Тридесет година доцније

поставио/ла Miroslav Lukić 26.09.2015. 09:44
извод из бележнице (Бележница бр. 109)
Читаоница Народне библиотеке Србије, бр. седишта I - 14. 20 август 1985.  - Увек има више ногућности да буде горе него што јесте.... Неиздржљива сета...Баздим као дах вишегодишњег пушача. ... Случајно? Поглед из библиотеке: болнице, јабланови, кестенови. 
После сат и по чекања, донели су ми погрешну књигу, не ону коју сам тражио!
.... Хтео сам да правим изводе из дневника, из ове свеске, преда мном, после тридесет година - почетком јула, још док нисмо ни слутили дијагнозу Ш. Дневнике сам престао да водим редовније још крајем деведесетих минулог века. Помишљам:  Зар ћу опет да водим роковнике, и да их гомилам као метрове дрва за зиму?
Током августа и септембра кад је на Онколошкој клиници започела хомеотерапија моје жене, друге жене, поново пролазим крај Нар. библиотеке. Поново идем аутобусом бр. 31 - "Москва", Карађорђев споменик. Тридесет година касније, не пушим, престао сам, јер сам био упозорен да престанем пре десетак година. 
Налазим у бележници  реч ВИЈУН, двапут подвучену оловком. И белешку: "Вир испод јова у Лакомици (Звижд).Видео током лета змијасту рибицу. У Пеку..". 
    "Око 8 звала М. Наш синчић у обданишту добио пролив...."   Наш син, старији Д., који данас има 34 године (стоматолог). 
     Ко је могао и сањати да ће моја прва жена умрети  следеће године, 1986, ни месец дана по рођењу нашег другог сина?
     Ко је могао сањати да ће моју другу жену, изнебуха, напасти почетком овог лета,подмукла бољка?
     Болести, смрти, губици, акценти судбине - нека су врста кошмара кога се тешко ослобађају они који надживљују. Понекад ми дође да поново запалим цигарету, као пре тридесет година.
Comments