САЗВЕЖЂА

III. САЗВЕЖЂА / Бранко Лазаревић

III. САЗВЕЖЂА

Они који хоће да препороде човечанство а за гравитациони центар  живота поставе сам живот, не иду далеко. У томе је фаталност мухамеданства и хришћанства. За живот после живота, они своме верном понова обећавају живот: подвучен, срећнији и дужи; али, углавном, у истоме стилу. Ми знамо да морамо да умремо и да не знамо, после где ћемо. Ови су дошли да нам кажу где ћемо, и одмах нам поста као промену и ново, понова живот. Због тога нам се тешко и умире,  због тога и овај страшни страх од смрти. Будизам је отишао даље све увио у тајну, обећава нирвану, нешто што човека вуче ка непознатом  и несуштаственом, и нечем што није оно што је било.

Високима треба једна нова религија. И они имају страх од смрти, и,  један од највиших, требао би да створи једну нову веру за нове верне. Данас човек више не зна где ће. Он је на страшном беспућу. Кад прође крај гробља, он уздрхти: Зар само ту, и само овако? Јер, религије нема, и  он види само своје тело и пет стопа земље над њим.

Треба нам једна нова религија која ће да учи верне да су они сада у  предсобљу нечега великог што долази после живота, и да је „с оне стране“, једно царство апсолутно другог облика и другог садржаја: осветљења свег мрака „с ове стране“, одгонетања, непрестаног одгонетања загонетки „с ове стране“, и других које „с ове стране“ не постоје, живот без  живота који има да се развије у неки даљи и још спиритуалнији … -   одломак, видети   више    

Двадесет трећи и двадесет четврти параграф САЗВЕЖЂА

posted Feb 21, 2017, 2:06 AM by Miroslav Lukić   [ updated Feb 21, 2017, 2:13 AM ]

Вјерују
23.

Бити сам. - једна од највиших социјалних филозофија за  појединца, то је: оставити људе на миру, оставити их самим себи. Не бити ни вођен нити водити: не бити ни предводник ни стадо, а још више,  ни чобан ни стадо. Великога појединца треба пустити потпуно самог у  у ову  васиону, и он ће, са својим једрима, уз повољан и плах ветар свога  духа једрити кроз њихи доносити нам своје прекоморске плодове. Сама држава   треба да се побрине и да му помогне те вожње, јер је он њена со и њена виша мисао, а не да га гони као Христа и Сократа.

 

24.

На висијама слободе. - Треба се потпуно ослободити. Само потпуно  слободан човек може бити прав, и висок, и дубок, и истинит. Сл собом, без вере, без друштва, без породице; само у пуној природи, под  утицајима својих живих интуиција, као под моћним сунцем, раде моћни сокови живота, развијају се и расцветавају у снажне цветове  и нове  богате плодове. Ту, на тим висијама, мисли се ослободилачка мисао, пева се жива песма, и игра се права игра живота.

Слобода је права основа сваког стварања; и тишина и мир. Ту су се родиле, у непосредној близини свега што је загонетка, религије, м и филозофије. Из те слободе, као из какве врховне команде, отшле су у свет, затрепериле га и дале му колико-толико смисла да живи, све религиозне, моралне, уметничке и научне наредбе, одредбе и упутства...

1-1 of 1

Comments