Вавилонска кула- сајт о српском језику и књижевности



Прича о Вавилону и кули
     Некада давно, људи су говорили једним језиком и живели у граду Вавилону. Сви су се разумели. Пожелели су да изграде веома високу кулу, да досегну небо, да дођу до бога. То је наљутило бога, толика људска дрскост. Да би прекинуо овај посао, измешао је језике свих градитеља који су градили на тој грађевини достојној бога, али и доказу људске упорности и способности.
    Ово је уродило плодом. Људи више нису могли да се споразумевају.  И зато је кула до данас остала незавршена. А људи? Људи су се расули по целој Земљи.
    И тако је остало до данас. Људи живе по целој планети, говоре различитим језицима и тешко се разумеју. 

                                                                                         Вавилонска кула


  Тако су по Библији настали различити језици у свету. Међу мноштвом језика, налази се и наш, српски језик. Користимо га у свакодневном споразумевању, њиме преносимо своје мисли, осећања, жеље. Довољан је да изразимо све што пожелимо, само је потребно познавати га- његов речник и правила повезивања речи да бисмо били што јаснији и да би нас саговорници разумели.

                        Човек се по беседи познаје.




Добриша Цесарић: Јесен


Она је ту. У тузи кише
По пољанама тихо хода,
И куда стиже у вис диже
Усплахирена јата рода.


Полако пење се у брда,
А куда прође, њезин пут
Од отпалог је лишћа жут.
И у дол њиме иду крда.


У језеро унесе немир, 
И не видиш му више дна,
А медвјед, кога путем сретне,
Одједном зажели се сна.


А када ливадама дуне
Њен вјетар, узбуне се травке.
У стрништима тужно шушти:
То поља слуте снијег и чавке.


На цести увели се лист
У чуду диго: гле, ја скачем!
А човјек који хода друмом
Загрнуо се огртачем.



Comments