Рабиндранат Тагоре

Рабиндрант Тагоре је родјен 6. маја 1861. године у Калкути у Индији. До 17. године зивота се образовао куци, а затим је послат у Енглеску да би стекао формално образовање. Студије у Енглеској није доврсио, вец се вратио у Индију. Убрзо је постао успесан и познат писац у Бенгалу. После преводјења неких његових песама, постаје познат и на Западу. Основао је експерименталну сколу у Схантиникетану, засновану на Упандисанским идеалима образовања. Повремено је уцествовао у Индијском националистицком покрету. Ту се спријатељио са Гандијем.
1913. године је добио Нобелову Награду за књизевност.
1915. године је прогласен за витеза од стране британске владе. Пар година након тога се одрекао титуле у знак протеста према британској политици у Индији.
Неке од његових најпознатијих збирки песама су:
Идеална (1890);
Златни цун (1894);
Градинар (1913);
Венац песама (1914);
Тагоре је такодје писао и прице, романе, позорисне комаде, есеје, мјузикле, путписе и мемоаре.
Такодје, бавио се и сликањем и компоновањем.
Тагорин деда је изградио огромно финансијско царство и помогао многе јавне индијске установе, попут Медицинског факултета у Калкути. Доследно васпитаван у духу бенгалске културе Рабиндранат у својим “Сећањима" наводи како је први пут обуо чарапе и ципеле тек у 10. години.
Прве стихове написао је са свега осам година, да би му већ у 17. један од пријатеља штампао књигу сабраних песама.
На бенгалској Академији студирао је историју и културу, док је Правни факултет у Лондону напустио након само годину дана, јер му се није допадала острвска клима.
Британски двор му 1915. доделио титулу витеза, коју је вратио четири године касније у знак протеста због масакра у Амристару, кад су колонијалне трупе убиле око 400 индијских демонстраната.
Поред Калкуте је основао прву школу у Индији која је неговала прожимање западне и индијске филозофије, а која је 1921. прерасла у универзитет.
Кад је већ имао пуних 70 година предано се посветио и сликарству.
Компоновао је музику за неколико стотина својих песама, а Тагорин “Наш златни Бенгал" је постао национална химна Бангладеша.
Само неколико сати пре смрти 7. августа 1941. издиктирао је своју последњу песму.

Comments