Геније

Шта вам је промакло?

поставио/ла Miroslav Lukić 15.01.2019. 09:10

Из књига?

Или, из часописа, које сте нашли у антикварници.

Објављених пре  двадесет две године, пре две године, пре два месеца. Песничких и других…


Или из књига које су тек изашле
и са којих се још није
осушила штампарска фарба….





    ....Душману у инат!
    Ал’ не могу никако
    Да скрпим два стиха!?
    Ко је мого икад?

    Искушење! — Трпи!
    Покошен луг
    Је грло! — Хрипи:
    И то је звук!

    Лављи, да л’ мора
    И женски? — Дечји чак:
    Орфеј би распорен —
    Певаше, ипак!

    И у гробу треба?…
    И под плоча сто.
    — Не могу да певам!

    —        Опевај то!

    4. јун 1928.




Ево, за почетак одломка из песме "Разговро с Генијем". Из Прве књиге изабраних дела Марине Цветајеве (Народна књига - СКЗ, Београд, 1990)

ТО НЕБО ИЗНАД КРУГА АРКТИКА, МОЖДА ИЗНАД КИРУНЕ, НАРВИКА?

поставио/ла Miroslav Lukić 14.12.2018. 08:30


То небо којим сам опседнут,
Тај хоризонт  Хиперборејаца,
Те сензације без којих сам луд,
А са којима постајем још луђи!

Те слике, та потрага, та потреба
Да се пронађе Бог – Сиоран би одбрусио –
-... глава свих безнађа. Бог је безнађе
Које почиње тамо
Где се сва остала завршавају....

Ајјооооооој!
Разумео је овај Румун
Матилду из Магдебурга кад се жали
Да ни лепота света ни свеци не могу да је утеше,
Већ једино Исус, само срце Исусово...

То небо изнад поларног круга, Арктика,
Можда изнад Кируне, Нарвика,
Има нешто од светости
Која нам исисава крв.

То небо је тако огромно,
Као широки хоризонт испод њега,
Као горчина чежње из које се рађа
Свет  очишћен од баналности и копија.



Светост је посебна лудост, каже Сиоран.
Исус је одговоран за многе патње, понавља.

Бог је послао овог Румуна са Карпата у Париз,
Зашто га не посла  макар лети код Лапонаца,
Код Хиперборејаца?

Зато што је то учинио са оргуљама – инструментом
Који чини осетљивијим раздаљину између нас и Бога.

Сиорану је отац био православни поп.
И он је био  прави син правог оца.
Доказ. Само још овај цитат:
-          Боже! Ја не кажем да Ти ниси; кажем да ја више нисам!

Под тим  небом изнад поларног круга, Арктика,
Можда изнад Кируне, Нарвика,
Утапам се у једну неописиву мистерију, у дубину, у топлину,
Оријентир  ми је огромна усамљеност,
И једно небо  на коме је једна душа  на попришту
Својих  унутрашњих  трзавица  стигла до  краја света,
Мрклине,  залеђених језера и фјордова,
И Божанске еротике  Матилде из Магдебурга...


 29. 10. 2016. Касно, касно ноћу...

Јулске, августовске и септембарске врућине, запржише, све?

поставио/ла Miroslav Lukić 14.12.2018. 07:15

“ Све оно што се дешава сваком поједином од нас,користи космосу“ ?

Не тако давно, можда пре пар година  подвукао сам ову реченицу Златног Аурелија:“ Све оно што се дешава сваком поједином од нас,користи космосу“.  Запала ми  је за око. Како је разумети?Како сам је ја разумео?  Ту књигу ми је набавила Шолетова снаја, у време кад је Шоле била једно весело и практично биће, забринуто за будућност света и фамилије, тада сам први пут прочитао књигу  римског цара из Сирмиума.
Знао сам тада да је моје место и моја отаџбина, уколико сам Србин, Београд и Звижд, а уколико сам човек, космос, кога сам бивао свестан,удубљујући се ноћу у небо, или из  нашег  дворишта у Мишљеновцу, или из дворишта у Ивању (на Радану).  Оно што је мојој отаџбини и космосу добро, једино је и за мене корисно.
Кад мислим о смртима жена, које су ми значиле;  кад мислим о пок. Миљани  ( 1956 – 1986) која нам је родила синове; или о пок. Наталији (1932 – 2002) која је родила мене и мог млађег брата;  или о Шолету (1953 – 2016), са којом сам провео године покушавајући да се помирим са тим да све оно што се дешава сваком поједином човеку, користи космосу, налетим на филм  који сам снимио и публиковао, још док је била жива Шолетова мајка, бака Цана, - снимљен на  једном  од оних породичних ведрих сакупљања уз Цигане бандаше у дому Весинаца у Ивању; и гле, тек у тим познолетњим врућинчинама, видим,  грч и и напор Шолетов да не бризне у плач, док се хвата за свог млађег брата, кога весели циганска плех музика.

То је било време не тако давно, кад се обележавала сребрна свадба Шолетовог стрица, Бог да му душу прости (гле, и он је преминуо у међувремену), и рођендан оног који ће наследити дом Весинаца. То је било тренутак када смо допутовали на то велико породично окупљање заједно са Шолетовом ћерком, Јеленом, и зетом Марком. Превидео сам тај грч и плач...


Да ли све то користи космосу? Колико космосу користи Шолетова смрт, ни пар година, после тог окупљања?

 Такве и друге меланхоличне мисли надолазе током јулских, августовских и септембарских врућина – као рефлекс неких сила, које ће, на крају, запржити, све. Има одговора на питања која ме муче, на скоро свако питања постоји прави одговор. Ако су богови, или бог, или анђели одлучили  нешто о нама и нашој судбини, учинили су то сигурно добро. Јер није лако замислите одлуке вишњих сила без промисли. А зашто би они доносили одлуке да нам учине неко зло? Какве би користи од тога имали, од зла, богови или вишње силе или космос о којем се првенствено старају?Пре извесног времена, у Кучеву, видех једног високог и сасвим погуреног старца; шетао је тротоаром празног погледа; то је био вршњак, са којим сам похађао прва два разреда гимназије, а онда је понављао. Није ме препознао. У тренутку, пролетело ми је кроз главу цело наше одељење, неки су већ, од њих, променили свет. Колико их је већ помрло са којима сам заједно дошао на свет! Сетио сам се песника и вршњака са студија, једног који је преминуо пре десетак година, и другог који је напустио овај свет у Босни прошле године... Како је време брзо застрло и њих, и све друго и друге, и колико је тога већ застрло! Зашто ми је тужан поглед? Можда зато што памтим, што не заборављам брзо (и кад заборављам  ја се повинујем једном посебном облику памћења званом заборав)...

                     (Ово би могло да буде нека врста одговора на једно од оних писама које добијам као уредник, од веома драгих и привржених  и сасвим искрених бића: „...твоја горчина ме страшно узнемирава...шта ти је?? зашто тако негативно?... јесте све стварно веома тешко...ситуација је свугде на свету  веома озбиљна и тешка...али ти, као један човек не можеш свет променити.... себе самог да!--.---али не,  и никог другог!!.... страх ме је од тих твојих тамних мисли.... најежим се кад ово читам...одавно написано, али сам то често осетила: тај осећај немоћи, твоје немоћи на коју тако реагујеш...тако интензивно да ме буде страх..! од таквих твојих мисли..“ ).

Поезија има тежак задатак

поставио/ла Miroslav Lukić 13.12.2018. 07:44

Песници, Поезија, ...Геније јемчи за особине срца...

2. јануар 1976. Геније јемчи за особине срца. Човек није мање бесмртан од душе...Душа не умире. Напредак постоји. Добро је неуништиво. Антихристи, пали анђели, вечне муке, религије - све је то само последица сумње. Данте и Милтон су, описујући по наслућивању адске пределе, показали да су обичне хијене. Резултат лош. Њихова се дела не купују.
Човек је храст. Природа не зна за снажнији... ( Лотреамонове парафразе...)

Човеково срце је књига коју сам научио да поштујем...
Човек је победилац химера, сутрашњица, ред од кога дршће хаос, разлог помирења. Он суди о свему. Он није глуп. Он није црв. Он је чувар истине, збир извесности, слава, а не изрод природе. Ако је скроман, ја га хвалим...





Поезија мора да има за циљ практичну истину. Она изражава однос који постоји исмеђу основних начела и другостепених животних истина. . Свака ствар остаје на своме месту. Поезија има тежак задатак. Она се не меша у политичке покрете, у друштвена уређења, не прави алузије на историјска раздобља, на свргавање власти, на убиство краљева, на дворске сплетке. Она не говори о борбама које човек понекад води са самим собом, са својим страстима...
Песник треба да је кориснији од било кога грађанина свога племена. Његово је дело законик дипломата, законодаваца, учитеља младежи. Далеко смо од Хомера, Вергилија, Клопштока, Камоенса, од слободних уобразиља, од састављача ода, од продаваца епограма уперених против божанстава.
Вратимо се Конфучију, Буди, Сократу, Исусу Христу, моралистима који су, умирући од глади, обилазили градове!...

1-4 of 4