Симо Пандуровић

СИМА ПАНДУРОВИЋ
(Београд, 14.01.1883. — 27.07.1960.)

Сима Пандуровић је песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац. Јавио се с песмама с почетком XX века са пјесницима песимизма (Милан Ракић, и Владислав Петковић Дис), под утицајем проклетих пјесника (Шарл Бодлер, Едгар Алан По).

Гимназију и филозофске студије Пандуровић је завршио у Београду и почео је да службује као професор ваљевске и београдске гимназије. Први светски рат је провео у интернацији у Болдогасоњу и Незидеру, а по његовом завршетку био је секретар Министарства просвете и помоћник управника Народне библиотеке.

Рано је почео да пева, али истовремено је живио и радио на издавању и уређивању часописа. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника, основао је часопис "Полет", затим са Дисом уређивао Књижевну недељу, а после Првог светског рата основао часопис "Мисао".

Пандуревићево књижевно дело је обимно и разноврсно: "Посмртне почасти", "Дани и ноћи", а 1910. године је у Народном позоришту у Београду приказана његова драма "На згаришту", коју је написао са Костом Петровићем. За време Првог свјетског рата Друштво хрватских књижевника издало му је сабране песме под насловом "Оковани стихови". По ослобођењу ова збирка је допуњена и објављена у Београду под насловом "Стихови". Последња његова збирка песама "Песме", садржи 109 песама које је он сам изабрао уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као да није написано.

Пандуревићева дела из области књижевне критике и естетике су: "Огледи из естетике", "Разговори о књижевности', Богдан Поповић.

Пандуровић је успешно преводио Молијеровог "Тартифа" и Шекспирове трагедије и драме "Хамлет", "Ричард ИИИ", "Хенри ИВ", "Магбет" и "Краљ Лир", све са Живојином Симићем.


* * *

ДЕЛА:

"Посмртне почасти" (1908),
"Дани и ноћи" (1912),
"Оковани слогови" (1918),
"Огледи из естетике" (1920),
"Стихови" (1921),
"Разговори о књижевности" (1927),
"Богдан Поповић" (1931),
"Дворана младости" (1955).

Comments