САЗВЕЖЂА‎ > ‎

Двадесет трећи и двадесет четврти параграф САЗВЕЖЂА

posted Feb 21, 2017, 2:06 AM by Miroslav Lukić   [ updated Feb 21, 2017, 2:13 AM ]
Вјерују
23.

Бити сам. - једна од највиших социјалних филозофија за  појединца, то је: оставити људе на миру, оставити их самим себи. Не бити ни вођен нити водити: не бити ни предводник ни стадо, а још више,  ни чобан ни стадо. Великога појединца треба пустити потпуно самог у  у ову  васиону, и он ће, са својим једрима, уз повољан и плах ветар свога  духа једрити кроз њихи доносити нам своје прекоморске плодове. Сама држава   треба да се побрине и да му помогне те вожње, јер је он њена со и њена виша мисао, а не да га гони као Христа и Сократа.

 

24.

На висијама слободе. - Треба се потпуно ослободити. Само потпуно  слободан човек може бити прав, и висок, и дубок, и истинит. Сл собом, без вере, без друштва, без породице; само у пуној природи, под  утицајима својих живих интуиција, као под моћним сунцем, раде моћни сокови живота, развијају се и расцветавају у снажне цветове  и нове  богате плодове. Ту, на тим висијама, мисли се ослободилачка мисао, пева се жива песма, и игра се права игра живота.

Слобода је права основа сваког стварања; и тишина и мир. Ту су се родиле, у непосредној близини свега што је загонетка, религије, м и филозофије. Из те слободе, као из какве врховне команде, отшле су у свет, затрепериле га и дале му колико-толико смисла да живи, све религиозне, моралне, уметничке и научне наредбе, одредбе и упутства...

Comments