Лав Николајевич Толстој

Лав Николајевич Толстој  је био руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Рођен је 9. септембра 1828. године. Умро је 20. новембра 1910.

Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.

Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф, и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди.

Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је

        трајала више година.

Рођен је у Јасној Пољани у Русији, од оца Николаја Илича Толстоја и мајке Марије Николајевне (рођ. Воконски). Био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико векова Русији давала многе генерале, дипломате и писце.

Дуго година имао је туторе, али након смрти родитеља 1830. бригу о њему су преузели најближи рођаци. На Казањском Универзитету је студирао право и оријенталне језике, након што је 1844. напустио студије арапско-турске филологије. Убрзо и то напушта, подучавајући се самостално, а започиње и вођење дневника, који пише до краја живота. Дуго времена је проводио у Москви и Санкт Петербургу. Напуштајући сеоски живот, одлази у јужну Русију, где је његов брат служио у Кримском рату. Убрзо као добровољац започиње службу у војсци, и пише своје прво аутобиографско дело „Детство" (Детињство), што му је донело признање и отворило му пут у књижевне воде. Након повратка, отвара школу у Јасној Пољани за сеоску децу и пише о прогресивним теоријама школовања.

Касније дело „Отрочество" (Дечаштво) као и претходно, усредсређује се на психолошку и моралну карактеризацију хероја од његове десете до каснијих година. Приказују свежу, идиличну слику раног детињства, невиности и радости, али и приповедачеву опсервацију. Године 1855. појављују се „Севастопољске приче“, вероватно аутобиографско дело о младићу који је присиљен на војну службу (где је и сам Толстој учествовао у одбрани опкољеног Севастопоља).

Дана 23. септембра 1862. венчао се са Софијом Андрејевном Берс, кћерком московског физичара, с којом је имао тринаесторо деце, од које је петоро умрло у раном добу. Иако је жена из његових раних дневника дознала за бројне Толстојеве љубавне афере, што он није сакривао, имали су складан брачни однос и породичну срећу, што је њему омогућило да несметано ради на највећим делима.

Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом. Имао је 82 године. Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке. На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му ињекције морфија. Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани. Неки су, додуше, знали само да је „неки аристократа преминуо“. Тако се испоставило да нису довољно знали о животу и делу овог руског реалисте.

Comments