Исидора Секулић

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

(1877—1958)


Исидора Секулић спада у ред најистакнутијих писаца српске књижевности. Она је то по времену које је обележила својим стваралаштвом (од 1913. године када је објавила прву књигу Сапутници, до 1957. године, када је објавила књигу "огледних радова" Мир и немир); по разноврсности стваралачких интересовања; по особеном прозном стилу; по изврсним, надахнутим и стилски савршеним есејима; по образовању и ерудицији. По образовању је доктор филозофских наука, по професији наставник, по рођењу приповедач и есејиста, по заслузи академик. Родила се у Банату, Војводина је њен завичај, Земун град одрастања, Београд град стваралачке афирмације.

Она је изван свих књижевних покрета али је њен стваралачки дух био тако отворен и радознао да се није дао ограничити било стваралачким током, било идејним опредељењем, било поетичким начелима. Дубином свога интелекта зашла је у све сфере људског стварања и сигурно судила о ствараоцима и делима.

Исидора Секулић је приповедач (Сапутници, 1913; Из прошлости, 1919; Кроника паланачког гробља И — ИИ, 1940, 1958; Записи о моме народу, 1948), романсијер (Ђакон Богородичине цркве, 1920), путописац (Писма из Норвешке, 1914), есејиста (Аналитички тренуци и теме И — ИИИ, 1940; Говор и језик — културна смотра народа, 1956; Његошу књига дубоке оданости, 1951; Мир и немир, 1957), преводилац.

Кроника паланачког Гробља, објављена 1940. године, дописана 1958. године, особена је књига прозе о свеопштој пролазности, књига која иде обрнутим редом у описивању живота својих јунака: паланачко гробље је кроника паланке и паланчана па се од њега и полази у покретању приче о изумрлим паланчанима и паланачким породицима. Све те приче у основи својој имају романескни потенцијал: Коста Земљотрес, Госпа Нола, Љмбиције, дим, Влаовићи, Деца, Људи с Кашикаре, Паланка и њени последњи Грци. Ова књига прозе, посебно приповетка Госпа Нола, обезбедила је Исидори Секулић истакнуто место међу српским приповедачима.


Др Станиша Величковић
Интерпретације из књижевности

 

 

У књижевности се јавља крајем прве деценије нашега века збирком исповедних, импресионистичких приповедик Сапутници. Већ та прва књига била је сигуран знак да је српска књижевност у Исидори Секулић добила новог и особеног писца, и то писца-жену, што је у дотадашњој нашој литератури био веома редак случај.

И животни пут Исидоре Секулић био је особен, својеврстан, као и њено целокупно књижевно дело. Рођена у Бачкој, у Мошорину, она се упорним и самосталним радом изградила у импозантног културног и књижевног ерудити, школујући се у Новом Саду, Сомбору, Мађарској и Немачкој, где де положила и докторат наука. Своју духовну култтуру и књижевну реч изграђивала је, поред националнаг књижевног наслеђа, и на делима француске, енглеске, немачке и руске литературе, а исто тако и проучавањем културе и књижевности северних европских народа. Рано је напустила свој завичај и прешла у Србију, из које је одлазила на многа и честа путовања по свету, али у њој и остала до краја свог усамљеничког и затвореног живота.—

Целокупно књижевно дело Исидоре Секулић је изразито личног, субјективног карактера. Оно је такво и кад слика личне доживљаје и импресије и кад грвори о животу и људима око себе. Зато то дело, посматрано у целини, има претежно мемоарски карактер и обележје.

У основи њене прозе лежи велика духовна и интелектуална снага, ванредна моћ психолошке интроспекције, дубока мисаоност и негована, зрела књижевна реч. Пишући о свом унутрашњем свету, она је своје опсервације о животу често уопштавала до свељудског и космополитског. С друге стране Исидора Секулић је своје стварање напајала родољубивом везаношћу за родну земљу, о чијој је судбини и људима говорила с великом љубављу у причама својих збирки: Из прошлости, Хроника паланачког гробља и Записи о моме народу.

Упућена у културу и књижевност европских народа, па и у књижевност и културу целога света, а уз то дух са истанчаним смислом за лепо, за психолошку анализу и аналитичку опсервацију, Исидора Секулић је својом књижевном културном активношћу представљала једну од најмаркантнијих индивидуалности у савременом културном и књижевном животу југословенских народа.


Драгутин Стефановић Вукашин Станисављевић

Comments