Вавилонска кула- сајт о српском језику и књижевности



Прича о Вавилону и кули
     Некада давно, људи су говорили једним језиком и живели у граду Вавилону. Сви су се разумели. Пожелели су да изграде веома високу кулу, да досегну небо, да дођу до бога. То је наљутило бога, толика људска дрскост. Да би прекинуо овај посао, измешао је језике свих градитеља који су градили на тој грађевини достојној бога, али и доказу људске упорности и способности.
    Ово је уродило плодом. Људи више нису могли да се споразумевају.  И зато је кула до данас остала незавршена. А људи? Људи су се расули по целој Земљи.
    И тако је остало до данас. Људи живе по целој планети, говоре различитим језицима и тешко се разумеју. 

                                                                                         Вавилонска кула


  Тако су по Библији настали различити језици у свету. Међу мноштвом језика, налази се и наш, српски језик. Користимо га у свакодневном споразумевању, њиме преносимо своје мисли, осећања, жеље. Довољан је да изразимо све што пожелимо, само је потребно познавати га- његов речник и правила повезивања речи да бисмо били што јаснији и да би нас саговорници разумели.

                        Човек се по беседи познаје.




Пролетња песма

Осећам вечерас,док посматрам ласте
И пупољке ране,
Како срце моје полагано расте,
Ко видик у лепе насмејане дане;

Како с младим биљем постаје све веће
И лако ко крило,
И како му цело једно небо среће
И пакао бола не би доста било;

Како чезне за свим што би живот мого
Лепог да му даде,
И да му ничега не би било много:
Тако су велике чежње му и наде.

Осећам да досад све је било шала
Мога срца врела,
Да још ником нисам своју љубав дала
Колику бих могла и колику хтела;

Да у мени цела нежна плима
Речи неречени;
Да бих срце могла поклањати свима,
И да опет много остане га мени

Десанка Максимовић


Подстранице (1): Читалачки клуб
Comments