disanje, termoregulaciju, imuni sistem, stvaranje pigmentacije, stvaranje vitamina D, kao i na održavanje elektrolitnog balansa organizma.

 

Pri pojavi nečistoće sve navedene funkcije kože su suprimirane (otežane), dolazi do zatvaranja kožnih pora raspadnim produktima, djelovima sljuštenog epitela, znojem, sekretom lojnih žlijezda, raznim bakterijama i gljivicama, uz razvijanje neprijatnih mirisa. Sve to dovodi do iritacije, dermatitisa, folikulitisa i drugih kožnih promjena.

 

Lična higijena kože se najbolje održava vodom i sredstvima za pranje. Može se sprovoditi pranjem, umivanjem, kupanjem u kadi ili tuširanjem. Kupanje u kadi ima veći epidemiološki rizik i potrebna količina vode je značajno veća, a tuširanje je prihvatljiviji način održavanja lične higijene tijela. Održavanje lične higijene tuširanjem je optimalni način uklanjanja površinskih nečistoća i mikroorganizama. Tečni mlaz djeluje okrepljujuće na cijeli organizam, a posebno na kardiovaskularni, nervni i disajni sistem. Kupanje u toploj vodi je higijenski najprihvatljivije i najdjelotvornije. Pranje sunđerom treba izbjegavati jer on postaje rezervoar mikroorganizama. Nakon završenog pranja tijelo treba dobro istrljati frotirom, što povoljno deluje na cirkulaciju.

 


Sapun je neophodno higijensko sredstvo koje stvaranjem suspenzije ili emulzije otklanja i nečistoće koje se ne rastvaraju u vodi. Važno je napomenuti da je značajan izbor sredstava za pranje, tj. njegova pH vrijednost. Sapun male pH vrijednosti iritira kožu, a moguće su alergijske reakcije. Najbolje je koristiti neutralan sapun ili onaj slabo kisele reakciije pH 5, 5-6, dok se bazni ne preporučuju. Higijenu kože bi bilo preporučljivo sprovoditi svakodnevno, uveče, prije spavanja i prije jela.

 

 

 

Pirsing (engleski: piercing) je postupak bušenja kože radi ugrađivanja predmeta od metala. Pored tetoviranja, danas popularan modni detalj. Pirsing kao moda, prije svega kod mladih, se pojavio kod nas i na zapadu u nekoliko poslednjih godina. Metalni predmeti u vidu šipki, prstenova i drugih sličnih oblika se ugrađuju u izbušenu kožu. Pirsing se primjenjuje na raznim dijelovima tijela kao što su obrve, uši, nozdrve, usne, jezik, bradavice na grudima, pupak… Postoji poseban nakit za pirsing. Bušenje ušiju i nošenje minđuša, kod nas je tradicionalno, među djevojčicama i ženama. 
Medicinski aspekti pirsing-a. U principu, pirsing ostalih dijelova, osim uha, radi se isključivo u posebnim radnjama za pirsing. Higijena mora da bude na viskom nivou, osoba koja izvodi pirsing ima rukavice i instrumenti moraju biti sterilni. Postupak medicinski nije opravdan, obuka osoba koje se bave pirsing-om je problematična, medicinske komplikacije su savim moguće! Naročito je opasno bušenje pupka jer su tu važni nervni centri. Zarastanje rane traje tri do šest mjeseci, zbog prisustva vlage, odsustva vazduha i mogućih infekcija dijelova tijela koja su pod odjećom!

 

 

Tetoviranje je metoda kojom se boja odnosno pigment unosi u duboke slojeve kože. Danas se mnogi mladi tetoviraju i stavljaju pirsinge. Manekenke i sportisti rado je pokazuju, a time postaje „u trendu”- moderna. Mišljenja oko ove teme su i dalje podijeljena. Neki misle kako je to super i rado bi to uradili, neki ne vide ništa loše u tome, ali teško da bi oni lično to uradili, a neki su, pak, žestoki protivnici svega toga. Mladi mogu tetovažu (kao i pirsing) da vide kao način za slanje neke poruke okolini (društvu, roditeljima...), ali moraju da imaju na umu da će taj crtež dugo ostati na njihovom tijelu. Veoma je važno da znaju za opasnosti kojima su izloženi ukoliko se odluče za tako nešto. Naime, ukoliko u salonu za tetovažu nijesu obezbjeđeni maksimalni higijenski uslovi (svaki predmet koji dolazi u dodir s kožom i koji prodire u nju mora biti sterilan, a igle, rukavice i peškiri koriste se za jednokratnu upotrebu), lako može doći do zaraze virusima hepatitisa B i C ili AIDS-a.

 

Pranje kose. Folikuli na koži glave proizvode masnoću koja održava kosu mekom. U koži se, takođe, nalaze i znojne žlijezde. Masnoća, znoj i odumrle ćelije kože glave čine da koža izgleda masno i prljavo ukoliko se ne pere redovno. Kosa se održava čistom tako što se: redovno pere šamponom (često su jeftini šamponi jednako dobri kao i skupi);masira koža glave (taj postupak će odstraniti mrtve ćelije, višak masnoće i prašinu); kosa dobro ispere nakon pranja; koristi češalj sa široko postavljenim zupcima za češljanje mokre kose. Svako od ukućana koristi sopstveni češalj ili četku.

 

 

 

 


Vaške


 Vaška je parazitski insekt koji živi u kosi ljudi gdje polaže jaja (gnjide) i hrani se veoma malim količinama krvi iz krvnih sudova poglavine. Iako se o vaškama ne govori mnogo, one su uobičajen problem, češće kod devojčica nego kod dječaka. 
 Vaške nijesu opasne, jer ne šire bolesti. Ujedi mogu izazvati promjene kože poglavine usled upornog češanja, zapaljenje, pa čak infekciju kože glave. 
 Veoma su zarazne, šire se lako, sa osobe na osobu, fizičkim kontaktom, a zajedničko korišćenje odjeće, posteljine, češlja i kape, može da olakša prenošenje. Hrane se krvlju, svakih 4-6 sati, ali mogu da prežive bez hrane i 3 dana, bez domaćina!
 Vaške nijesu znak nečistoće ili loše lične higijene!
 Vašljivost može biti problem za djecu svih socioekonomskih nivoa, bez obzira na učestalost sprovođenja pranja i kupanja tijela i kose. Ipak se određenim mjerama, ličnim, porodičnim i kolektivnim, može spriječiti širenje vašljivosti ili reinfestacija djece gnjidama.

 


Odjeća služi za regulisanje odavanja toplote tijela čovjeka i predstavlja zaštitu od neprijatnih metereoloških uslova, infekcije i mehaničkih povreda. Osim što nas štiti, ona je i proizvod modne industrije i ponekad postoje negtivne protivrečnosti u određivanju njenih higijenskih i fizioloških normi.

 

Nezavisno od tipa, namjene, kroja, modela, odjeća treba da zadovolji nekoliko osnovnih higijenskih principa:
 

• da odgovara spoljašnjim uslovima sredine, stanju organizma i poslu koji osoba obavlja,
• da su svi dijelovi odjeće laki, elastični meki i estetski prihvatljivi,
• da kroj odjeće bude odgovarajući kako ne bi ograničavao pokrete pri kretanju ili radu,
• da ne ometa disanje ili krvotok, da ne dovodi do eventualnih deformacija pojedinih djelova tijela,
• da se lako oblači i skida,
• da se lako pere i održava i
• da se pri nošenju ne razmjenjuje sa drugim osobama.

 

Odjeća mijenja svoja higijenska svojstva, jer se nošenjem prlja. Odjeća je zaprljana usled interakcije unutrašnjih i spoljašnjih djelovanja koja mogu biti mehanička (dlake i prljavština), hemijska (gasovi) i bakterijska. Zaprljana odjeća, posebno veš, je pogodna sredina za razmnožavanje mikroorganizama koji razlažu prisutne organske materije i pri tome se stvara neprijatan miris. Svojstva odjeće značajno zavise od prirode tkanine koja se koristi za njenu izradu. Tkanina može da bude biljnog ( lan, pamuk, celuloza), životinjskog (koža, vuna, svila) i vještačkog porijekla (najlon, perlon, mikrofiber...).

 

Sa higijenskog aspekta su povoljnije tkanine od prirodnih materijala. Tkanine treba da budu lake, elastične, da dobro propuštaju vazduh, da stvaraju tijelu dobru ventilaciju i da slabo provode toplotu.

 

Mladi žele da budu u trendu i da prate modne zahtijeve prilikom kupovine odjeće. Iako se, moda mijenja, jedno ipak ostaje isto, ili bi trebalo ostati nepromijenjeno - a to je briga za zdravlje. Moglo bi se raspravljati i o tome koliko današnja modna industrija vodi računa o zdravlju ljudi koji nose njihove modele? Moda je po svemu sudeći jako važna u životu ljudi. Je li i zdravlje? 
Higijena stopala- noge je potrebno redovno (barem jednom dnevno) oprati sapunom i toplom tekućom vodom. Posebno je važno stopala nakon pranja treba dobro obrisati, da budu potpuno suva, naročito između prstiju gdje može da se nakupi više bakterija i gljivica nego bilo gdje drugdje na koži. Vlažna stopala pogoduju razvoju gljivica! Nokti treba da budu ravno podsječeni, pri čemu treba paziti da ne urastu u meso. Kod nekih ljudi dolazi do pojačanog znojenja stopala, posebno ako se nosi neprikladna obuća i čarape (preporučuju se obuća i čarape od prirodnih materijala). Neophodno je mijenjanje obuće ili pak provjetravanje i ''disanje'' obuće, promjena uložaka. Mogu se koristiti i dječiji ili specijalni puderi za njegu kože stopala, ukoliko je potrebno. 
Najnovija istraživanja pokazuju da zabrinjavajuće veliki broj ljudi pati od oštećenja nogu. Od svakih sto pacijenata s tegobama u prednjim dijelovima noge 80 je žena, a 20 muškaraca. Razlog je u tipu obuće koju nose. Glavni krivac je potpetica viša od četiri centimetra i preuzak vrh cipele. U takvoj obući gotovo sva tjelesna težina pritisne vrh nogu, najviše zglob nožnog palca (stvara se deformacija zgloba - „čukljevi“). Idealna je potpetica visoka dva centimetra. U takvim cipelama tjelesna težina se rasporedi ravnomjerno na petu i prednji dio stopala - 50:50 posto. 
Higijena odjeće i obuće- obuća mora biti udobna i funkcionalna, anatomski prilagođena, izrađena od prirodnih materijala koji omogućavaju dobru prozračnost. Obuću je potrebno redovno čistiti. Odjeća mora biti uvijek uredna i čista, izrađena od tkanine koja se može iskuvavati i peglati. S higijenskog aspekta najprikladnija je pamučna odjeća. Ona se lako pere, meka je, prozračna i upija vlagu, a takođe se i lako održava. Odjeća se mora redovno prati i održavati.
Higijena usne šupljine omogućuje da se uklone ostaci hrane koji utiču na zubni emajl i dovode do zubnog kvara. Između zuba ostaju ostaci hrane koji pogoduju stvaranju zubnih naslaga (plakova) i razmnožavanju mikroorganizama. Posebno su u tome agresivni šećeri i slatkiši. Stvara se mliječna kiselina koja oštećuje zubnu gleđ i dovodi do propadanja zuba. Pravilno čišćenje zuba i desni izuzetno je važno za održavanje njihove higijene, kao i u prevenciji povreda zubnoga mesa, koje nakon krvarenja lako zapaljenski reaguje. Zube i usnu duplju je neophodno prati ujutru, uveče i poslije svakog obroka, srednje tvrdom četkicom i pastom koja sadrži fluor, obzirom da je fluor značajno protektivno sredstvo u sprečavanju karijesa. Neophodno je zube prati pažljivo, pokretima u smjeru njihovog rasta, najmanje tri minuta. Nakon najviše tri mjeseca četkicu treba zamijeniti novom.
Mikroorganizmi i infekcije 
 

Mikroorganizmi su oku nevidljivi organizmi koji se nalaze svuda u prirodi.

 


Mikroorganizmi se prema svojoj građi dijele na:


• bakterije, 
• viruse, 
• gljive i 
• parazite.

 

Bolesti koje se najčešće prenose prljavim rukama su:


• crijevne zarazne bolesti (trovanja hranom i prolivi),
• infekcije kože (akne, čirevi, infekcije rana), 
• virusne bolesti (prehlada, grip, herpes, žutica tipa A),
• parazitarne bolesti (ehinokokoza koju izaziva pasja pantljičara ili toksoakaroza izazvana glistama psa ili mačke i dr.).

Comments